ZA JEDNAKA PRAVA

ŠILOVO, 16.decembar – Godina 2022. Teška vremena. Još ni iz pandemije koronavirusa nismo izašli, a građani regioni Gnjilana suočili su se sa novim, takođe globalnim krizama. Rat u Ukrajini izazvao je globalne turbulencije i podele, a kriza koja je počela sa energentima i strateškim sirovinama hrane, pre svega žita i kukuruza, preselila se i u naša domaćinstva.
Cene osnovnih životnih namirnica su značajno skočile, pojedine namirnice su dvostruko poskupele. inflacija beleži rekordne vrednosti u 21.veku, a po svemu sudeći nastaviće da raste.
Kriza pogađa i kompanije koje sve teže mogu da opstanu na tržištu kao konkurentne, a mnogi radnici su ostali bez posla, dok drugi strahuju od prinudnih otkaza.
Ali da je samo to. Ovi globalni problemi novijeg datuma naslanjaju se na naše stare, lokalne, a u zaoštrenoj retorici političara neretko se pominje obnavljanje konflikta na Kosovu, pa i oružanih sukoba. Normalizacija odnosa Prištine i Beograda u interesu građana, davno najavljena u Briselu, kada je počeo dijalog pod pokroviteljstvom Evropske unije, kao da se pretvara u svoju suprotnost. Međutim, sve krize pojedinačno i zajedno nisu dovoljan argument da ne govorimo o ljudskim pravima, demokratskim vrednostima, vladavini prava i ravnopravnosti građana. Zato se pitamo i istražujemo: imamo li jednaka prava i zalažemo se za Jednaka prava za sve.

Odakle krenuti?

Prvo pitanje odakle krećemo u naše istraživanje i analizu je da li smo, odnosno, koliko smo zadovoljni svojim životom generalno. Anketirali smo građane (terenski upitnici “licem u lice”) uglavnom srpske nacionalnosti koji žive u opštinama gnjilanskog regiona u oktobru ove godine. I evo šta kažu.
Na pitanje „Koliko ste generalno zadovoljno kvalitetom svog života“ prevladavaju optimistični tonovi. Više je zadovoljnih nego nezadovoljnih. Zapravo 33 odsto je vrlo zadovoljno, dok nešto manje je zadovoljno 31 odsto građana.
Naša terenska anketa pokazuje da je izrazito nezadovoljnih značajno manje. Svega četiri odsto građana reklo je da je vrlo nezadovoljno. Ovo se može tumačiti tako da teške posledice krize još nisu stigle na naše adrese, a da smo se sa nekim pomirili i saživeli, pa ih i ne osećamo kao katastrofu. Međutim, kada smo pokušali da istražimo njihova predviđanja, dobili smo drugačije odgovore. Ljudi, generalno govoreći, očekuju u budućnosti da će im se životni uslovi poboljšati, a ne pogoršati.

