U poslednja četiri meseca intenzivno govorimo u našim medijima o digitalnom nasilju i bezbednosti dece i žena na internetu. Svedoci smo porasta ovih oblika društveno opasnog ponašanja koje može da bude i fatalno. Zato je prevencija najbolja odbrana od digitalng nasilja, a nema bolje prevencije od edukacije. U tome nam je sve ovo vreme pomagala ekspertkinja za bezbednost dece i mladih na internetu Katarina Jonev.
Ovaj pregled počinjemo od devojaka i žena. One su sve češće žrtve porodičnog nasilja, ali i pedofila i predatora koji često napadaju nezaštićene i digitalno neuke ili neiskusne osobe zato što su bolesni u svojoj glavi ili to rade zbog para.
“Zvanična statistika ne postoji, ali činjenica je da je povećan udar na žensku popuaciju i kada su u pitanju devojčice, one u tinejžerskom periodu i zrele žene. To je ono što predstavlja veliku opasnost i po bezbednost, i po privatnost, dostojanstvo, ali i po reputaciju jedne dame. Kada pričamo generalno o tom digitalnom nasilju koje je usmereno ono se ogleda u “klasičnim oblicima” kada žene i devojke dobijaju preteće poruke ili neko ostavlja ružne komentare na društvenim mrežama ili fotografije, ali ono što predstavlja problem u našoj zemlji je taj porast zloupotreba fotografija. O tome se priča u medijima, ali ne dovoljno, kao da su nam vezane ruke kada je u pitanju bezbednost žena u ovoj digitalnoj sferi.
Osvetnička fotografija je jako veliki problem. Eksplodirala je 2021.godine. Da objasnimo gledaoci,a osvetnička fotografija je zloupotreba fotografije jedne žene. Na tim fotografijama nisu samo nage žene u potpunosti, čak se kroz određene aplikaciji čini to da žena izgleda kao naga, a ona zapravo i nije. Te fotografije su poslate emotivnim partnerima u vidu poverenja ili da bi se pokazale emocije, u to nećemo ulaziti, ali zloupotreba fotografija jeste krivično delo”, kaže Katarina Jonev, ekspertkinja za bezbednost dece na internetu.
Kada se nekom sruši ceo svet
“’Bespomoćno, uplašeno, ljuto, svet mi se srušio”. Ovako su pojedine devojčice u Srbiji opisale kako su se osećale kada su postale žrtve digitalnog seksualnog nasilja, prenose strani mediji. Više od polovine devojčica između 14 i 19 godina bilo je izloženo komentarima sa seksualnom konotacijom, devet odsto je doživelo da se objave snimci ili fotografije koje su poslale privatno, a osam odsto je bilo seksualno ucenjeno, pokazalo je istraživanje projekta ‘Mogu da neću’ iz 2020. godine. A trend je od tada povećavajući. Ko su predatori, ko su digitalni nasilnici? Koji su njihovi motivi?
“Pedofili se vode logikom da korišćenjem društvenih mreža, predstavljajući se lažno da su vršnjaci devojčica, žele da fizički stupe u kontakt sa njom. Kada dođe do tog fizičkog susreta, nažalost, neretko se dešava da će doći i do silovanja i zlupotrebe mlade ženske duše. Digitalne plarforme su veoma lako sredstvo da bi došli do devojčica ili devojki. Kada pričamo o predatorima koji imaju za cilj da donesu štetu pripadnicima ženske populacije pričamo i o bivšim partnerima, bivšim supružnicima, koji usled “slomljenog srca” ili emotivne nezrelosti, neraščišćenih odnosa prosto ne žele ženi da daju razvod, na primer, ili žele da se svete, ili zbog dece i slično, zloupotrebiće fotografije svoje partnerke da bi joj naneli bol, da bi je izložile ruglu u toj virtuelnoj zajednici, a da se iz virtuelnog prenese u stvaran svet, time smatraju da će dobiti dodatne poene na primer u slučaju starateljstva nad detetom, na takav način žele da kažu da majka nije primerena da bude staratelj, što nije fer i jako je ružno od pripadnika muške populacije”, kaže Jonev.
Na udaru digitalnih nasilnika su najčešće najslabiji. Devojčice i dečaci u pubertetu su pod uticajem velikih fizioloških i psiholoških promena i pod uticajem društva ili lažnih idola znaju da budu neoprezni i da time otvore mogućnost napasnicima i u realnom i u virtuelnom svetu. Našu Katarinu smo pitali za savet pre svega roditeljima kako da u tom uzrastu maksimalno zaštite svoju decu. Šta pubertet menja kod dece u pogledu korišćenja mobilnih telefona i društvenih mreža?
