PRIŠTINA, 20. april – Pred Posebnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini danas se, iznošenjem završnih reči odbrane, nastavilo suđenje u slučaju Banjska, koji se vodi protiv trojice Srba – Dušana Maksimovića, Vladimira Tolića i Blagoja Spasojevića.
Advokat Blagoja Spasojevića, Ljubomir Pantović, istakao je u svojoj završnoj reči da smo došli do kraja pretresa u vezi sa događajem koji je uzburkao kosovsku javnost.
„I van ove sudnice raspravljano je o raznim pitanjima ovog slučaja. Mnogi su se bavili ovim slučajem, mogli smo čuti različita mišljenja. Mnogi su i pre presude osudili optužene, što je u mnogome otežalo ovaj proces“, kazao je Pantović.
Kako je istakao, pretpostavka nevinosti je prvo i osnovno pravo svakog optuženog.
„Čuli smo i završne reči tužilaca i punomoćnika oštećenih, i tu se ništa nije promenilo. Jedan od punomoćnika je prošle srede pet puta zatražio maksimalnu i najtežu kaznu. Prema zakonu on nema prava na to. Ako smo svi za vladavinu prava, onda moramo da pokažemo minimum poštovanja prema elementarnom pravu okrivljenih“, kazao je Pantović.
Dodao je da je proces od početka vođen korektno i da se njegova ocena neće promeniti bez obzira na to kakva bude odluka suda. Međutim, kako kaže, centralna tema ovog slučaja je optužnica.
„Podignuta je godinu dana od događaja, na 150 strana, prate je fotografije, snimci… i izgleda da je sa optužnicom sve u redu. Ali nije tako. Izdvojiću dva primera iz kojih se vidi da optužnica nema sistem i koncept, da je pogrešno sastavljena. Na 20 stranica obrazloženja potpuno nepotrebno se daje hronološki prikaz tužilaštva u toku istrage. Tome nije mesto u obrazloženju optužnice, već moraju da se iznesu razlozi za podizanje optužnice i dokazi. Drugi primer: samo obrazloženje optužnice ima 121 stranicu, a ime Blagoja Spasojevića je pomenuto samo tri puta, gde je opisan momenat njegovog hapšenja. Kao da je to važno za utvrđivanje nečije odgovornosti. Nije važno. Moj branjenik se optužuje za teška krivična dela, on je drugooptuženi, odmah iza Milana Radoičića, a u obrazloženju optužnice spomenut je tri puta. Mnogo više se spominju neki drugi optuženi koji nisu ovde“, naveo je Pantović.
Govoreći o materijalnim dokazima, Pantović je naveo da je odbrana imala ozbiljne primedbe na optužnicu.
„Postoje velike sistemske greške u optužnici koje se odnose na njenu srž. Da je postupak kontrole optužnice sproveden u skladu sa zakonom, ona nikada ne bi došla ovde u ovom obliku. Nažalost, nije bilo tako i zbog toga i sada na kraju postupka imamo jednu nepreciznu i lošu optužnicu“, poručio je advokat.
Kako je naveo, u optužnici se ne pominje reč saizvršilaštvo, što je, kako dodaje, veoma neobično.
„Tužilaštvo je smatralo da je 43 optuženih zajedno delovalo. Tu nailazimo na problem. U optužnici nemamo reč saizvršilaštvo, što je više nego neuobičajeno. Ne znamo kako se desio propust, ali mi sada imamo optužnicu koja je neprihvatljiva. To je suštinski propust. Kada tužilaštvo tvrdi da je više lica izvršilo krivično delo, onda to zajedničko delovanje mora da bude objašnjeno. O tome ko je kakvu ulogu imao nema ničega u optužnici. U obe tačke optužnice imamo potpuni sukob između činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije. Tvrdim da ovo nije tehnička greška, već veliki nedostatak optužnice“, rekao je advokat.
Kako je istakao, to nije jedini nedostatak optužnice.
„Verujem da će sudije imati problem sa ovakvom optužnicom“, kazao je.
Prema njegovim rečima, nije moguće utvrditi šta je Spasojević uradio u Banjskoj.
„Postupak je odavno razdvojen, sudi se trojici optuženih, a optužnica je ostala ista. Tvrdim da je tužilaštvo moralo precizno da navede šta je uradio Blagoje Spasojević, a toga u optužnici nema. Mislim da to ne može da utvrdi nijedno sudsko veće jer toga nema u optužnici. Sud nije ovlašćen da menja optužnicu, to može samo tužilaštvo, a ono to nije učinilo, optužnica je ostala ista kao 11. septembra. Da li se zapitalo da li je o konkretnim radnjama Spasojevića rekao neko od svedoka. Ne, niko ga nije spomenuo, osim dvojice svedoka koji su rekli da su za njega čuli u medijima. Koja je bila uloga mog branjenika, gospodine tužioče? Šta je konkretno on uradio? To nismo čuli“, kazao je Pantović.
