BRISEL, 21.decembar – Specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak istakao je da je kranji rok za sprovođenje postignutih sporazima januar 2024. i izrazio zabrinutost s obzirom na to da ni Srbija ni Kosovo nisu krenule ka implementaciji. Dodaje da su obe strane u načelu prihvatile nacrt statuta Zajednice srpskih opština koji je predložila “velika petorka”, a da je EU otvorena za prilagođavanje i dodatna pojašnjenja dokumenta.
Lajčak je u intervjuu za Gazetu ekspres rekao da je bez obzira na okolnosti, uveren da će uspešno završiti svoju diplomatsku misiju i da će sporazum iz Brisela i Aneks iz Ohrida biti uspešno sprovedeni.
Trojica evropskih lidera Makron, Šolc i Meloni, dan posle odvojenih susreta sa Kurtijem i Vučićem, u saopštenju od 27. oktobra poručili su da su oba lidera izrazila spremnost za sprovođenje Evropskog statuta Zajednice srpskih opština. Prošla su skoro dva meseca od ove izjave?
U oktobru su oba lidera izrazila načelnu spremnost da prihvate evropski nacrt statuta za osnivanje Zajednice. Istovremeno, premijer Kurti je uslovio prihvatanje statuta potpisivanjem Sporazuma o putu normalizacije, njegovog aneksa, kao i samog statutaod strane Kosova i Srbije. Istovremeno, Srbija je pokrenula dodatna pitanja u vezi sa dodatnim pojašnjenjima. Stoga je implementacija trenutno na čekanju zbog ovih zahteva strana, a mi naporno radimo na tome da ih odgovorimo u svojstvu fasilitatora. Moj tim je još jednom razmatrao pitanje formalizacije na zahtev Kosova i mi smo ponudili Kosovu nekoliko opcija u vezi sa tim i trenutno čekamo njihov odgovor. U međuvremenu, zemlje članice zadužile su EU da pre kraja januara 2024. godine uključi obaveze Srbije prema Sporazumu u Poglavlje 35 pregovora sa Srbijom, koje obuhvata normalizaciju odnosa sa Kosovom. Dakle, ovde imamo jasan rok za formalizaciju Sporazuma kao dela ugovornog sporazuma sa EU i kriterijuma za članstvo Srbije. Dozvolite mi da dodam još jednu tačku u vezi sa zahtevom Kosova da Srbija potpiše statut. Po našem mišljenju, ovo nije neophodno. Zakonski akt, kako je trenutno osmišljen, treba da bude interni dokument Kosova. Sa potpisom Kosova i Srbije, statut bi postao međunarodni sporazum, što nije. Sa Vladom Kosova razgovaramo o pitanju dodatne formalizacije Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksu njegove implementacije. Paralelno, ugostili smo srpske pravne stručnjake u Briselu kako bi razgovarali o različitim aspektima dokumenta. Ovo je legitimno jer je ovaj nacrt detaljan i opširan. Ali ne zaboravimo da je prihvatanje teksta statuta samo jedan element procesa i potrebni su dodatni koraci sa kosovske strane za osnivanje Zajednice.
Da li su obe strane konačno prihvatile evropski predlog?
Kao što ste sami pomenuli, obojica lidera su načelno prihvatila evropski nacrt na sastanku sa francuskim predsednikom, nemačkom kancelarkom, italijanskim premijerom, kao i predsednikom Evropskog saveta i visokim predstavnikom, u Briselu u oktobru, ali tamo je zaključeno i da je potreban dodatni rad pre nego što se počne sa implementacijom.
Vodite razgovore sa stranama o koracima za sprovođenje Ohridskog aneksa, poznatog kao plan redosleda. Da li ste blizu pristanka? Koliko znamo, Kosovo bi trebalo da napravi korak ka uspostavljanju ZSO?
Aneks implementacije dogovoren u Ohridu potvrđuje da strane sprovode obaveze koje proizilaze iz Sporazuma brzo i u dobroj veri, nezavisno jedna od druge, i da strane neće blokirati primenu nijednog člana. Do sada, nijedna strana nije ispunila ove obaveze, zbog čega je potreban poseban plan za pokretanje procesa implementacije. Plan implementacije treba da pruži vodič, korak po korak, za primenu Sporazuma, kako bi se obezbedilo da se implementacija obaveza Kosova i Srbije odvija paralelno, i da obezbedi da kada neka od strana nešto sprovode, zauzvrat dobiju nešto drugo. Tokom našeg poslednjeg sastanka glavnih pregovarača u novembru, obe strane su po prvi put prihvatile pristup takvog paralelnog pristupa korak po korak. Razgovori o koracima i radnjama i njihovom redosledu se nastavljaju i očekujemo da će strane uskoro postići dogovor kako bi implementacija konačno počela. Međutim, jasno je da se, dok se od Kosova očekuje da napreduje sa uspostavljanjem Zajednice, od Srbije se, takođe, očekuje da ispuni suštinske delove svojih obaveza prema Sporazumu. Ovaj proces mora biti transparentan i pošten.
