PRIZREN, 6. maj – U Hramu Svetog Đorđa u Prizrenu svetom liturgijom i litijom u prisustvu vernika obeležena je hramovna slava Đurđevdan, u duhu zajedništva, vere i nade.
Svečanost je započela svetom liturgijom u hramu, gde se uz molitvu u prisustvu vernika obeležava uspomena na hrabrost i stradanje Svetog Georgija, simbola vere, pobede dobra nad zlom i istrajnosti.
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropolit raško-prizrenski Teodosije i episkop moravički Tihon, uz sasluženje sveštenstva.
Mitropolit Teodosije je kazao da nas je Sveti velikomučenik Georgije okupio danas u ovom gradu.
„Danas se obraćamo Bogu da nas Gospod ukrepi, zaštiti i održi na Hristovom putu, kojim je hodio i velikomučenik Georgije, koji je pokazao najveću ljubav prema Gospodu našem Isusu Hristu. On je svoju ljubav potvrdio krvlju i žrtvom, i verovao je Hristu i njegovim rečima da nema veće ljubavi nego kada neko položi svoj život za bližnje svoje, i kada Gospoda ljubimo iznad svega i svoju Crkvu. Današnji praznik Svetog velikomučenika Georgija nas okuplja u ovom gradu, i naša krsna slava i sve ono što smo primili od predaka treba da sačuvamo i predamo našoj deci i pokolenjima koja će biti posle nas, nadajući se da će posle nas biti bolja vremena i da će biti onih koji će biti bolji i moći da ostvare ono što mi nismo u stanju“, kazao je mitropolit Teodosije.
Za Jelenu Daničić, rođenu Prizrenku, svaki dolazak u rodni grad izaziva posebnu emociju.
„Rođena sam u Prizrenu 1986. i do 1999. godine smo živeli ovde, a trenutno živim u Beogradu. Iako sam u Beogradu 27 godina, ne mogu da opišem osećaj kada dođete u svoju rodnu grudu, kakve su to emocije i koliko je srce puno što sam sa svojim narodom mogla da proslavim i pomolim se Bogu da i dalje dolazimo i slavimo naše praznike. Danas je bio lep običaj koji me veže za detinjstvo, kada smo za Vrbicu išli u krug oko crkve i od sveštenika dobijali slatkiše. Danas sam se podsetila kako je to nekada bilo i čak sam se rasplakala“, kazala je Daničić.
I ove godine raskoš i lepotu prizrenske nošnje pokazala je Jasmina Savić, koja se životu u rodnom gradu vratila pre par godina.
„Pre svega, da čestitam svima današnji praznik, našim domaćinima, crkvi, vladiki i svim Prizrencima srećna slava i na pomoć neka je. Danas sam u prizrenskoj nošnji i imam posebnu privilegiju jer sam počastvovana da nosim ove dimije, pojas i košulju koje su pripadale Darki Dudić iz čuvene prizrenske porodice. Ona je svakodnevno bila u ovoj nošnji i eto, Bog je hteo, zahvaljujući njenoj ćerki, kojoj se neizmerno zahvaljujem, koja je ustupila deo porodičnog nasleđa, i nošnja se vratila u Prizren. Prizrenke su svakodnevno bile u ovoj nošnji, negovale običaje i sve ono što je činilo gradski duh Prizrena. Zahvalnost svim Prizrencima koji daju nemerljiv doprinos, jer ovo je deo kulturnog nasleđa Prizrena, i nošnja je jako bitan deo identiteta, i ja ću se potruditi da ova remek-dela, po kojima su Prizrenke bile poznate, nosim sa posebnim uvažavanjem i da predstavim ne samo nošnju već i gradski duh Prizrena“, kazala je Savić.
Prvi put proslavi hramovne slave prisustvovao je Vladan Mićović iz Vranja i kazao da ne postoje reči kojima bi iskazao svoja trenutna osećanja.
„Prvi put sam na obeležavanju hramovne slave Đurđevdana, čestitam praznik svima koji slave, svim Srbima, svima koji su se okupili ovde da uveličaju slavlje. Puno mi je srce, nije mi prvi put da dolazim na Kosovo i Metohiju, bio sam pre tri godine na ktitorskoj slavi manastira Dečani, a ovo je sada posebna prilika i zaista ovo što vidim mogao bih mnogo da kažem, ali ne bih mogao da iskažem ono što osećam. Srećan praznik svima“, rekao je Mićović.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
