Inspektorat rada godišnje rešava oko 800 pritužbi radnika u privatnom sektoru koji tvrde da su im na radnom mestu prekršena prava.
Prvi stepen za pritužbe radnika je Inspektorat rada, ali oni imaju pravo i da svoj slučaj prijave direktno sudu, zaobilazeći na taj način Inspektorat rada.
Inspektorat rada je tokom 2021. godine rešio 5.152 pritužbe, od čega su se 799 odnosile na zaposlene u privatnom sektoru i 4.353 na zaposlene u javnom sektoru. Dakle, broj pritužbi iz javnog sektora je znatno veći, iako se, u tom sektoru poštuje zakon o radu i odredbe koje se odnose na korišćenje godišnjeg odmora.
Broj pritužbi u Inspektoratu rada znatno je manji od navodnih povreda prava radnika koje se dešavaju u stvarnosti i na to utiče nekoliko faktora. Jedan od njih, koji je možda i najbitniji, jeste nedostatak znanja radnika o tome koja su zapravo njihova prava koja su garantovana zakonom.
B.R. radi od sedamnaeste godine, ali ne može da dokaže ni dan radnog staža, jer nije bila prijavljenja od strane poslodavca i nije joj uplaćivana penzijska štednja za posao koji je radila u jednoj privatnoj firmi koja se bavi uslužnim delatnostima.
Ona kaže da dugo nije znala koja su njena prava, kao i to da li je prijavljena kao redovan radnik ili ne.
“Prava postoje samo na papiru i ne poštuju se.“, odgovara ona na pitanje koliko i da li se na Kosovu poštuju radnička prava.
Dodaje i da je radila u teškim uslovima, a mogla je da koristi samo jedan slobodan dan u toku radne nedelje.
„Nikad nismo imali dva slobodna dana u nedelji“, izjavljuje.
Napominje da postoji mobing i “iskorišćavanje” u svakom smislu, ali da radnici, često uplašeni za svoju egzistenciju, nisu u mogućnosti da to prijave Inspektoratu rada.
Jedna od onih koja prava radnika ne poznaje u potpunosti je i Milica Simonović, ipak, ističe da zna kome može da se obrati za pravnu pomoć u slučaju bilo kakvog konkretnog problema na poslu.
Uglavnom je radila u privatnom sektoru. Takođe, bez redovnog ugovora o radu.
Napominje da poznaje ljude koji su zbog nepoštovanja radnih prava jednostavno napustili taj posao, bez prethodnih žalbi.
„Mnogi radnici se ne žale jer ne poznaju svoja prava koja proističu iz zakona“, izjavljuje.
Advokat Milka Milosavljević naglašava da su kršenja prava radnika česta.
„Mladi su često primorani da donose odluke i rade za parče hleba, što nije nimalo lako“, dodaje ona.
,,U svakom poslu postoji proces dokazivanja, kako bi se došlo do adekvatne novčane zarade, ali sam prekid ugovora može biti jako stresan.”, ističe.
Dodaje i da mladi ljudi, uprkos svim problemima, u poslednje vreme dobro posluju, a tome doprinosi i inovativna tehnologija koja je sve popularnija zbog dobrog profita koji nudi.
Kao advokat, Milosavljević ističe da je u praksi bilo više slučajeva u kojima je dobijala presude za svoje klijente koji su bili u sporu sa poslodavcima, odnosno u kojima je sud utvrdio da su im povređena prava.
Objašnjava da radnici uspevaju da pred sudom dokažu da su bez razloga dobili otkaze i da im je uskraćeno pravo na rad,kao i da im nisu isplaćene zarade, što je sud potvrdio i doneo pravosnažnu presudu.
Činjenice pokazuju da mnogi radnici trpe pritiske i prekršaje na radnom mestu zbog povezanosti sa poslodavcem ili blizine, jer, kako kaže, u maloj sredini se svi znaju.
,,To utiče i na to da se ljudi ne mogu ohrabriti kako bi potražili svoja prava pred zakonom koja su im, uostalom, i zagarantovana.“, izjavljuje ona.
Brojna istraživanja sve više govore o stresu na radnom mestu kao glavnom problemu zaposlenih u mnogim profesijama, koji ima ozbiljne individualne i društvene posledice.
Psiholog Nikola Mitić mišljenja da stres stvaraju loši uslovi rada, a ponajviše strah od gubitka posla.
„To su glavna obeležja čoveka danas i nastaju zbog nesigurnosti i nestabilnosti radnih mesta. Privremeni radni odnos je sve češći i na ovaj način radniku se ne garantuje sigurnost. Obezbeđivanje bezbednosti radnika omogućilo bi i smanjenje stresa na radu, a time i bolji kvalitet rada“, ocenjuje psiholog Nikola Mitić.
Istraživanja pokazuju da se strah od gubitka posla može javiti s vremena na vreme, izazvan često određenim događajem i sve to može dovesti do anksioznosti i depresije.
Mitić ističe da u manjim sredinama na Kosovu retko ko traži pomoć i psihološku podršku zbog problema na poslu, a to je uslovljeno predrasudama koje vladaju u malim sredinama.
Petar Đorđević ispred NVO „Mlada Aktivna Gračanica”, koja je nedavno organizovala treninge koji se tiču bržeg zapošljavanja mladih na Kosovu, smatra da mladi obično proučavaju zakone o radnim pravima kada primete da su im prava na radu povređena.
,,Često se dešava da su prinuđeni da rade prekovremeno bez ikakve dodatne novčane naknade ili da rade vikendom i za vreme verskih i državnih praznika“, istiće.
,,Takođe, rad u noćnoj smeni kod nas nije dovoljno cenjen, s obzirom na to koliko zdravstvenih rizika nosi zbog poremećaja bioritma. Još jedna stvar oko koje su mladi zbunjeni je pravo na korišćenje godišnjeg odmora i odsustvo sa posla. Često to nije dobro definisano, posebno u ugovorima koje nude privatne firme, pa planiranje odmora često može biti jako stresan period za mlade“, navodi Đođević i dodaje da, „u potrazi za poslom mladi iz srpske zajednice, najpre, traže prilike u svojim sredinama, a kada shvate da ih ima vrlo malo, obično se odluče da sreću okušaju u nekoj drugoj sredini .“
Đorđević je pre nekoliko godina osnovao NVO „Mlada aktivna Gračanica“ koja ima za cilj upravo podršku i osnaživanje mladih na teritoriji ove lokalne samouprave.
Bez obzira da li su mlađi ili stariji, radnici imaju ista prava.
Nedovoljno poznavanje zakona, neinformisanost, strah od gubitka posla, često mogu biti uzrok ćutanja i neprijavljivanja kršenja radnih prava.
„Ova publikacija je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta „Zaštita i promocija radnih prava ranjivih grupa na tržištu rada“. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost ATRC-a i BIRN-a Kosovo i ne odražava nužno stavove Evropske unije.”
Autor: M.S.
foto: Pixabay (ilustracija)
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