Prošlo je nekoliko verzija nacrta statuta, mnogo je onih koji sa zabrinutošću gledaju na dokument, navode da je prekršen Ustav, da postoji autonomija za Srbe severa, da arbitražni sistem zamenjuje Ustavni sud Kosova. Na Kosovu preovlađuje mišljenje da ovaj Statut federalizuje Kosovo. Kako odgovarate na takve dileme?
U pravu ste – ima mnogo glasova i tvrdnji o tome šta nacrt statuta navodno kaže, a šta ne. Po mom mišljenju, “dileme” koje ste naveli su nesporazumi, koje sa zadovoljstvom mogu da razjasnim. Evropski nacrt statuta izradio je moj tim uz pomoć i savete poznatih evropskih stručnjaka iz oblasti međunarodnog prava, zaštite manjina i lokalne samouprave. Uvereni smo da ovaj dokument poštuje ne samo ustavni poredak Kosova i njegove crvene linije koje dobro poznajemo, već i sporazume iz 2013. i 2015. godine koji čine pravni osnov Zajednice, plus relevantne međunarodne konvencije, kao što je evropska Povelja o lokalnoj samoupravi. Štaviše, tokom procesa izrade nastojali smo da uzmemo u obzir dobro uspostavljene i funkcionalne evropske modele lokalne samouprave i zaštite manjina. Ne ulazeći ovde previše u detalje, želim da jasno stavim do znanja da se nacrtom statuta ne dovodi u pitanje nadležnost kosovskih sudova niti se na bilo koji način ta institucija negira. S tim u vezi, nacrt evropskog statuta se odnosi na sporove između Zajednice i centralnih vlasti Kosova u vezi sa primenom i tumačenjem statuta. Bez ove odredbe, postojala bi pravna praznina jer pravni okvir Kosova niti sadrži mehanizam za rešavanje za ove vrste sporova niti predviđa nadležnost kosovskih sudova u takvim slučajevima. Za budući rad Zajednce važno je razgovarati o različitim načinima tumačenja i primene statuta. Samo kroz strukturisane rasprave može se razviti i primeniti zajedničko tumačenje statuta, a samim tim i njegova primena. Opet, od velike je važnosti shvatiti da relevantni član ne isključuje niti na bilo koji način otežava sudsko preispitivanje odluka Zajednice od strane sudova na Kosovu. Evropski nacrt statuta se takođe bavi pitanjem sudskog preispitivanja odluka Zajednice, dozvoljavajući preispitivanje aktivnosti. Sve ovo je u skladu sa kosovskim Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Ima li prostora za promenu ovog dokumenta sa vaše strane kao sponzora, pošto postoji mnogo zabrinutosti kada je Kosovo u pitanju, a srpska strana nije dala nikakav javni komentar?
Razumemo važnost potpune jasnoće u vezi sa ovim dokumentom i rado ćemo odgovoriti na svako pitanje u vezi sa njim. Istovremeno, spremni smo na razumna prilagođavanja i pojašnjenja, posebno da bismo poboljšali čitljivost teksta i učinili ga razumljivijim.
Kako biste opisali šta Srbi dobijaju sa ZSO, kakav je to status?
Multietnički karakter Kosova zahteva zaštitu manjina. Ovo implicira da se ponekad moraju preduzeti posebne mere kako bi se osiguralo da manjine uživaju punu i efektivnu jednakost. Ovaj koncept je u skladu sa međunarodnim standardima i takođe se odražava u celom Ustavu Kosova. Stvaranje Zajednice treba smatrati takvom merom, a to je čak i zakonska obaveza za Kosovo, pošto Skupština Kosova na to ima pravo. Udruženje služi cilju dvostruke zaštite: s jedne strane, zaštiti prava zajednice kosovskih Srba, i sa druge strane, zaštita pravnog okvira Kosova. Upravljanje različitošću kroz inkluzivne politike je suština funkcionalne multietničke demokratije. O tome svedoče mnogi evropski modeli lokalne samouprave koji dobro funkcionišu i konsolidovani su.Osnivanje ZSO ima za cilj da stvori funkcionalan i institucionalizovan odnos između kosovskih Srba i kosovske vlade, istovremeno omogućavajući da se podrška srpske vlade zajednici kosovskih Srba pruži na transparentan način i u punoj saglasnosti sa evropskim normama i standardima.
Da li ste dobili obećanje premijera da će ga podneti Ustavnom sudu?
