BEOGRAD, 23. jul – Misija Evropske unije, kao i ambasada Nemačke, zatražile su od Prištine da hitno obustavi rušenje srpskih kuća na jezeru Gazivode. Zbog poteza prištinskih vlasti negodovala je i ambasada SAD. Politikolozi Ognjen Gogić i Ivan Tomić ocenjuju da su reakcije Evropske unije i zapadnih zemalja na rušenje srpskih kuća na Gazivodama značajne, ali da ostaje neizvesno da li će Priština promeniti dosadašnju politiku prema Srbima na Kosovu.
Tomić kaže za RTS da su reakcije u Prištini nakon poziva Evropske unije da se obustavi rušenje objekata na Gazivodama bile uglavnom uzdržane i da su izostala zvanična saopštenja predstavnika vlasti.
Prema njegovim rečima, u albanskoj javnosti preovladava podrška potezima Prištine, dok su kritike međunarodne zajednice dočekane rezervisano.
Ističe da se istovremeno ne pokreće pitanje velikog broja nelegalno izgrađenih objekata u Prištini, dok su srpske kuće na Gazivodama predmet rušenja.
Tomić smatra da je Evropska unija ukazala da institucije nisu poštovale sopstvene zakonske procedure, jer je rušenje izvršeno pre okončanja sudskog postupka iako su vlasnici uložili žalbe.
Očekuje da će se u narednim danima videti da li će Priština promeniti pristup nakon reakcija međunarodnih predstavnika.
Ocenio je da je povratak srpskih tužilaca i sudija važan pre svega zbog vraćanja poverenja srpske zajednice u institucije. Kako je naveo, njihovo odsustvo ostavilo je prostor za različito postupanje u osetljivim predmetima, posebno kada je reč o međuetničkim incidentima.
„Od trenutka kada su tužioci i sudije napustili kosovski sistem, ovde se živi po principu – kadija te tuži, kadija ti sudi“, rekao je Tomić.
Govoreći o položaju Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, Tomić je rekao da je ona vekovima jedan od ključnih stubova opstanka srpskog naroda na tom prostoru i da je zbog toga često izložena različitim pritiscima. Smatra da je danas Crkva pre svega izložena političkim pritiscima i pokušajima prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa, zbog čega je, kako kaže, važno da se institucionalnim putem spreče pokušaji prekrajanja istorije i ugrožavanja kulturne baštine.
Politikolog Ognjen Gogić smatra da je reakcija Evropske unije usledila tek nakon što su posledice rušenja postale vidljive, ali da je ipak značajna jer ukazuje na problem vladavine prava.
„Ova situacija pokazuje da Srbi ne mogu da računaju na to da će kosovske institucije makar da poštuju svoje zakonodavstvo, ako ništa drugo. I zbog toga su morali da reaguju. Reakcija je ozbiljna. Dakle, Evropska unija je pozvala da se obustavi dalji postupak, dalje aktivnosti, jer predstoje i drugi objekti koji mogu doći na udar“, rekao je Gogić.
Kako je naveo, rušenje objekata bez sudskog epiloga pokazuje da građani nemaju pravnu sigurnost, što se ne odnosi samo na srpsku zajednicu, već utiče i na ukupnu sliku o Kosovu kao prostoru u kojem bi neko investirao ili poslovao.
„Ovde se radi o tome da je ovo rušenje sprovedeno vanpravno, dakle bez konačne pravne ili sudske odluke, i to zabrinjava zapravo sve“, rekao je Gogić.
Gogić je ukazao da posebnu težinu imaju reakcije Nemačke i Velike Britanije, zemalja koje imaju dobre odnose sa vlastima u Prištini, ocenivši da će se pravi efekti diplomatskog pritiska videti kroz razgovore koji se vode iza zatvorenih vrata.
Osvrćući se na razrešenje srpskih tužilaca, Gogić je podsetio da je Evropska unija prethodnih meseci posredovala u procesu njihove reintegracije u pravosuđe u prištini i da je to trebalo da bude jedan od važnijih rezultata dijaloga Beograda i Prištine.
Naveo je da će naredni koraci zavisiti od daljih pravnih procedura, uključujući i mogućnost da se odluke o razrešenju ospore pred Vrhovnim sudom.
Izvor: RTS
Foto: TV Most
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
