Beograd, 1. septembar Evro je juce vredeo 106,35 dinara. Danas je domaca valuta dodatno oslabila, za 0,12 para. Ipak, samo slabljenje dinara ne brine toliko ekonomiste i privrednike, koliko ih brine neizvesnost, odnosno nemogu?nost bilo kakve projekcije kako ce izgledati kursna lista, recimo za 6 meseci. Medju privrednicima se mogu cuti najave da ce za mesec dana kurs evra doci i do 110 dinara.

U javnosti su velika ocekivanja od novog guvernera Narodne banke Srbije dr Dejana Soskica, a koji je odmah na pocetku mandata najavio intenzivnu saradnju sa Vladom na promeni strukture domace privrede, okretanje izvozu i povecanju domace stednje.

Svako pomeranje kursa domace valute koje ne podrazumeva uobicajne dnevne oscilacije opasno je za privredu, bilo ona uvozno ili izvozno orijentisana, objasnjava istaknuti privrednik dr Zvonko Gobeljic.

Iako je uobicajno misljenje da jak evro pogoduje izvoznicima u Srbiji, a njegovo slabljenje onima koji u nasu zemlju uvoze robe i usluge, dr Gobeljic smatra da je za kompletnu privredu opasan nestabilan kurs.

Pravljenje bilo kakvog finansijskog plana, kalkulacije cena i dobiti izuzetno je tesko u uslovima kada je kurs nestabilan. Po pravilu, tu nestabilnost uvek plate kupci, jer firme da bi se osigurale od bilo kakvog rizika, u cenu svog proizvoda kalkulisu najvisi moguci nivo kursa, objasnjava dr Gobeljic.

U tom lancu pumpanja cena gube, zapravo, svi. Jer, ako nekom izvozniku odgovara jak dinar, jer ce dobiti vise od izvezene robe, njega u Srbiji ceka placanje troskova koji rastu, jer raste kurs. Veliki deo nasih proizvodnih firmi sirovine nabavlja u inostranstvu, zaduzuje se u evrima. Kako je poznato da je bilo koju robu sve teze prodati, zbog pada standarda gradjana u zemlji, ali i u regionu.U tom smislu, tesko je i racunati na povecanje cene kostanja.

Za stabilno poslovanje, naglasava dr Gobeljic, najvaznija je stabilna valuta. U protivnom, Srbija na jednoj strani dobija izvozom, a gubi uvozeci robe ii usluge. Pri tom, ne treba zaboraviti da nasa zemlja i dalje ima izraziti spoljnotrgovinski deficit, odnosno da i dalje mnogo vise uvozi, nego izvozi.