Sporazumom iz 2015. godine predviđeno je da nacrt statuta za osnivanje Zajednice razmatra Ustavni sud. Zajednica će biti osnovana na Kosovu, kao deo pravnog okvira Kosova. Za nas, kao međunarodnu zajednicu, u našem je interesu da to ispita Ustavni sud. Štaviše, odluka Ustavnog suda iz 2015. jasno je zahtevala sudsko preispitivanje potencijalnog nacrta statuta.
A, da li će ZSO biti osnovana odlukom vlade ili prvo treba da ide pred Ustavni sud?
Na kraju, Zajednica će morati da bude osnovano odlukom vlade. Kako razumemo i prema Sporazumu iz 2015. godine, takva formalna odluka mora biti doneta pre nego što se dokument pošalje Ustavnom sudu. Spremni smo da proučimo pravno objašnjenje koje ukazuje na suprotan redosled, ako se ovo objašnjenje predstavi. U svakom slučaju, vreme je od suštinske važnosti, jer je preispitivanje od strane Ustavnog suda kamen temeljac za stvaranje Zajednice. Zajedno sa celom međunarodnom zajednicom ohrabrujem vladu Kosova da preduzme odgovarajuće korake bez nepotrebnog odlaganja.
Kao sponzor, imate li ograničenja dokle se Ustavni sud Kosova “usudio” da ide u otklanjanju “prekršaja” iz ovog dokumenta?
Ne bih Evropsku uniju nazvao “sponzorom”, mi smo fasilitator koji pokušava da pronađe obostrano prihvatljiva rešenja za složena pitanja, kao što sada činimo i za pitanje osnivanja Zajednice, što je dugogodišnje zakonsko opredeljenje i koji je već nekoliko godina doveo proces normalizacije u zastoj. Sada je dokument rađen u bliskoj saradnji sa međunarodno priznatim pravnim stručnjacima i stručnjacima za pitanja lokalne samouprave i zaštite manjina. Takođe su ga pregledali i najbliži partneri i saveznici Kosova, uključujući SAD. Svi verujemo da dokument ne krši zakone ili ustav Kosova, ali o tome na kraju mora da odluči Ustavni sud. Naš cilj je bio da predložimo moderan evropski način za rešavanje osetljivog pitanja zaštite manjina na način koji je u potpunosti kompatibilan sa kosovskim pravnim okvirom i ne predstavlja nikakvu pretnju po funkcionalnost Kosova. Na kraju, ova Zajednica će biti na Kosovu i želimo uspeh u radu na dobrobit svih.
Kosovski premijer Kurti insistira da se ti sporazumi potpišu, uključujući i nacrt statuta. Kako ćete ovo uraditi?
Verujem da sam već odgovorio na ovo pitanje. Kao što sam ranije rekao, premijer Kurti je tražio da Sporazum o putu normalizacije, njegov aneks, kao i statut, potpišu Kosovo i Srbija. Poštujemo ovaj zahtev i ponovo smo razmotrili stvar. Posle konsultacija sa međunarodnim pravnicima, ponudili smo opcije za Kosovo. Naša diskusija na ovu temu se nastavlja. Pitanje potpisivanja Sporazuma na putu normalizacije već je bilo tema tokom pregovora u Ohridu u martu, gde nijedna opcija predložena za potpisivanje nije bila prihvatljiva za obe strane. Stoga smo, uz saglasnost obe strane, ozvaničili sporazum kroz izjavu visokog predstavnika. Ovo je u potpunosti u skladu sa Bečkom konvencijom o pravu. EU je mnogo puta javno izjavila da je Sporazum pravno obavezujući i validan. U tom kontekstu, morao bih da ponovim stav EU, ali i SAD, da formalna pitanja, kao što je način odobravanja, ne treba da ometaju proces implementacije. Konačno, strane će se ocenjivati na osnovu evidencije implementacije, a ne na osnovu načina formalizacije. Nedostatak potpisa nije razlog koji sprečava implementaciju, već nedostatak političke volje.
Priča se da premijer Kurti neće da krene da formira Zajednicu bez završenog mandata vlasti? Koliko Vam ovo smeta?
Ne bih spekulisao niti komentarisao takve glasine. Osnivanje Zajednice je dugogodišnja zakonska obaveza Kosova. Stoga je međunarodna zajednica jedinstvena po ovom pitanju i očekuje od svakog premijera Kosova da to sprovede. To jasno stoji u svim najnovijim zvaničnim saopštenjima EU. Kosovo gubi dragoceno vreme tako što ne ide napred. Ovo je posebno važno u trenutnom kontekstu sa obnovljenom posvećenošću i zamahom za proširenje EU, kao i sa evroatlantskim ambicijama Kosova. Pokazivanjem da je Kosovo pouzdan i ozbiljan partner u svojim obavezama, može biti samo korist za ambicije Kosova.