Navodeći primere na Kosovu kada u optužnicama nije navedena konkretna radnja, Pantović je naveo da po tom pitanju postoji izgrađena sudska praksa i da je jasno da Apelacioni i Vrhovni sud Kosova traže da se u optužnici opišu radnje optuženih.
„Očigledno je da se tužilaštvo krije iza grupe i da želi da se osudi pojedinac bez konkretizacije šta je taj pojedinac uradio toga dana. Specijalno tužilaštvo pokušava da kroz opšti opis događaja dokaže krivičnu odgovornost optuženog. Svako odgovara za ono što je on uradio, a ne za ono što su uradili drugi“, kazao je Pantović.
Naglasio je da je pravna kvalifikacija u obe tačke konfuzna i pogrešna, te da mora biti podvrgnuta korekciji od strane sudskog veća.
Predstavljajući fotografiju mape severa Kosova, kazao je da ona ne može biti dokaz za pokušaj otcepljenja dela teritorije Kosova, dodajući da je to bio oružani napad, a ne rušenje ustavnog poretka.
„Imamo pripadnike Kfora, policije i KBS… a 43 ljudi koji se nisu pomerili iz Banjske su pokušali da otcepe deo teritorije. To je moguće samo u filmu. Navodi se da je grupa bila veoma organizovana. To nije tačno. To je bila neorganizovana grupa koja je izvela napad na policiju i pobegla, ostavili su i ranjene članove i oružje, uniforme, čak i lična dokumenta. To nije mogla biti organizovana grupa kako tvrdi tužilaštvo. U pitanju je grupa koja je oružanim putem pokušala da zauzme selo Banjska. Da li su imali druge ciljeve, možemo samo da nagađamo, jer u optužnici nije obezbeđen nijedan dokaz. Napadači se nisu pomerili iz Banjske, čak nisu ni tu bili stacionirani, već su većinu vremena proveli u manastiru. Rušenje ustavnog poretka, otcepljenje i pripajanje dela teritorije, to se nije desilo“, kazao je Pantović.
Dodao je da je Spasojević na početku bio spreman da prizna krivicu, ali da su kasnije odlučili drugačije zbog tačke u optužnici u kojoj se navodi kršenje ustavnog poretka i otcepljenje dela teritorije.
„Da je ova optužnica ostala na jednoj tački, on bi priznao krivicu, ali tužilaštvo je bez osnova u optužnici ubacilo drugu tačku, pa moj branjenik nije mogao da prizna krivicu“, rekao je on.
Kako je dodao, na osnovu analize barutnih čestica, nema sumnje da je Spasojević koristio oružje, ali da nije isto da li je ispaljen jedan metak ili 120.
„On tvrdi da je ispalio dva metka u reflektor. Da li je Spasojević opasni terorista – to je teško reći. Uhapšen je narednog dana, nije pobegao sa ostalima, nego je ostao, uhapšen je dok spava pored puta. U njegovom stanu nikada nije izvršen pretres, pretresena je samo kuća njegovih roditelja. To nam govori koliko je bio važan član grupe. Da je bio vođa, svaki milimetar njegovog stana bi bio pretresen“, kazao je Pantović.
Povodom zahteva tužilaštva i advokata oštećenih za doživotnom kaznom zatvora, Pantović je istakao da je to nemoguće.
„Predlozi nisu prihvatljivi i paušalni su jer gube iz vida sve norme zakona. Tvrdim da postoje olakšavajuće okolnosti na strani mog branjenika. Nikada nije osuđivan, uhapšen je dok spava, radi se o mlađem čoveku, nije bio komandant, iskazao je spremnost za materijalnu naknadu i otac je dvoje maloletne dece. Najteža kazna se izriče samo ako je delo izvršeno bez olakšavajućih okolnosti, a to ovde nije slučaj“, rekao je advokat.
Izrazio je uverenje da će sud uvažiti olakšavajuće okolnosti.
„Nemojte da dozvolite da Blagoje Spasojević plati ceh za sve druge okrivljene koji se nalaze na slobodi. Nemojmo da osudimo celu grupu preko njegovih leđa. To bi bilo postupanje izvan zakona i pretvorilo bi se u osvetu, a osveta nije zakonski cilj. To ne bi bila pravda za moga branjenika, kao ni za porodicu pokojnog Afrima Bunjakua“, zaključio je Pantović.
Blagoje Spasojević istakao je da je mnogo puta razmišljao da prizna krivicu i da bi to i uradio da je optužnica bila pravedna.
„Kriv sam što sam bio u selu Banjska, to je moja najveća greška, ali za sebe ne mogu da kažem da sam terorista, jer nikoga nisam ubio niti povredio. Nijedan jedini metak nisam ispalio u pravcu policije. Ako je moja puška ispitana, može da se utvrdi da je iz nje ispaljeno dva metka, i to oba u reflektor“, kazao je on.
