DIGITALNO NASILJE I PUBERTET
I danas govorimo o bezbednosti dece na internetu, o porastu svih oblika digitalnog nasilja u svetu, ali i kod nas. Kako da zaštitimo svoje najmilije, a da ih pri tome ne ograničavamo u omiljenim igricama koje znaju da budu i veoma kreativne i korisne i u komunikaciji sa svojim vršnjacima? U tome nam i danas pomaže regionalna ekspertkinja za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev.
Tema današnje emisije je bezbednost dece iz takozvanih viših razreda osnovnih škola, zapravo deci starosti od 10 do 14 godina, što je, kao što je poznato, izuzetno važan i složen periodu u odrastanju svake devojčice i dečaka.
PULS: Za početkak, jedno opšte, ali i veoma bitno pitanje. U kom uzrastu su deca, misli se na sva maloletna lica, najaktivnija na internetu i koliko vremena dnevno provode na društvenim mrežama. Kakva su iskustva u svetu i u našem regionu koji je, prema zvaničnim statistikama, jedan od rekordera po broju provedenih sati dece na internetu?
JONEV: “Naša deca provode u proseku između sedam i devet sati svaki dan ispred mobilnih telefona istražujući društvene mreže i igrajući video igrice i komunicirajući sa svojim prijateljima. Ovde naravno ne možemo da računamo vreme koji oni provede izvršavajući školske obaveze kada je u pitanju „online“ nastava.
Ovo je zapravo podatak koji se tiče slobodnog vremena , a samim tim što su zarobljeni u tom virtuelnom svetu, onda je teško da je to slobodno vreme. Generalno, poslednjih nekoliko godina primećen je trend da deca sve više i više vremena provode u virtulenom prostoru i kao da ne znaju više da razlikuju šta je to što je stvaran život, a šta je to što je virtuleni svet. I ono što je činjenica, ovo je podatak koji se odnosi na situaciju koju smo imali tokom korona virusa, odnosno sa epidemijom i sa zatvorenošću, kada deca nisu mogla da se druže, niti da idu u parkove, niti su mogla da budu sa svojim drugarima u školama i nekako su fokusirali svoje vreme i svoju koncentraciju, svoju socijalzaciju, upravo posredstvom interneta i društvenih mreža, a tamo ih je, nažalost, sačekalo jako puno problema.
Ono što je takođe interesantno da pomenemo, pošto mi ipak živimo u digitalnom veku, sad je počela da bude primetna tendencija država, pa čak i država u Evropi, da se sve manje i manje koriste digitalni uređaji u sklopu nastavnih aktivnosti. Holandija je mađu prvima izbacila digitalne uređaje, jedna skandinavska država je takođe uradila slično, u Americi se već godinama trude da tableti, koji su trebali da služe deci da stiču nova znanja, na veliki broj načina su zloupotrebljeni, a primećeno je i da je koncentracija na mnogo nižem nivou kada su deca ispred uređaja, da nemaju fokus, da se zatvaraju u sebe. Sva istraživanja ukazuju da deca mnogo vremena provode upravo u tom virtuelnom svetu, upravo ispred ekrana, a to svakako utiče na njihov stvaran, odnosno realan život”.
Društvene mreže prave nove uzore
PULS: Koje sadržaje na internetu deca iz tzv viših razreda najčešće posećuju. Pored nesumnjivih stranica koje su korisne i važne za obrazovanje i razvoj deteta, pa i za kreativnu zabavu, šta je najopasnije po njihovo fizičko i mentalno zdravlje i normalan odrastanje?
JONEV: “Kada pričamo o uzrastu dece od 10 do 14 godina , ovo je period koji je zapravo izuzetno ranjiv, ovo je period kada se formira njihov identitet, kada se kreira njihova ličnost i kada roditelji više nemaju tu primarnu ulogu uzora i idola. Da bi dete negde steklo svoj identitet ono je usmereno da traži uzore i idole na drugom mestu, prosto, roditelji više nisu dovoljni , a nažalost društvene mreže su ponudile sijaset digitalnih uzora koji su jako loši, nekvalitetni, koji promovišu antivrednosti, promiskuitetan stil života i takve fotografije, zaista, toliko je antivrednosti prisutno da deca koja su konstantno izložena takvoj vrsti sadržaja to prosto počinju da usvajaju kao sopstvene norme i kao neke sopstvene vrednosti i kao sopstvene vrline što je jako pograšno.