Austrijski diplomata Volfgang Petrič, koji odaje utisak da je uključen u proces, rekao je da ne očekuje rezultate do kraja 2024. i početka 2025. Šta nam možete reći o tome?
Volfgang Petrič je moj dobar prijatelj. Cenim njegovo mišljenje kao nekoga ko dobro poznaje Zapadni Balkan. Istovremeno, on nije deo procesa i očekujem da možemo da napredujemo u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji, pod uslovom da obe strane pokažu neophodnu političku volju, hrabrost i liderstvo da to urade.
U Briselu ste se sastali sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom, sa kojim ste razgovarali i o dijalogu. Rekli ste da ste razgovarali i o planovima za naredne korake. Kako biste opisali ulogu ambasadora u ovom procesu?
Imam odličnu i blisku saradnju sa sadašnjom američkom administracijom, posebno sa pomoćnikom sekretara O’Brajanom, američkim izaslanikom za zapadni Balkan, zamenikom pomoćnika sekretara Eskobarom, kao i sa ambasadorom Hovenirom i ambasadorom Hilom. Radimo rame uz rame kao tim i koordiniramo naše politike, poruke i sledeće korake u dijalogu. Zahvalan sam na podršci i ne mogu da poželim bolju saradnju.
Na severu su pokreti za izbore. Da li je formiranje ZSO vezano za njih? Dakle, da li treba da imamo nove gradonačelnike u kancelarijama za stvaranje ZSO?
Od kada su kosovski Srbi napustili institucije Kosova na severu novembra 2022. godine, mi stalno zahtevamo da Srbi ispune svoje obaveze iz dijaloga i vrate se u institucije, kao i da Kosovo omogući da se taj povratak desi. Prikupljanje potpisa kao početak je pozitivan korak ka tome da se ovaj povratak konačno dogodi. Koliko je situacija složena i krhka pokazala je rezultat lokalnih izbora 23. aprila. Kontinuirano odsustvo kosovskih Srba iz kosovskih institucija i vakuum koji su ostavili nije održiv i nije pogodan za stabilnost na severu Kosova i predstavljanje kosovskih institucija. Veoma je važno da se vratimo na situaciju u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u izbornom procesu, u lokalnoj vlasti, policiji i pravosuđu na severu Kosova, kao što je to bilo u prošlosti. Potrebno nam je da obe strane odigraju svoju ulogu u ovome. Osnivanje Zajednice bi svakako pomoglo, ali novi izborni proces treba da teče samostalno i pre osnivanja Zajednice.
Mnogo je bilo komentara na šaputanje savetnika kancelara Šolca na dan kada ste doneli evropski predlog u Prištinu, dok su vas pitali o sukobu u Banjskoj. Šta možete reći o ovome?
Zaista nema šta da se komentariše. Stav EU je bio vrlo jasan, uključujući i nasilni napad na Banjsku. Zahtevi EU prema Srbiji stalno su javno saopšteni. Što se mog rada tiče, veoma sam zahvalan na snažnoj podršci svih zemalja članica EU, a posebno Francuske, Nemačke i Italije, koje su putovale sa mnom da predstavim nacrt evropskog statuta i premijeru Kurtiju i predsedniku Vučiću.
Vaš stav u vezi Banjske kao i optužbe da ste bili jednostrani fasilitator?
Opet, naš stav je bio vrlo jasan u vezi sa nasilnim napadom na Banjsku 24. septembra. Osuđen je najstrože moguće. EU je takođe bila jasna da će biti posledica po Srbiju ako postoje nepobitni dokazi o umešanosti zvaničnog Beograda u napad 24. septembra. Međutim, institucije EU i države članice odlučuju o ovom pitanju.
Ako uspete da ubedite Kosovo i Srbiju da Kosovo da ZSO u zamenu za faktičko priznanje, da li mislite da ste pronašli odgovarajuću formulu za sadašnje odnose Beograda i Prištine?
Realno je da se proces normalizacije krene napred i da je to najbolji sporazum koji Kosovo i Srbija mogu da očekuju da postignu u trenutnom geopolitičkom kontekstu. Kosovo bi, posebno, trebalo da ima interes da brzo napreduje u njegovoj primeni. To bi otvorilo toliko potencijala za Kosovo. Toliko toga ima za narod Kosova. Istovremeno, svima nam je jasno da ovo nije kraj priče i da bi implementacija otvorila put za pregovore o konačnom sporazumu o normalizaciji. U širem smislu, ceo Zapadni Balkan bi imao koristi od primene ovog sporazuma jer bi normalizacija odnosa između Kosova i Srbije doprinela ekonomskom razvoju, težnjama ka EU i bezbednosti i stabilnosti čitavog regiona. Ovo bi takođe pomoglo u promovisanju tekućih i budućih napora i inicijativa u regionalnoj saradnji.
Izvor: Gazeta Ekspress
Foto: Kosovo online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