Pored anketa koje smo sprovodili mesec dana u Kosovskom Pomoravlju, anketirali smo letos i građane koji redovno prate naš sajt www.rtvpuls.com koji iz godine u godinu beleži sve više posetilaca. To smo uspeli zahvaljujući novim onlajn mehanizmima u okviru platforme Engaged Citizen Reporting.
Cilj onlajn ankete “Kako živite” objavljene na sajtu www.rtvpuls.com bio je da prikaže okvirnu sliku zadovoljstva građana u lokalnim sredinama u pogledu kvaliteta života u raznim segmentima: od infrastrukture, zaštite životne sredine, do životnog standarda, kulture, zabave i dr.
Posetioci veb sajt, uglavnom iz opština iz Kosovskog Pomoravlja različite starosne dobi, mogli su da ocene uslove života dajući izuzetno pozitivne ili krajnje negativne poene.
Većina građana najveće nezadovoljstvo pokazala je u vezi sa održavanjem sportskih sadržaja u svojim mestima. I zaista, u Kosovskom Pomoravlju izuzetno su retki slučajevi da se organizuju sportski događaji, a organizovane kontinuirane sportske aktivnosti ili redovna ligaška takmičenja su još uvek na nivou ideje, daleko od inicijative i realizacije. Sportska istorija Kosovskog Pomoravlja, međutim, veoma je bogata, a mnogobrojni klubovi poput fudbalskih i rukometnih su imali sjajne rezultate u prošlost. Zato je danas i sasvim prirodno da za sportske događaje, makar oni bili i lokalnog karaktera, postoji veliko interesovanje publike, kao što je to slučaj sa noćnim turnirima u malom fudbalu koji se održavaju u Partešu, Koretištu, Gornjem Kuscu, Stanišoru, Šilovu i drugim mestima Kosovskog Pomoravlja. O značaju sportskih aktivnosti i interesovanju javnosti govore i podaci o praćenju sportskih vesti i reportaža u produkciji Televizije Puls na internetu. Tako, na primer, samo preko zvaničnog jutjub kanala RTV Puls, više od 2,800 ljudi pogledalo je TV prilog o finalnoj utakmici turnira u Stanišoru, što je u poređenju sa praćenjem ostalih lokalnih vesti veoma dobar rezultat.
Građani su nezadovoljni i brojem i kvalitetom kulturnih događaja u Kosovskom Pomoravlju, mada se poslednjih meseci intenzivno radi na tom polju, pri čemu prednjače Kulturno prosvetni centar “Božidar Mitrović Šandor” u Šilovu, Dom kulture u Ranilugu, Muzička škola “Stevan Hristić”, etno grupa Kos, škola folklora u Šilovu, glumci amateri iz Kosovskog Pomoravlja, književnici, pesnici i drugi kulturni poslenici.
Gotovo svi građani koji su učestovali u anketi vrlo negativno su ocenili stanje životne sredine i javnu higijenu, a posebno odnos prema smeću koje se i dalje razbacuje po divljim deponijama, u neposrednoj okolini naseljenih mesta, pri čemu se neretko ugrožava javno zdravlje domicilnog stanovništva i kvalitet vode i zemljišta.
Nešto pozitivnije, odnosno manje negativnije, građani su ocenili lokalnu putnu inftrastrukturu i rasvetu na javnim mestima.
Ljudi, generalno govoreći, očekuju u budućnosti da će im se životni uslovi poboljšati, jer su sada, sudeći po rezultatima ankete, više nezadovoljni kvalitetom javnih usluga nego zadovoljni.
Demokratija i naše okruženje
Vratimo se sada našim anketama koje smo licem u lice uradili sa ispitanicima u Kosovskom Pomoravlju i suočimo se ocenama naših sugrađana. Ali, “kako govoriti o ljudskim pravima i demokratiji kad ovako živimo”, prokomentarisao je jedan naš sugrađanin pitanja iz naše ankete.
Na pitanje koliko ste zadovoljni putevima koji prolaze kroz Vaše mesto svaki drugi je izrazio nezadovoljstvo. Koliko ste zadovoljni rasvetom u Vašem mestu zadovoljan je svaki treći, a tek svaki peti građanin izjavio je da je zadovoljan uslugama odnošenja smeća, odnosno sistemom upravljanja otpadom u svojoj opštini. Za to kakvo nam je okruženje u ekološkom smislu nije samo lokalna, odnosno regionalna administracija kriva, krivi smo dobrim delom i mi sami koji se neodgovorno ponašamo prema prirodnom okruženju, pa ne treba da čudi što je 63 odsto isptitanika odgovorilo da je nezadovoljno održavanjem higijene na javnim površinama, dok je zadovoljno samo 12 procenata.
I onda, imamo potvrdu istraživanja obavljenog preko našeg sajta da su ljudi nezadovoljni organizacijom kulturnih i sportskih događaja u svojim sredinama. Opravdano nezadovoljstvo u vezi sa sportom u lokalnim sredinama izrazilo je čak 70 odsto ispitanika, a kulturnim sadržajima zadovoljno je tek 32 odsto.
Pa sada i ne treba da čudi ono što nam je rekao jedan sugrađanin kada se zapitao „kako govoriti o ljudskim pravima i demokratiji kad živimo ovako kako živimo”, odnosno u takvom okruženju kako su ga građani videli i ocenili.
Na to ne bi trebalo da se vadimo ni pandemijom niti drugim svetskim pošastima, pa ni problemima iz Briselskog dijaloga, ni međuetničkim razmiricama. Ima nešto i do nas samih, što možemo da učninimo, odnosno da ne učinimo, kako bi život u našoj lokalnoj zajednici bio bolji i kvalitetniji.

Na papiru i u praksi

Iako su u kosovsko pozitivno zakonodavstvo ugrađeni demokratski principi i rešenja zasnovana na savremenoj evropskoj praksi, standardima Evropske unije i iskustvima razvijenih zemalja, stanje ljudskih prava, posebno kada je reč o nevećinskim zajednicama, je pod stalnim izazovim i potrebna je potvrda u realnom životu.
U skadu sa procesom decentralizacije koja je predviđena pravnim propisima na Kosovu, lokalna samouprava ima važnu funkciju u društvu, a uz to i velika ovlašćenja.
Ideja je da građanima njihova prava budu što bliže kako bi se u što većoj meri i što bolje ostvarivala i tako otvorao put za aktivnije učešće građana u društvenim procesima.
Međutim, postoji čitav niz problema i neostvarenih potreba građana, naročito iz nevećinskih zajednica, koji stoje na putu vladavini prava, a koji su posledica različitih objektivnih i subjektivnih faktora koje bi trebalo istražiti, približiti javnosti i vremenom menjati i unapređivati u interesu samih građana, principa njihove ravnopravnosti i demokratije u skladu sa savremenom evropskom praksom i standardima.