Društvene mreže i generalno, tehnološke kompanije, njima su usta puna floskula da je bezbednost dece njima jako bitna stvar, ali u realnosti to zaista nije takva situacija. Ako krenemo od ove najpopularnije društvene mreže gde naša deca provode toliko vremena, to je u ovom trenutku”tik tok”, dovoljno je prosto da vidimo činjenično stanje, a to je da sadržaj koji je neprimeren za nas starije, a pogotovo za mlađe, jeste sadržaj gde pre svega dominira nasilje, vulgarnost, promiskuitet i pomenute antivrednosti. Kao da algoritmi, ne kao, nego algoritmi društvenih mreža to forsiraju da ima što više pregleda, da izlazi na što više naših profila, da prosto mi budemo upoznati sa takvom vrstom sadržaja i taj sadržaj se zapravo plasira kao najpopularniji i sve je manje i manje tog edukativnog sadržaja gde i mi stariji, a pogotovo deca, mogu nešto novo da čuju, nešto novo da nauče i dominira sdržaj koji je neprimeren , koji je izuzetno vulgaran i koji je, što bi se reklo, nepoželjan.
Volela bih da kažem da mi svi možemo da utičemo na to, jer ako nam društvene mreže daju soluciju da možemo da prijavimo takvu vrstu sadržaja , takve nasilne video klipove i slično gde se promoviše droga, alkohol, besna vožnja postoji opcija “prijavi”. Međutim , nije dovoljno da nas nekoliko prijavi takvu vrstu sadržaja, nego treba nas nekoliko hiljada da prijavi to kao nepoželjan sadražaj da bi se ti algoritmi nekako zbunili, da bi onda prošla filtriranja da li treba taj sadržaj da ostane na društvenoj mreži ili ne. To postaje sve više i više komplikovano iz prostog razloga jer je sve više i više video snimaka. Takođe, društvena mreža „snapchat“ i ona je po prilično komplikovana, jer fukcioniše tako što se objavi fotografija koja nakon nekoliko sati nestane. Mi nemamo uvida ko je taj koji „skrinšotuje“ fotografiju koju posle može da koristi za ucene , za iznude i slično .
Treba biti jako pažljiv sa odabirom kakav će naše dete sadržaj pratiti i zato i kažemo da sa malom decom uvek treba i pričati i objašnjavati im u sopstvenom domu da postoje porodične vrednosti i vrline koje ćemo mi detetu od malih nogu, uslovno rečeno , reći, naturiti, jer dete kada dođe u taj senzibilan period “tinejdžerski” period, zaista je zbunjeno i zaista se traži i izuzetno je visok pritisak koji dolazi od vršnjaka da se naša deca u jednom trenutku izgube i ne znaju šta da rade i neretko postaju žrtve ekstremnih tik tok izazova , postaju žrtve praćenja suludih trendova, postaju žrtva čak i tog digitalnog nasilja i onda ćute. A to nam je najveći, najveći problem .
Ono što uvek savetujem kada su deca u pitanju , čak taj uzrast dece 11 – 12 godina gde mi još uvek imamo kontrolu , između ostalog, na mobilnim telefonima. Uvek savetujem roditelje da uzmu telefone svoje dece. Nemojte da to tumačite kao ugrožavanje privatnosti, to je vaša potreba da zaštitite vaše dete. Dete ne zna samo da se zaštiti, dete ne zna samo da pređe ulicu ako mu Vi to ne pokažete, dete ne zna šta je pravilno, šta je pogrešno , šta je dobro , šta je zlo , ako mu Vi to ne pokažete. Slobodno uzmite mobilne telefone vaše dece i podesite ih.