“Menja sve. Pubertet je nešto što svako od nas prolazi sa manjim ili većim posledicama, period tranzcije našeg tela, našeg uma. Naših razmišljanja. Ali kada je reč o uticaju mobilnih telefona ili drušvenih mreža moramo da budemo posebno pažljivi jer su deca u osetljivom stadijumu svog razvoja. Posebno pritisak koji dolazi sa društvenih mreža je svima nama nametnut. Nelagodno je kad gleadmo slike iz života gde su svi “sređeni”, posebno mi mame možemo da se osećamo manje vredne kada vidimo “savršene porodice, savršene živote” i to može da nas zavara i ne posumnjamo da to možda nije istina. I ako se mi stariji često lomimo oko toga da li da nešto prihvatimo ili ne, onda možemo da zamislimo kakav je uticaj na decu koja su u razvojno periodu i često ne znaju da naprave razliku između realnog i virtualnog sveta” objašnjava Katarina Jonev.
Na udaru digitalnih nasilnika i najmlađa deca
Digitalni nasilnici ne povređuju samo žene i adolescente, nego i najmlađu decu. Toga treba da budu svesni roditelji već onog trenutka kada mu daju mobilni telefon kao igračku, a posebno onda kada odluće da kupe telefon. Svako treće dete u našem regionu bilo je na neki način žrtva digitalnog nasilja, pokazuju istraživanja. Zato se postavlja pitanje da li je mobilni telefon smetnja vaspitnog i nastavnog procesa ili njegova moguća nadogradnja.
“Sve više se koriste mobilne tehnologije u svrhu edukacije. Veliki broj nastavnika koristi na primer viber grupe da bi bio u kontaktu sa učenicima ili roditelji formiraju svoje roditeljske grupe ili neretko deca formiraju svoje grupe i tokom korone se mislilo da će to olakšati komunikaciju ili omogućiti sticanje novih znanja, savladavanje gradiva. Međutim neretko se ispostavilo da su te grupe, posebno učeničke grupe mesto gde se dešava digitalno nasilje. Zato treba biti jako pažljiv kako se koriste sve te tehnologije, a posebno kod sticanja znanja u nastavnom planu. Treba biti pažljiv. I mobilni telefon, i tablet i račuanari imaju svrhu da olakšaju učenicima da savdladavaju gradivo, ali sva statistika pokazuje da se najčešće ne koriste za te svrhe, nego pre svega za zanimaciju, za zabavu, za igrice, za komunikaciju sa drugima, a to sve mogu da budu pretnje po našu decu. U SAD bila je inicijativa da se mobilni telefoni zabrane u osnovnim školama i da se stanje vrati u period pre smart telefona, a postoje inicijative u pojedinim američkim državama da se tableti koji su donirani deci radi savldavanja gradiva u osnovnim školama da se povuku sa tržišta jer deca jako lako prelaze barijere, izbegnu sve zaštite i koriste ove uređaje na neprimeren način. U našoj zemlji postoji inicijativa koja potiče od saveta škola i neretko od roditelja i nastavnika da se u određenim školama smanji upotreba mobilnih telefona i da se mobilni telefoni izbace iz škola, pa i iz školskih dvorišta. Ministarstvo prosvete je dalo preporuku i ostavilo školama da donesu odluku da li će se mobilni telefoni moći da koriste tokom boravka u školi. To je individualna odluka svake škole, a za to je potrebna saglasnost nastavničkog veća i saveta roditelja”, podseća Jonev.
Digitalno nasilje se ne nešava “nekom drugom”
Mnogi naši roditelji su svesni da im deca previše vremena provode na internetu, ali olako drže da se štetne posledice neće desiti ili se teše onom – pa i druga deca tako. Koliko to može da bude opasno?
“Kada je reč o korišćenju mobilnih telefona mi jesmo jedna od država u Evropi koja prednjači po negativnim rezultatima. U proseku, naše dete provede sedam do devet časova svog slobodnog vremena ispred ekrana mobilnog telefona. To je nešto što je zaprepašćujuće. To znači da imamo generaciju “zombija” koja je toliko usmerena na ekran da realan život ne konstatuje i da ga ne može ispunuti nekim drugim lepim stvarima poput hobija, sporta, druženja sa vršnjacima i slično. U godinama pred nam predstoji nam borba da se deca prosto otrgnu od mobilnih telefona jer ovo jeste zabrinjavajuće. Ako dan ima 24 sata, ako je dete osam do 10 sati u školi, a sedam do devet sati provede ispred mobilnih telefona, na koji način provede ono ostalo vreme što im ostane do kraja dana? Verovatno spavajući ili učeći, ali to su zaista minimalne aktivnosti”, navodi Jonev.
Imali smo priliku da poslednjih nekoliko meseci nešto više naučimo i da dobijemo stručne savete šta treba da radimo ili šta bi trebalo da ne radimo da naša deca i drugi koje volimo ne postanu žrtva digitalnog nasilja. Zapamtite, prevencija je najbolja odbrana, a suština prevencije je edukacija i otvoren razgovor, pre svega u porodici, zatim i u školi.
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