Iskustva iz Raniluga

Opština Ranilug je opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Lokalna samouprava procenjuje da u njoj živi 2,5 do tri procenata pripadnika nevećinskih zajednica i to Albanaca, pošto je Ranilug jedna od retkih opština na Kosovu u kojoj nema Roma.
Istraživali smo kako su zajednice zastupljene u lokalnoj samoupravi i kako žive jedni s drugima u toj opštini gnjilanskog regiona kroz koju protiče Binačka Morava.
Predsednica opštine Ranilug Katarina Ristić Ilić kaže da albanska zajednica u toj opštini živi u tri mesta.
“To je Rit, onda mahala Dubovci i jedno naselje koje se nalazi na regionalnom putu na Crepani. Apsolutno svi meštani, svi građani naše opštine imaju jednak pristup informacijama i službenim dokumentima koji su im potrebni. Nikakva diskriminacija ne postoji u izdavanju bilo kog dokumenta, niti je bilo ikakve žalbe na to. Sve usluge koje opština Ranilug pruža, pruža podjednako svim meštanima”, kaže gradonačelnica.
Govoreći o konkretnim problemima građana ističe upravljanje otpadom, bukvalno – iznošenje smeća, a kao pozitvnu stvar organizovan prevoz za učenike iz nevećinskih zajednica.
“Opština ima kamion (za odnošenje smeća) koji radi, ima svoj raspored koji zadovoljava potrebe građana. Ja se iskreno nadam da će uskoro na našu adresu stići nov kamion za đubre, tako da će biti olakšan rad našim opštinskim radnicima i usluga će biti kvalitetnija. Ono što me brine i mislim da je negativno je to što naše građanstvo nema dovoljno razvijenu svest o načinu odlaganja i upravljanju otpadom, jer definitivno postoje pojedinci zbog čije nemarnosti postoji veliki broj divljih deponija kod nas u opštini i one predstavljaju apsolutno veliki problem, ne samo opštini nego i svim građanima. Na taj način se urušava priroda koja pripada svima, ne samo jednima ili drugima. To je negativan primer, a pozitivan primer je to što od samog osnivanja naše opštine albanska deca koja žive u našoj opštini imaju uslugu koju pruža našoj opština uz pomoć vozača koji vozi decu od kuće do škole i vraća ih. I ovo je jedan od primera kako se mi brinemo u zajednici, mislim da on predstavlja jedinstveni primer među svim opštinama na Kosovu, da naša opština pruža takvu vrstu usluge. Porodice čiju decu prevozimo su izuzetno zahvalne. I već sa početka mog mandata one su došle da izraze zahvalnost što će ta usluga i dalje biti njima pružena, izuzetno su zadovoljni zbog toga”.
Potpredsednik za zajednice u opštini Ranilug Arton Dubova radi već 12 godina u lokalnoj samoupravi u kojoj je obavljao i funkciju šefa Kancelarije za zajednice i povratak.
“Što se tiće albanske zajednice opštine Ranilug, mi smo zadovoljni zato što imamo zaposlene ljude u našoj instituciji ovde, gde imamo prevodilaca, ima vozača minibusa dece koji vozi decu u školu. Takođe imamo i jedan konkurs, pri kraju je, gde će da bude zaposleno još lica iz albanske zajednice”, kaže Dubova.
U skupštini opštine Ranilug ima 15 odbornika, ali oni su svi srpske nacionalnosti. U komitetu za zajednice od ukupno sedam članova, četovoro su iz manjinske, odnosno iz albanske zajednice i oni se redovno sastaju i rade po utvrđenom planu koju imaju i razgovaraju o problemima i o izazovima sa kojima se susreću.