U slučaju da je u pitanju “tik tok” kao društvena mreža, kada odete na glavnu stranicu tik toka gde se nalazi profil Vašeg deteta, što ima svaka društvena mreža, u gornjem desnom uglu se nalaze tri tačkice , kliknite na njih , postoji opcija koja se zove „digitalno blagostanje“ odnosno „Digital Wellbeing“, kliknite na tu opciju. Postoje tu dva alata koja nam i te kako mogu pomoći . Prvi alat je da kliknemo „restricted mode“ gde će tako biti namešten profil Vašeg deteta da će se samo filtrirati šta je to neprimeren i nepoželjan sadržaj, nećete ga skroz isklučiti , to moram da naglasim, ali će ga biti u mnogo, mnogo manjoj meri. I druga opcija. To je „time menager“, to je za kontrolu vremena koju želite da Vaše dete provodi na ovoj aplikaciji. Ukoliko ne postoje porodična pravila, ukoliko dete ne poštuje porodična pravila koliko dugo može biti na mobilnom telefonu ili na nekoj društvenoj mreži, ova opcija je idealna, jer ako poredite na primer da Vaše dete sat vremena bude na tik toku, zaista u 60. minutu telefon se prosto zaključava, ova društvena mreža se zaključava i način da dete nastavi da bude na društvenoj mreži jeste da Vi, kao roditelj, ukucate četiri broja , odnosno šifru koju imate samo isključivo Vi.
Alati postoje, nisu savršeni, daleko od toga, ali kada su u pitanju deca mlađeg uzrasta, ovo može biti izuzetno koristan alat. Kada su već u pitanju deca 13, 14 i 15 godina , to je neki malo teži tinejdžerski period , ali zato je bitno da uvek razgovaramo i bitno je da imamo uvid koja su to interesovanja našeg deteta kada su u pitanju društvene mreže, koji su to ljudi koje oni prate, kakav sadržaj njih najviše zanima i da prosto razgovorom dopremo do njih zašto ne treba da određene idole oponašaju, izazove da učestvuju i ljude da oponošaju.
Nijedna društvena mreža nije dovoljno bezbedna
PULS: Internet je i dobra i korisna stvar. Za koje aktivnosti i koji tip komunikacije deca tog uzrasta treba da koriste društvene mreže?
JONEV: “Apsolutno , nijedna društvena mreža nije sto odsto sigurna . Postoji jedan mit, a to je da postoji privatnost na internetu i drugi veliki mit je da postoji bezbednost na internetu. I jedno i drugo su samo floskule pre svega tehnoloških kompanija i mit u koji mi neretko zapravo poverujemo, ali privatnost i bezbednost na internetu zaista ne postoji. Nijedna društvena mreža ne može da garantuje sto odsto da će sve biti kako treba i da neko od nas neće postati žrtva, pogotovo kada su u pitanju deca i mladi .
Te neke silne smernice „eto deci ispod 13 godina nije mesto na našoj društvenoj mreži „ …pa da , ali je činjenično stanje da deca već od šest, sedam, osam godina imaju svoje samostalne profile, a onda društvene mreže ne reaguju. Ranije je facebook imao tu politiku da su korisnici mogli da prijave profile za koje posumnjaju da je vlasnik profila dete uzrasta mlađe od 13 godina i onda se ti nalozi suspenduju, ali danas društvene mreže nemaju interes da ograniče prisustvo dece na internetu i drštvenim mrežama jer su oni mamac za marketing. Deca prosto donose novac. I činjenično stanje je da svaka društvena mreža zarađuje . Oni jesu ponudili, pod znacima navoda, besplatno naše prisustvo na tim platformama i negde promociju nas kao ličnosti, ali daleko od toga da to ne naplaćuju krađom naših podataka, uvidom u naše privatne živote i između ostalog i te kako nam ugrožavaju na ovakav način bezbednost i plus nam naturaju raznorazne reklame, a deca su idealne mete za marketinške kompanije .
Tik tok jeste trenutno okarakterisana kao verovatno najgora društvena mreža iz prostog razloga jer se tamo dešava jako velika količina digotalnog nasilja koja je usmerena prema deci . Prave se neretko video snimci koji imaju za cilj ismejavanje dece , pravljenje raznoraznih „rilsova“ (reels) gde od nekoliko fotografija prave se montaže sve sa ciljem da se nanese bol detetu.
