BEOGRAD, 31. jul – Slučajevi Visokih Dečana i Gazivoda ponovo su otvorili pitanja zaštite kulturne baštine, imovinskih prava i položaja Srba na Kosovu. Advokat porodice Jakšić Predrag Arsić ukazuje na sporne procedure prilikom rušenja objekata na Gazivodama, dok docentkinja Filološko-umetničkog fakulteta Jasmina Ćirić i istoričar Aleksandar Gudžić ukazuju na značaj Visokih Dečana, mehanizme zaštite srpskih svetinja i izazove u očuvanju kulturnog nasleđa.
Posle reakcija Eparhije raško-prizrenske i međunarodne zajednice, u Specijalnoj zaštitnoj zoni manastira Visoki Dečani neće biti građen magistralni put. Priština tvrdi da nije reč o gradnji puta, već kako je navedeno,“popunjavanju rupa, čišćenju vegetacije i uklanjanju prašine“.
Istovremeno, institucije u Prištini srušile su motel i plažni bar “Jezero” na Gazivodama, kod Zubinog Potoka, u vlasništvu porodice Jakšić, uz obrazloženje da su objekti bespravno izgrađeni na zemljištu koje pripada javnom vodoprivrednom preduzeću „Ibar-Lepenac“.
Advokat porodice Jakšić, Predrag Arsić, kaže za RTS da vlasnici prethodno nisu dobili dokaze o pravnom osnovu za takav postupak i da su sporne procedure koje su prethodile rušenju.
Arsić dodaje da je porodici Jakšić pre rušenja dostavljen zahtev da napusti imanje, ali da u njemu nije bio naveden dokument kojim bi se dokazalo pravo vlasništva nad tom imovinom.
„Porodici Jakšić je 14. jula, pre sedamnaest dana, uručen zahtev da napuste imanje koje poseduju. Zahtev su dostavili radnici javnog preduzeća ‘Ibar-Lepenac’, ali se tom prilikom to preduzeće nije pozvalo ni na jedan dokument kojim bi dokazalo da polaže pravo svojine nad imovinom porodice Jakšić“, rekao je Arsić.
On je naveo da su pravni zastupnici porodice pokrenuli postupke pred nadležnim sudovima, ali da rušenje nije zaustavljeno.
„Kao advokatska kancelarija reagovali smo i podneli tužbu protiv javnog preduzeća ‘Ibar-Lepenac’. Takođe smo podneli i krivičnu prijavu protiv Faruka Mujke zbog pretnji, samovlašća i uznemiravanja. Međutim, iako je ročište zakazano za 12. avgust, to nije sprečilo policiju da, dok je postupak za utvrđivanje prava svojine još trajao, dođe i poruši hotel“, naveo je Arsić.
Arsić upozorava da bi, kako kaže, ovaj slučaj mogao da postane model za rešavanje imovinskih pitanja na područjima gde žive Srbi.
„Bojim se da ovo ne postane praksa i da ovaj slučaj ne bude model po kojem bi prištinske vlasti ubuduće uzurpirale imovinu. Nama kao pravnim zastupnicima porodice ostaje parnični postupak koji vodimo pred Osnovnim sudom u Mitrovici, gde smo tužili javno preduzeće ‘Ibar-Lepenac’ i tražimo utvrđivanje prava svojine porodice Jakšić“, rekao je Arsić.
Docentkinja Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu Jasmina Ćirić ukazuje da se u slučajevima Visokih Dečana i Gazivoda ne poštuju procedure i međunarodni okviri zaštite kulturne baštine.
Kako kaže, ne može se govoriti o zaštiti kulturnog dobra ako se odluke donose bez učešća onih koji su nosioci prava nad tim dobrima.
„U oba slučaja, dakle kada govorimo i o Gazivodama i o lokalitetu manastira Dečani, namerno kažem lokalitetu, budući da je u pitanju i registrovani arheološki lokalitet i kulturno dobro od svetskog značaja i kulturno dobro u opasnosti. Na žalost, vidimo da u praksi i ono što se primenjuje na terenu nema poštovanja procedura“, rekla je Ćirićeva.
Povodom tvrdnji lokalne samouprave u Dečanima da nije reč o izgradnji novog puta već o održavanju postojećeg, Ćirićeva kaže da suština nije u nazivu radova, već u načinu na koji su sprovedeni.
„To je pitanje formalnosti. Da li ćemo reći da se samo obavlja neka vrsta popravke, odnosno reparacije puta ili izgradnje novog puta, zaista je manje bitno. Ono što je u fokusu ove teme jeste nepoštovanje zakonskih procedura i činjenica da niti je iguman manastira Dečani, niti generalno Srpska pravoslavna crkva, dakle niko nije obavešten o sprovođenju tih radova“, navela je ona.
Govoreći o značaju Visokih Dečana, Ćirićeva podseća da je reč o jedinstvenom spomeniku kulture koji je pod posebnom međunarodnom zaštitom. „Visoki Dečani su jedinstvena sakralna celina u Evropi sa više od tri hiljade fresaka. Ne kažemo bez razloga da su Dečani svojevrsna enciklopedija fresko-slikarstva 14. veka, a ja volim da dodam da su i freska srednjovekovne Evrope“, rekla je Ćirićeva.
Istoričar Aleksandar Gudžić objašnjava da je sistem zaštite srpskih svetinja na Kosovu podeljen između više institucija –kosovske policije, EULEX-a i KFOR-a, dok su Visoki Dečani izuzetak jer ih od 1999. godine neprekidno obezbeđuju snage KFOR-a.
Gudžić navodi da je razlog tome procena da je reč o najugroženijem manastiru, koji je tokom prethodnih decenija bio meta više napada.
„Izuzetak u ovom sistemu zaštite je manastir Visoki Dečani, koji od 1999. godine neprekidno obezbeđuju pripadnici KFOR-a, odnosno italijanskog KFOR-a. Razlog je procena da su Visoki Dečani najugroženiji manastir. Od 1999. godine do danas bilo je desetine napada na ovaj manastir“, rekao je Gudžić.
On je, govoreći o rušenju objekata na Gazivodama, naveo da smatra da postoji različit pristup u primeni zakona.
„Na Gazivodama je srušeno sedamnaest kuća i objekata u vlasništvu Srba, dok, na primer, na Brezovici, gde albanski privrednici imaju nekoliko hiljada vikendica i drugih objekata, zakoni se konstantno krše. To je primer dvostruke primene zakona od strane kosovskih institucija“, naveo je Gudžić.
On je govorio i o novim pravilima za poklonička putovanja i ocenio da pitanje tumačenja istorije i kulturnog nasleđa ostaje jedna od važnih tema.
„Proces revizije prošlosti i istorije na Kosovu i Metohiji je dugotrajan i traje već nekoliko decenija. Revizija istorije je političkim elitama kosovskih Albanaca potrebna kako bi opravdale sve ono što se dešavalo devedesetih i dvehiljaditih godina“, rekao je Gudžić.
Sagovornici RTS-a saglasni su da su pitanja zaštite kulturne baštine, imovinskih prava i položaja Srba na Kosovu i dalje otvorena, a kao jedan od ključnih mehanizama za očuvanje nasleđa pominju se međunarodne institucije, pre svega UNESCO.
Izvor: RTS
Foto: TV Most
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
