PRETRAGA

SLUČAJ OLIVER IVANOVIĆ ILI KAKO UNIŠTITI KOSOVSKU MITROVICU

  • 04/02/2014 19:38
  • Pregleda: 379
  • http://rtvpuls.com/vesti/slucaj_oliver_ivanovic_ili_kako_unistiti_kosovsku_mitrovicu_/3661
  • NOVO BRDO, 04.februar - „Komšije, prodajte mi šumu”, zatražio je od srpske porodice Martinović iz Novog Brda lokalni Albanac. „Nije to na prodaju”, dobio je odgovor. „Dobro, dobro, to će vas skupo koštati”, poručio je sused. Nekoliko godina kasnije pojavila se grupa svedoka i „setila se” da su „Martinovići počinili ratne zločine 1999. u Novom Brdu”. Euleks specijalci su okupirali srpsko sirotinjsko selo i Martinovići su na robiji proveli godine, pa potom oslobođeni, da bi se opet, krajem prošle godine, našli na optuženičkoj klupi. Šumu nisu prodali. Kakve veze ima ova priča sa slučajem uhapšenog Olivera Ivanovića? Šta je Oliver Ivanović mogao da proda, šta je imao u rukama? Ko je kupac Oliverovog političkog i svakog drugog imanja?
    Prvi put u karijeri pred njim se našao njegov grad, materija koju najbolje poznaje, prvi put mu se pružila prilika da nešto konkretno uradi ili da propadne, pa da završi kao klasičan politikant. Ukazana prilika, građena što svesno – što nesvesno, pomagana dugo od Beograda, i čini se najduže od međunarodne zajednice, uz ćutanje albanske ratne elite, dovela je ovog čoveka u poziciju da može da „proda” i preda Kosovsku Mitrovicu. Odbrana ostatka grada 1999, ubistvo bliskih rođaka u Dečanima, podmetnute bombe pod automobil, nedavni napad na suprugu i dete samo su deo hronike u kojoj Ivanović nije odustao. Danas je pogođen direktno u srce. Prst uperen u njega krajnji je rezultat prištinske kampanje i projekata u kojima je srpski deo grada na Ibru viđen kao „leglo kriminala i bezvlašća, stecište ubica i srpske tajne službe, prostor bez ikakvog reda, neintegrisani deo Kosova, najtvrđe nacionalističko jezgro, kosovsko bure baruta, izvor zla i nestabilnosti u regionu, prepreka evropskom putu...”Samostalnost u donošenju odluka, zapadni način delovanja i mišljenja i spremnost na razumni kompromis, kao i neočekivana podrška na izborima, pokazali su da, s njim, Kosovska Mitrovica zadržava nedopustiv stepen autonomije. Ta autonomija građena na često krvavom otporu, dugom deceniju i po, prema albanskom viđenju stvari, konačno je završena Briselskim sporazumom. Sposoban političar s međunarodnim vezama, gradski tip, dugogodišnji privrednik, verovatno bi dao novu formu toj autonomiji i zadržao je u nekom obliku. Interes je sasvim drugačiji – Mitrovicu bi trebalo svesti na lokalnu kosovsku kasabicu bez značaja i uticaja.„Albanski nacionalni interes i nacionalromantizam imaju sigurne svedoke da je u rat uvukao ilirska plemena, da je pobio osnivače Prizrenske lige, da je trovao Ibrahima Rugovu... Sve je logično i dokazivo”, kaže novinar sa Kosova B.A.Važniji je jedan albanski uperen prst od glave Olivera Ivanovića, važnije su dve albanske sumnje od njegove karijere, važnije je trideset dana pritvora od godina koje je ovaj čovek potrošio donoseći minimum smirenja u zlo srpsko-albanskih odnosa. Oni u čije je vrednosti verovao i nastojao da ih primeni u postkonfliktnom društvu, strpali su ga iza rešetaka. Bila su dovoljna dva uperena albanska prsta da Euleks liši slobode čoveka koji je Srbima sačuvao dve gradske ulice na Kosovu i Metohiji. Kakva je to poruka međunarodne zajednice? Hoće li ovo doprineti smirivanju situacije, gde vodi ovakva politika, koliko osvedočenih zlikovaca svakog trenutka prolazi ispred njihove pravde? Pravda međunarodne zajednice ne postoji izvan etničkih interesa kosovskih Albanaca. To je siguran put u haos.
    Uostalom, na Kosovu i Metohiji postoje dve vrste svedoka. Istinski svedoci su uglavnom poubijani. Neki od živih – a jedan je u Klini – i danas, petnaest godina od sukoba, nikad nisu izašli iz svojih domova pretvorenih u bunkere, jer su pretnja za UČK elitu i nacionalne interese. Druga vrsta svedoka jesu nacionalni svedoci utemeljeni u tradicionalnom društvu, oni služe kao etnički korektiv za nagoveštaj bilo kakve pravde.
    Na kraju, šta je Beograd ponudio Oliveru Ivanoviću? Da li mu je uputio ponudu za predaju onog trenutka kad se odlučio da Ivanovićevu realnu moć, sposobnost i vidljivost prenese na Krstimira Pantića? Šta mu nudi sada kada je Pantićev munjeviti izlazak na političku scenu isto tako završen povlačenjem zbog kosovskih simbola na papirima? Kako Dačić, Vučić, Tači i Eštonova mogu da pregovaraju dok je Ivanović u zatvoru? Kako god, za Beograd nije kasno da Oliver pobedi iz zatvora.
    Nego, vratimo se Martinovićima s početka ove priče, oni su ponovo pred sudom. Ako Oliver Ivanović u zatvoru ne pristane na prodaju, ako se iz njega vrati normalan – ponovo će ga tamo strpati, naći će nove svedoke i dokaze jer etnokratija ne trpi druge i drugačije, ne podnosi normalne i one koji nešto mogu da promene. Krug zla i nepravde nije prekinut, Martinovići nisu prodali svoju šumu, Oliver nije izdao svoj grad. Koliko to može da traje, koliko košta jedan uništen ljudski život? Izvor: Politika.
     


    PULS NARODA