“Od preuzimanja ovlašćenja kako sam postala gradonačelnik ove opštine, nije bilo međuetničkih razmirica između Srba i Albanaca. Po mojim saznanjima nije bilo ni ranije zato što živim u ovoj opštini, već više od 20 godina. Nije bilo takvih trzavica i svađa među njima, ali definitivno je da ono što muči srpsku zajednicu muči i albansku. Problemi su isti, slični i to su većinom problemi koji se tiču olakšanja uslova za život u opštini. Evo, na primer, jedan od problema je raskrsnica na regionalnom putu – skretanje za sela Ranilug i Ropotovo. Na toj raskrsnici koja je bila i predmet komiteta za bezbednost, podjednako su ugroženi životi Srba i Albanaca. Takođe na javnim debatama koje smo skoro organizovali, a bilo ih je ukupno 10, na svim tim debatama i albanska naravno zajednica imala je prvu debatu rezervisanu za sebe, istakla je kao prvi problem vodosnabdevanja u opštini. Znači, pored vodovodne mreže, ljudi nemaju dovoljno vode u svojim domaćinstvima, jer imamo jedan jedinstven problem, a to je poslovanje regionalne kompanije koja upravlja tim vodovodom”, kaže gradonačelnica Raniluga Katarina Ristić Ilić.
Kaže da je, što se tiče planiranja budžeta opštine, organizovana jedna javna debata za srednjoročni budžet, a zatim je ukupno organizovano 10 javnih debata, odnosno javnih slušanja, gde su građani imali priliku da iskažu potrebe i probleme u svojim mestima i koji bi predlozi projekta ušli kao deo kapitalnih investicija za 2023. godinu.
“Budžet za opštinu Ranilug je mali, on je skroman, ali mi vodimo računa da oni problemi koji su veliki i koji će biti od vitalnog značaja za sve, budu uvršćeni u taj budžet predloga projekta za kapitalne investicije”, kaže ona.
Nakon tih javnih slušanja organizovana su još dva sastanka savetodavnog karaktera gde se sa svim delegatima, direktorima, predstavnicima i albanske zajednice došlo do jedne zajedničke liste i odluke da sredstva budu opredeljena za sve i informacija svima javno dostupna
“Što se tiče zastupljenosti, odnosno transparentnosti javnosti, naša opština ima svoj sajt na kome se objavljuju redovno kroz vesti, zato što su sajtovi zastareli, pa ne mogu da prezentuju sve informacije koja se dele, onda se on putem vesti dele. Postoji takođe i na društvenoj mreži fejsbuk naša zvanična stranica, gde se pozivi upućuju građanstvu. Takođe u 13 mesta, znači 13 sela koliko i postoji u opštini Ranilug, postoje oglasne table, gde se transparentno objavaljuju sva obaveštenja na papiru na srpskom i albanskom jeziku, kako bi se svi meštani obavestili o svemu onome što je značajno za život”, kaže Katarina Ristić Ilić.
Bezbednost je za nju posebno pitanje.
“Mogu da vam kažem da koliko smo svi bezbedni, toliko smo svi i nebezbedni. Što delom zbog naše neodgovornosti i što delom zbog toga što bezbednost predstavlja i zdrava hrana i zdrava voda za piće. Komitet za bezbednost je formiran u toku ove godine i on se redovno sastaje. Na komitetu za bezbednost komandir policije redovno podnosi izveštaj, kao i svi učesnici koji su u tom komitetu. I mi na tom komitetu do sada nismo imali priliku da čujemo da je postojala nekada ugrožena bezbednost, a ticalo se etničke pripadnosti naših našeg građanstva. Mada to ne znači da smo mi apsolutno bezbedni. Sam požar predstavlja opasnost, poplave predstavljaju opasnost, to što nemamo zdravu vodu za piće predstavlja opasnost, to što devastirano i uništavamo rečno korito predstavlja opasnost. Znači bezbednost je ugrožena svima”, kaće predsednica opštine Ranilug.
Što se tiče odnosa i saradnje među zajednicama, srpske i albanske, ona je perfektna u našoj opštini i nikad nismo imali nijedan problem, kaže potpredsednik za zajednice Arton Dubova, a takva odnos je i sa političkim strankama.