Takvi video snimci kruže neverovatnom brzinom i ne mogu se tako lako niti zaustaviti, ne mogu se tako lako ni skinuti. Neprimereni sadržaji koji takođe utiču na to da se u našem detetu potencijalno izazove , odnosno javi neka vrsta poremećaja je takođe jako veliki. Od tog promovisanja lažnog života naša deca se neretko osećaju nesrećno.
Anksioznost, depresija godinama raste kada je u pitanju sve veća i veća aktivnost na društvenim mrežama. Tome smo izloženi i mi stariji , a takođe i deca. bolumija, anoreksija, takođe su izazvane pre svega tim konstantnim gledanjem lažnog sadražaja na internetu na društvenim mrežama. Borba sa samopouzdanjem…
Jako puno poremećaja zapravo može da izazove to nekontrolisano prisustvo i izloženost pogrešnoj vrsti sadržaja. I tome su zaista su deca, pre svega u uzrastu ood 10 do 15 godina, najviše ugrožena, tako da treba biti pažljiv , jer tik tok je mreža gde pre svega dominiraju snimci , ne mogu se ograničiti, a ptanje je kako će naše dete da percepira sve to što vidi . „Snapchat“ godinama jeste jedna od najpopularnijih društvenih mreža iz prostog razloga to se ne može kontrolisati ukoliko je detetu nalog na ovoj društvenoj mreži otvoren , Kao što sam rekla, cela suština društvene mreže snapchet je fotografija koje dete okači da bude vidljiva pratiocima 24 sata, neretko su to jako provokativne fotografije , nekada i vulgarne. Devojčice se neretko slikaju u kupaćim kostimima, u donjem vešu , čak i nage, misleći da niko neće to zloupotrebiti, da se neće napraviti screenshoot, a zapravo tako postaje vrsta materijala koji cirkuliše internetom i društvenim mrežama dalje ugrožavajući dostojanstvo, reputaciju i privatnost devojčice.
Instagram, jedna od društvenih mreža gde je najvići broj ljudi , opet, može izazvati i poremećaj kod dece u ponašanju i u izgledu. Taj sadržaj se kopira i na instagramu ukoliko se detetu ne objasni da njegov ili njen profi treba da bude zatvoren, da se ograniči ko sme da vidi postavljene materijale, zašto ne treba komunicirati sa nepoznatim ljudima.
Takva pravila deca moraju da znaju od trenutka kada im je dat mobilni telefon u ruke i kada dete prvu put pokaže zapravo želju da ima profil na društvenoj mreži.
Moram da naglasim , jako veliki broj roditelja zapravo misli da njihova deca nemaju profile na društvenim mrežama . Misle da deci sa 13 godina nije mesto na društvenim mrežama i neretko se desi i najveći broj problema se dešava zato što deca kriju od svojih roditelja da imaju samostalne profile. I onda kada se desi neka loša situacija , predator kontaktira dete, kriminalne grupe kontaktiraju dete, dete na meti odeljenja kroz viber poruke , kroz fotografije, kroz fotomontažu, korišćenjem „deepfake“ aplikacija i kada dete zaista postane žrtva, upravo zbog tog straha od roditeljske reakcije , ljutnje, kazne, oduzimanja telefona, dete će pre nastaviti da laže i da negira nego da kaže šta je zapravo uradilo . Tada ulazimo u jedno veliko „vrzino kolo“ da su roditelji lažno sigurni, nesvesni zapravo šta se dešava sa njihovim detetom. Dete se povlači u sebe i kasnije imamo jako veliki broj dece koja su sklonija da se samopovređuju, sklonija su da se povlače u sebe, pa neretko, pogotovo ako su žrtve na internetu, da i sami postanu nasilnici u fizičkom svetu”.
PULS: Za šta deca u periodu od 10 do 14 godina zapravo treba da koriste internet? U koje svrhe? Šta im savetujete?