Kako je naveo, nikada se u životu nije bavio krivičnim radnjama.
„Mnogo nakon hapšenja razmišljao sam o tom danu, shvatio sam da se tog dana ne sećam, jer sam zaspao i tako sam uhapšen. Šta god drugi da misle, meni je žao zbog pogibije policajca, žao mi je svih poginulih i ranjenih, i što sam ja bio učesnik tog događaja. Rekao bih i za Dušana Maksimovića da stvarno mislim da on nema nikakve veze sa događajima u Banjskoj“, rekao je Spasojević.
Delević: Nijedan svedok nije identifikovao Tolića kao učesnika događaja u Banjskoj
Advokat Miloš Delević istakao je da je Vladimir Tolić ceo život proveo u Zvečanu i da se bavio podučavanjem dece folkloru.
Kako je naveo, onda se sa pravom postavlja pitanje odakle on u Banjskoj, ističući da se mora uzeti u obzir i politički kontekst.
„Kriza na severu Kosova traje od završetka sukoba. Dolaskom Aljbina Kurtija na vlast došli smo do takve situacije da je on sproveo u delo ukidanje institucija Republike Srbije. Prvo je počelo sa registarskim tablicama. Ta kriza je na neki način dovela do sukoba u Banjskoj. Građani na severu Kosova su mogli da upravljaju vozilima koja je izdavala Srbija. Politika vlade u Prištini je bila da se to spreči, što je izazvalo da dođe do događaja u Banjskoj. Po mom mišljenju, prvi pogrešan potez srpske politike bio je kada su policajci napustili posao. Drugi, kada su sudije i tužioci napustili službu. Ovu krizu su produbili i albanski mediji kada su objavili vest da postoji spisak od 600 Srba za hapšenje. Omladina na severu se uplašila za opstanak. Hapšenja su bila svakodnevna. Reakcija Srba je prvo bila nenasilna, postavljene su barikade“, istakao je Delević.
Govoreći dalje o krizi na severu Kosova, rekao je da predmet ovog suđenja nije politička situacija, već da predmet mora biti konkretna radnja trojice optuženih.
„Siguran sam da nismo došli do radnje trojice optuženih. Optužnica opisuje događaj i grupu, navodi da je vođa bio Milan Radoičić, da su optuženi bili deo grupe, među njima i Vladimir Tolić. To su tvrdnje optužbe, međutim, u krivičnom postupku tvrdnja nije dokaz“, kazao je Delević.
Po pitanju prve tačke optužnice, Delević je kazao da ona nije dokazana u odnosu na Tolića.
„Ako sud donese osuđujuću presudu, onda se terorizam pretvara u političku kvalifikaciju. Nema dokaza o posebnoj nameri Tolića da izvrši krivično delo. Imajući u vidu da se oružani sukob desio na području sela Banjska, ne može se govoriti o radnji usmerenoj prema državnim organima niti o radnji zastrašivanja stanovništva. Iz dokaznog postupka se vidi da se okršaj desio između pripadnika grupe i Policije Kosova“, kazao je Delević.
Kako je istakao, po drugoj tački optužnice ne postoji nijedan dokaz da bi se Tolić osudio.
„Ni dan-danas ne znamo kakva je bila uloga Vladimira Tolića. Jedini dokaz koji poseduje tužilaštvo jeste na strani 116, a to je mapa koja je pronađena na licu mesta“, kazao je on, navodeći da obeleženi deo na mapi čini 10 odsto cele teritorije severa Kosova.
„To je dokaz tužilaštva da su članovi grupe imali nameru da otcepe sever Kosova“, kazao je Delević, navodeći da su te tvrdnje izneli zaštićeni svedoci koji nisu prisustvovali događaju.
Nijedan svedok nije identifikovao Tolića kao učesnika događaja u Banjskoj, dodao je Delević.
Ročištu prisustvuju članovi porodice optuženih, a suđenje prati veliki broj medijskih ekipa.
Na prethodnom ročištu u ovom slučaju tužilac Naim Abazi zatražio je kaznu doživotnog zatvora za trojicu optuženih.
Dušan Maksimović izneo je ranije svoju odbranu, dok se Tolić i Blagojević brane ćutanjem.
Maksimović, Tolić i Blagojević optuženi su za napad na ustavni poredak i bezbednost Kosova i terorizam, a uhapšeni su neposredno nakon dešavanja u Banjskoj 2023. godine i od tada se nalaze u pritvoru.
Oni su deo optužnice koju je Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo 11. septembra 2024. godine protiv 45 osoba u slučaju Banjska.
Suđenje optuženima počelo je 9. oktobra 2024, da bi 16. januara ove godine bilo vraćeno na početak zbog promena u sudskom veću.
Kosovska policija je 17. aprila uhapsila i Stefana Radulovića iz Severne Mitrovice za umešanost u slučaj Banjska, kome je određen jednomesečni pritvor.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