“Svaki zahtev dobio je odgovor na svom jeziku. U opštini imamo komitet za bezbednost, gde prisustvuju svi akteri. Svaki problem se tretira tu i za svaki problem pružimo pomoć, da rešimo da ne dolazimo do nekih velikih problema što se tiće bezbednosti naše opštine”, kaže Dubova.
U opštini radi samo jedan prevodilac koji ima ogroman posao, ali to nije problem samo opštine Ranilug.
“Ukoliko neko od albanske nacionalnosti želi da prisustvuje skupštini, naravno, skupštine su javne, može. Mi obezbedimo prevod, prevodioca koji za taj dan prevodi za njih. Za svu propratnu dokumentaciju kao i uređivanje sajta, koristimo usluge našeg prevodioca i prevodimo sva dokumenta koja su važna i nemamo problem sa tim”, kaže gradonačelnica Raniluga.
To potrvrđuje i potpredsednik za zajednice opštine.
“Svaka stranka opštine dobije odgovor na maternjem jeziku. Takođe, mi imamo problem sa prevodom zato što jedan prevodilac prevodi za celu institucije opštine Ranilug, gde svaki zahtev koji ulazi i koji izlazi iz opštine treba da prođe preko njegovih ruku i da se reši. On ima neki veliki problem, zato što ne može da stigne uvek, pa uz pomoć nas pokušavamo da svaki zahtev od opštine bude primer na maternjem jeziku”, kaže Dubova.
U vreme kada smo intervjuisali predsednicu opštine Ranillug, još nisu bili gotovi rezultati naše ankete po kojima su građani Pomoravlja, pa i opštine Ranilug izrazili određeno nezadovoljstvo kulturnim i sportskim sadržajima i svom kraju. Zato nismo ni tražili komentar, ali smo saznali da s ni ovi segmenti društvenog života ne zanemaruju.
“Što se tiče kulturnog i sportskog života u našoj opštini, na teritoriji naše opštine funkcionišu dva kulturno umetnička društva i u domovima kultura koje su renovirani i koji su opremljeni takvom opremom da mogu da pruže svim onim ljudima koji žele da se bave kulturom. Apsolutno imaju odlične uslove za rad rade i dosta putuju. Opština im pomaže logistički, tako što im obezbeđujemo prevoz za njihova gostovanja. Gde god odu oni donose zahvalnice, pohvalnice o njihovom uspehu i oni apsolutno rade u jednoj sinergiji i jedno drugom nisu konkurenti. Što se tiče sportskog života, u poslednjih nekoliko godina je opština Ranilug dosta uložila sredstva u izgradnju fiskulturnih sala, tako da škole u Ropotovu i Ranilugu imaju dobro opremljene sale za fizičko vaspitanje, a svake godine opština Ranilug izdvaja izvesna sredstva da te sale opskrbi i svim onim pomagalima koji su važni za zdrav razvoj dece, učeničke dobi. U okviru, unutar opštine funkcionišu dva kluba, džudo klub i funkcioniše košarkaški klub. Deca su aktivna i rade. Takođe ima i škola fudbala koja ima veliki broj polaznika, oni treniraju na stadionu u selu Velikom Ropotovu zajedno sa svojim trenerom i postoji jedna balon sala, gde svi imaju priliku da dobiju termin i da igraju mali fudbal na terenu. Što se tiče albanske zajednice, oni imaju podjednako pristup svim tim objektima i apsolutno nikome se ne brani, na osnovu zahteva koji upute opštini da im se odobri i prevoz i tehnička podrška za sve što je njima što je njima potrebno”, kaže gradonačelnica.
I albanaska zajednica organizuje povremeno sportske turnire.
“Što se tiče letnje sezone takođe opština uvek pruža pomoć tim turnirima i tim sportskim aktivnostima. Takođe mislim da je okej, nikada neće biti dovoljnih zahteva kojih imamo da izađemo u susret. Mislimo da što više pomognemo i u tom pravcu”, kaže potpredsednik za zajednice Dubova.