JONEV: “Ovo je jedno od najkomplikovanijih pitanja , jer se mi zapravo konstantno borimo sa tim šta je dobro za naše dete. Dobro je da dete stiče IT veštine , dobro je da dete stiče osnovna znanja digitalne pismenosti, jer ovo jeste digitalni vek i prosto se više ništa ne može zamisliti bez tehnologije i bez interneta , ali sa druge strane , društvene mreže, koje su samo jedna mala kapljica kada je u pitanju internet i virtuelni svet, neretko mogu da nas odvedu u stranputicu.
Generalno kada pitate decu zašto žele da budu na internetu, niko vam neće reći: “zato što želim da slušam pesme nekog pevača ili pevačice”, nikada vam neće reći: “hoću da naučim nešto, da naučim da kuvam , da slikam , da poboljšam šut u fudbalu, da naučim jezike” … To se između ostalog sve može na internetu, na društvenim mrežama naći.
Postoji dosta društvenih mreža edukativnih profila. Nijedno dete neće reći “zato što mu je potrebno za školu “, da bi steklo neke nove informacije, nova znanja, ali će vam zapravo odgovoriti da želi da bude na internetu, na društvenim mrežama pre svega zato što su tamo svi njihovi prijatelji . Ako se desi da se dete prosto izoluje i ne bude prisutno u toj virtualnohj zajednici, neretko može biti isključeno iz društva, jer prosto, svi su tamo.
Treba biti jako pažljiv sa uvođenjem tehnologija u život deteta, ne treba praviti od toga bauk, ne treba decu plašiti, ne treba im uskraćivati da koriste sve benefite, ali treba ih na pravi način umeriti kako da zapravo izvuku maksimum od interneta, pa čak i od tih društvenih mreža .
Meni je jako žao, držim jako puno predavanja u ovom periodu i uživo i kada pričam sa decom svi su na interentu, svi su na mobilnim telefonima , svi znaju da naprave petnaest „reelsova“ u roku od dva sata , ali retko ko, recimo, ima interesovanja da recimo želi da bude programer, pa da zaista želi da se bavi kompjuterima, da zaista želi da se bavi kreiranjem nečeg novog. Niko neće da nauči da kreira video igrice, a svi hoće da igraju video ogrice.
Treba zaista biti pažljiv i uvek pratiti dete, usmeravati dete, pričati sa decom, ali ih i slušati. Ne treba bilo šta naturati , ali uvek pokazati razumevanje kada su u pitanju deca i njihova interesovanja i na svaki prvi simptom, ili prvu reakciju koja može da nam bude sumnjiva treba odmah reagovati”.
PULS: A simptomi su…?
JONEV: “To su, između ostalog, simptomi internet zavisnosti . Ako dete dobije napad panike i histeriije ako nije povezano na internet , to je jedan od prvih znakova da tu nešto nije kako treba. Po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svako ko provodi više od šest sati dnevno ispred mobilnog telefona, kompjutera ili lap topa , a da nema veze sa poslom ili sa školom, jeste potencijalno zavisnik.
Ako dolazi do ozbiljnih promena u ponašanju, depresija, anksioznosti, razdražljivosti, ako dete odbija da jede, dete odbija da spava, dete odbija da komunicira, da zanemaruje školske obaveze, zanemaruje vannastavne aktivnosti, ako je dete nekada volelo basket, pa više neće da igra basket, devojčica koja je volela da slika, više neće da slika, to su sve neki znaci koje ne trebamo nužno pripisivati odmah tinejdžerskom periodu, niti hormonima, ali jesu jedan od znakova da se potencijalno nešto dešava sa detetom Ili je postao zaista toliko „navučen“ na taj virtuelni svet da ga stvarnost ne percepira na način na koji ga zanima, ili imamo problem da je dete žrtva digitalnog nasilja , da ćuti , da ne zna kako da se ponaša.
Ovakvim znacima, kada dete počne da ispoljava ovakve vrste simptoma, treba biti jako pažljiv, treba zapravo veoma strpljivo i otvoreno sa puno poverenja i maksimalnom ljubavlju pričati sa detetom, koji su to naredni koraci, ako je dete u problemu, da mu se na najbolji način pomogne “.
Internet i pubertet
PULS: Od koga i čega treba da se čuvaju deca u tom uzrastu dok su na internetu? Imate li neke tipične primere digitalnog nasilja čije su žrtva deca od 10 do 14 godina, kada biološki i ulaze u pubertet?