U Kamenici bez odgovora

O ovim i sličnim pitanjima i aspektima, proveravajući da li imamo jednaka prava, hteli smo da razgovaramo i u opštini Kamenica, opštini sa albanskim većinskim stanovništvom, u kojoj još žive i Srbi, i Romi. Zvanično smo se obratili kancelariji predsednika opštine više puta tokom septembra i oktobra službenim dopisom, pokušali smo i neformalno i “putem prijatelja”, ali nismo uspeli. A hteli smo da pitamo neke stvari za koje mislimo da su važne, a da globalne krize i inflacija nisu opravdanje za neprihvatanje intervjua.
Na primer:

1. Kako su predstavljene nevećinske zajednice u skupštini opštine Kamenica?
2. Kako su predstavljene nevećinske zajednice u izvršnoj vlasti ?
3. Kako je obezbeđeno učešće građana u procesu odlučivanja na lokalnom nivou?
4. Da li su javne usluge koje pruža opštinska administracija podjednako dostupne pripadnicima većinskih i nevećinskih zajednica na opštinskom nivou i čime se to garantuje, i ako može neki primeri za to?
5. Kako ocenjujete bezbednost građana iz nevećinskih zajednica u Vašoj opštini u poslednjih desetak godina i kakvi su trendovi? Koji su naveći bezbednosni izazovi? I primeri, neki, ako može?
6. Šta lokalna samouprava radi na tome da bi se otvorila nova radna mesta, posebno građana iz nevećinskih zajednica u Vašoj opštini?
7. U kojoj meri je u Vašoj opštini ostvaren princip rodne ravnopravnosti i kakvi su trendovi u poslednjih desetak godina?
8. Kako je organizovana zdravstvena zaštita, posebno iz ugla pripadnika nevećinskih zajednica?
9. Kako su organizovane kulturne i sportske aktivnosti u Vašoj opštini, posebno iz ugla pripadnika nevećinskih zajednica?
10. U kojoj meri se u radu lokalne samouprave primenjuje princip ravnopravnosti srpskog i albanskog jezika i koji su najveći izazovi u njegovom ostvariranju?
    Međutim, i naš ponovljeno zahtev ostao je bez ikakvog odgovora.
    To nije izuzetak. Opština Kamenica, iako je predstavnicima lokalne samouprave dobro poznato da u gnjilanskom regionu postoji regionalna televizijska i radio stanica RTV Puls na srpskom jeziku, nikada nije poslala saopštenje, niti poziv na neki medijski događaj sa kojeg bi izveštavali i obavestili javnost na srpskom jeziku. Smatramo da takvo ponašanje opštinskih čelnika nije odgovorno, da se time krše propisi i demokratski standardi i da ne ide u pravcu unapređenje odnosa između različitih zajednica i promociji multietničnosti i ravnopravnosti građana.

Odnosi u Gnjilanu

Pošto očekivani odgovor iz kabineta predsednika opštine Kamenica na pismeno dostavljena pitanja, uz zahtev za intervju još nismo dobili do pisanja ovog izveštaja, obratili smo se i najvećoj opštini u regionu, Gnjilanu, opštini sa većinskim albanskim stanovništvom u kojoj u nekoliko sela žive Srbi: Šilovu, Cernici, Kmetovcu, Gornjem Livoču, Ponešu i nekoliko desetina u centru grada, kao i pripadnici romske i turske nacionalnosti. Umesto termina za intervjudobili smo samo Email sa odgovorima na naša pitanja na srpskom jeziku, na čemu, svakako, zahvaljujemo. A evo, šta nam je iz kabineta predsednika opštine Gnjilane Aljbana Hisenija odgovoreno.
Interesovalo nas je, za početak, kako su nevećinske zajednice zastupljene u skupštini vaše opštine? I saznadosmo: U Skupštini opštine Gnjilane imamo dvoje predstavnika zajednica, jedan iz turske zajednice i jedan iz srpske zajednice, dok u Komitetu za zajednice je troje predstavnika. U opštinskoj upravi zaposleno je ukupno 26 lica iz nevećinskih zajednice, od kojih je devetoro u okviru kabineta gradonačelnika. U kabinetu gradonačelnika je i zamenik gradonačelnika iz turske zajednice, stoji u saopštenju.
Međutim, Sreten Trajković, odbornik u Skupštini opštine Gnjilane, kaže da je u parlamentu grubo prekršen Zakon o lokalnoj samoupravi.
“Imenovali su za zamenika gradonačelnika predstavnika ispred turske zajednice, iako je to pripadalo srpskoj zajednici, tj. Srpskoj listi. Ja sam ukazao na te propuste i citirao članove zakona i poslao žalbu Ministarstvu za lokalnu samoupravu i američkoj ambasadi. To je sve od aprila poslato i do današnjeg dana ja nisam dobio nikakav odgovore, kaže Trajković i dodaje. “Vidite kakav je rad te lokalne samouprave iz ovog jednog prostog primera gde su meštani Cernice prikupljali sredstava za izgradnju parohijskog doma i na kraju je to trebalo samo da se dobije građevinska dozvola od strane opštine i to nisu mogli dobiti. Zamislite kad bi oni trebali čak i da pomognu, da pomažu da ulože nešto za srpsku zajednicu. Kako bi se tek onda ponašali”?
Na naše pitanje “Kako osiguravate učešće građana u procesu donošenja odluka na lokalnom nivou”iz Kabineta gradonačelnika Hisenija kratko nam je odgovoreno da su javne debate otvorene za sve građane bez razlike, osim ove godine kada je održana javna rasprava u Šilovu za srpsku zajednicu, kao i javna raspravu u Gnjilanu samo za zajednice.
“Pa ranije je bilo održavanja tih javnih debata. Međutim, i ja sada mislim da tih javnih debata nema više i koliko znam, ako ja kao odbornik srpske zajednice ne znam, možete zamisliti da li građani znaju za te javne debate”, kaže jedini srpski odbornik iz Skupštine opštine Gnjilane.
A da li opštinska uprava pruža javne usluge podjednako pripadnicima većinske i nevećinske zajednice na opštinskom nivou i kako se to garantuje? I na to imamo odgovor koji Vam prenosimo od reči do reči, uz neznatne redakcijske korekcije: “Ravnopravan tretman svih građana opštine Gnjilane, bez ikakvih razlika ili diskriminacije, garantovan je važećim zakonima i podzakonskim aktima”.
Sa time se generalno slaže i srpski odbornik Sreten Trajković.
Iz opštine još tvrde da je napredak i razvoj opštinske javne uprave, kroz reformu upravnog sistema kako bi se građanima omogućio jednak pristup uslugama, jedan od ciljeva godišnjeg plana rada Uprave za opštu administraciju. Pripadnici nevećinskih zajednica u Gnjilanu su ove godine, preko svog predstavnika, izrazili stalnu zahvalnost za vidljiva poboljšanja u ovom pogledu, tvrde iz lokalne samouprave.
Gnjilane je i danas multietnička opština. Ne samo tu, nego u većini mesta gde žive, Romi su posebno ugrožena nevećinka zajednica. Njihov socijalni i ekonomski položaj je veoma težak. Troškovi ogromni i sve veći i veći, do posla teško, do krova nad glavom još teže.
Interesujući se i za položaj drugih zajednica, posebno romske, iz kabineta gradonačelnika Gnjilana Aljbina Hisenija, u pismenom odgovoru na naša pitanja stiglo je i ovo.
“Obaveštavamo Vas da zbog problema sa opremljenošću dokumentima o civilnom statusu pripadnika romske zajednice planirali posetu pripadnicima ove zajednice kako bismo prikupili tačne i detaljne informacije o njihovom civilnom statusu, na način kako bismo kroz kompletnu bazu podataka mogli nastaviti sa budućim radnjama u skladu sa zakonima na snazi”, stoji u dopisu iz opštine uz poruku “Ostajemo posvećeni pružanju efikasnih i kvalitetnih usluga!”
Tvrde da je sigurnost, odnosno bezbednost građana iz nevećinske zajednice jednaka većinskoj zajednici. Redovne su posete bezbednosnih institucija naseljima i selima u kojima žive nevećinske zajednice, a u poslednjih 10 godina nije bilo slučajeva narušavanja bezbednosti”, saopšteno nam je iz opštine Gnjilane.
Što se tiče do sada održanih kulturnih aktivnosti kažu nam da Uprava za kulturu, omladinu i sport ima otvorene pozive za dodelu subvencija za sve građane, gde je u jednom od njih pobedila čak i nevećinska zajednica.
“Za sportske aktivnosti organizovali smo ih zajedno sa organizacijama poput USAID-a, fudbalske utakmice”, stoji u odgovoru iz opštine.
Uslov svih uslova za odnose između zajednica je da se razumemo. Kosovo je usvojilo veoma progresivna zakonska rešenja i proglasila da su albanski i srpski jezik na čitavom Kosovu ravnopravni. Pa da li su i u Gnjilanu? Evo šta kaže gradonačelnik Aljban Hiseni u kratkom pismenom odgovoru na naše pitanje.
“Primenjuje se princip ravnopravnosti srpskog jezika i on je službeni jezik, svi oglasi na sajtu opštine, kao i konkursi, pripremaju se i na srpskom jeziku”, stoji u odgovoru.
Želeli smo to i da proverimo sajt opštine Gnjilane. Interesovalo nas je kako izgleda stranica na srpskom. Sigurno ima nešto važno i korisno i za građane koji govore srpskim, dakle, isto tako službenim i ravnopravnim jezikom sa albanskim na Kosovu. Pošto ne znamo napamet web adresu opštine Gnjilane, poslužili smo se Gugl pretraživačom, ali nismo uspeli da nađemo željeni sajt, odnosno službenu internet prezentaciju opštine Gnjilane.