JONEV: “U ovom periodu je mnogo važno govoriti deci da ne bi trebalo da komuniciraju sa ljudima koje ne poznaju, jer je ovo veoma osetljiv period kada deca nemaju razvijenu kritičku svest. Neko bi rekao: deca su naivna. Nisu deca naivna. Prosto, to dolazi sa njihovim stepenom razvoja. Nisu oni još uvek razvili tu vrstu emocionalne inteligencije, nemaju oni još uvek razvijen kritički vid sagledavanja realnosti i daleko od toga da su naivna. Prosto, nisu na tom razvojnom stepenu da bi mogla da naprave razliku šta je dobro, a šta loše, ko je dobar, a ko nije, ko ima kakve namere prema njima.
Ovo je period koji predatori naprosto obožavaju. Najveći broj predatora upravo targetiraju decu tog izrasta, jer oni mnogo žele da komuniciraju i da ih neko čuje, a tu predatori vrebaju svoju šansu.
Kada pričamo o predatorima, uvek pravimo distinkciju, ali predator je svako onaj ko u virtuelnom prostoru želi da povredi dete. Trgovac može da bude i trgovac narkotika koji želi da Vašem detetu proda neke tablete, na primer. Predator može da bude neko ko krade fotografije Vašeg deteta i prodaje ih pedofilima. Predator može da bude i neko ko se bavi trgovinom ljudima. Svi koji imaju lošu nameru jesu predatori.
Ona najgora vrsta predatora su pedofili koji imaju za cilj da iznude fotografije ili snimke gde je dete nago, a da na kraju dođe do fizičkog susreta. Pedofili su jako lukavi, jako manipulativni ljudi i jako strpljivi. Oni se uvek predstavljaju da su vršnjaci Vašeg deteta, a u stvari su mnogo stariji i imaju iskivljenu svest kakvu imaju. Uspevaju često da dete izoluju, da dete stekne poverenje u njih, da im dete oda čak neku tajnu, da se dete na neki način zbliži s njim u tom virtuelnom prostoru, ne shvatajući da je tri, četiri ili pet puta stariji od deteta.
I kada osete da su na pravom putu da steknu poverenje, tada kreću prva dopisivanja prožeta seksualnom konotacijom i na kraju da dođe do razmene, odnosno prikupljanja fotografija. Ako je neko pedofil, on ima psihičkih problema, reč je o nastranoj i bolesnoj osobi, on će želeti pre ili kasnije i da stupi u fizički kontakt sa detetom. Dete do poslednjeg trenutka neće znati da je reč o nekome koji je toliko stariji.
Ako je neko ko želi da iznuđuje novac ili fotografije da bi dalje prodavao on će početi da ucenjuje dete i dete će sve više i više upadati u depresiju i zato treba biti izizetno pažljiv.
Deca, dakle, nemaju to iskustvo i životnu mudrost koju imamo mi i zato je važno da vodimo računa o komunikaciji deteta sa nepoznatim ljudima.
Sa druge, postoje tik – tok izazovi gde se neretko deca upuštaju da bi bili viđeni i da bi se pokazali u društvu, da ih niko ne bi okarakterisao da su kukavice. Pre svega, u tim tik – tok izazovima učestvuju dečaci.To je činjenično stanje, jer dečaci imaju više borbenog duha i ponekad problema da malo više iskontrolišu svoj ego koji hoće da bude “alfa”, a neretko dolazi do ozbiljnih povreda, ugrožavanja zdravlja, pa čak i ugrožavanja života.
PULS: Jako je puno problema u tom uzrastu, ali daleko od toga da želimo da preplašimo roditelje. Naprotiv, želimo da ih podržimo da pomognu svojoj deci i da u što ranijoj fazi uoče eventualno digitalno nasilje i da znaju kako da zaštite svoje mališane.
JONEV: Treba biti čvrst, treba biti jak i treba biti dosledan. Treba stalno pričati sa decom, da ih slušamo, da ih pratimo i da se pravila našeg porodičnog doma uvek i u pravom momentu aktiviraju”.
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