Zaključci i preporuke:

Na osnovu terenskih i onlajn istraživanja, kao i razgovora (intervjua) i prepiske sa nekim od ključnih aktera iz lokalnih samouprava na teritoriji Gnjilanskog regiona (opštine Ranilug i Gnjilane prvenstveno, ali i druge: Kamenica, Vitina, Parteš, Klokot i Novo Brdo) uočili smo nekoliko, po nama veoma važnih momenata:

1. Položaj, funkcionisanje i ostvarivanje prava nevećinskih zajednica u lokalnim samoupravama u regionu Gnjilana nije na idealnom nivou. Postoje slučajevi kršenja pozitivnih propisa koji nisu u skladu sa proklomavanom intencijom stvaranja slobodnog, otvorenog, demokratskog i multietničkog društva. Postoji veliki prostor za unapređenje položaja i prava nevećinskih zajednica shodno zakonu i evropskim, demokratskim principima uključivanjem medija, nevladinih organizacija i samih građana koje bi trebalo ohrabriti na aktivizam;
2. Ostvarivanje prava nevećinskih zajednica nije ravnomerno u svim opštinama gnjilanskog regiona: negde je relativno dobro, a negde se koristi samo u cilju ispunjavanja forme, bez ulaska u suštinu problema i potreba građana. To bi svakako trebalo u što skorije vreme istražiti na organizovan i stručan način uz jedinstveni indeks zadovoljstva građana i kriterijume;
3. Pojedine, opštinske administracije, uključujući i kabinete predsednika najvećih opština u regionu Gnjilana (Kamenica, Gnjilane, Vitina) ne održavaju vezu sa lokalnim medijima na srpskom jeziku i ne samo da ih na srpskom jeziku (na osnovu Zakona o upotrebi jezika) ne obaveštavaju o važnim odlukama i aktivnostima, to ne čine ni na albanskom jeziku, niti ih infmorišu i pozivaju na medijske događaje na bilo kakav način. Istovremeno, na inicijativu medija, ne izlaze u susret novinarskim zahtevima i pitanjima na odgovarajući način, čime se stvara pukotina u informisanju građana koji se služe srpskim jezikom s jedne strane, a sa druge strane potrebe i stvarni problemi građana i povratna informacija o kvalitetu komunalnoh (javnih, lokalnih) usluga iz nevećinskih zajednica organima lokalne samouprave ostaju nepoznata ili nedovoljno poznata;
4. U kvantitativnom i u kvalitativnom smislu ne postoji dovoljno ideja ili inicijativa od strane lokalne samouprave koje bi ohrabrile građane kao predstavnike razičitih zajednica u pogledu unapređenja saradnje i dobrih komšijskih međunacionalnih odnosa u pravcu podizanja kvaliteta života svih generacija i mirnog i bezbednog okruženja;
5. Rad lokalnih samouprava nije dovoljno tranasparentan, a zvanične internet prezentacije često nisu funkcionalne ili se teško pronalaze na uobičajeni način, zbog čega se ne može očekivati aktivnije učešće građana, posebno iz nevećinskih zajednica, u planiranju i odlučivanju o bitnim stvarima na lokalnom nivou. I u tom smislu neophodna je stručna kvantitativno-kvalitativna analiza rada opština u delu “odnosi sa javnošću” koja će definisati najveće probleme i ponuditi odgovarajuća programsko-tehnička rešenja u skladu sa zakonom i evropskim standardima.ošću profesionalizuju i unaprede, obezbeđujući svojim zaposlenima u toj oblasti kontinuirano stručno usavršavanje i profesionalizaciju;

Iz tih razloga, a na prvom mestu iz ugla licenciranog i najpopularnijeg medija na srpskom jeziku u regionu Gnjilana, na osnovu upravo završenog projekta “Za jednaka prava” slobodni smo da lokalnim samoupravama pošaljemo sledeće preporuke:

1. Lokalne samouprave moraju sa više odgovornosti da pristupe potrebama i rešavanju problema nevećinskih zajednica iz svoje nadležnosti otvaranjem broja telefona (Call Centar) i/li Email adrese: žalbe građana gde će građani na svom maternjem jeziku koji je u službenoj upotrebi na Kosovu moći da prijave slučajeve kršenja ljudskih prava i diskriminacije uz obavezu istraživanja osnovanosti prijave i obaveštavanja podnosioca žalbe na njegovom maternjem jeziku uz eventuano pravnu pouku. U zavisnosti od relevantnosti slučaja, o tome treba obavestiti širu javnost putem saopštenja za medije koje će biti podjednako dostupno medijima i na albanskom, i na srpskom jeziku;
2. Lokalne samouprave bi trebalo hitno da učine svoje zvanične internet prezentacije potpuno funkcionalnim za potrebe praćenja od strane pripadnika većinskih i nevećinskih zajednica, profesionalno i kvalitetno i razumljivo na albanskom i srpskom jeziku, u skladu sa zakonom;
3. Lokalne samouprave bi trebalo da svoje odnose sa javnošću profesionalizuju i unaprede, obezbeđujući svojim zaposlenima u toj oblasti kontinuirano stručno usavršavanje i profesionalizaciju;
4. Lokalne samouprave bi trebalo da razviju saradnju sa lokalnim nevladinim organizacijama uvažavajući i angažujući njihove resurse na stručnom planu (ekspertize, usluge prevođenja na različite jezike, komunikacije, istraživanja javnog mnjenja i dr) na srpskom i albanskom jeziku ravnorpravno;
5. Lokalne samouprave bi trebalo da preispitaju postojeći odnos sa medijima i da ga profesionalizuju u budućnosti shodno zakonu i evropskim standardima.

RTV Puls projektni tim
Šilovo, decembar 2022.

Opširnije o projektu “Za jednaka prava” možete pogledati u TV emisijama RTV Puls:
https://youtu.be/U3UHVBPUXF8
https://youtu.be/vtXKiOyNNlc

Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.