BEOGRAD, 2. januar – Istoričar Stefan Radojković sa Instituta za političke studije kaže za Kosovo onlajn da je Kosovo ekonomski neodrživ politički entitet sa izmišljenom zastavom.
On se slaže sa izjavom kosovskog ministra infrastrukture Ljiburna Aljiua da je Kosovo privremeni projekat bez identiteta, ali ne misli da je cilj Prištine ujedinjenje sa Tiranom.
“Teza o Kosovu kao privremenom projektu predstavlja politički program Kurtijevog Samoopredeljenja. Oni su na toj platformi došli do podrške u većinskom delu albanskog stanovništva. Interesantno je da oni to javno govore, nije to nešto što se ne zna, ali je to znak da se osećaju komotno i povlašćeno u trenutnoj konstelaciji i strukturi međunarodnih odnosa koja ih definitivno favorizuje, barem što se tiče balkanskog poluostrva. To onda neće imati nikakve političke posledice na dnevnopolitičkom planu, ali i na spoljnopolitičkom planu. Kosovo je jedan od lokalnih aktera na kojeg se oslanjaju Vašington, Brisel i Berlin, a Pariz ne u tolikoj meri. Mi, naravno, možemo da skrenemo pažnju na takvu retoriku i na takve narative s tim što je pitanje koliko će to promeniti bilo kakav odnos snaga u regionu”, rekao je Radojković.
Na pitanje kako komentariše to što je bilo i protivnika u Vladi Kosova takvom stavu, on kaže da se niko stvarno ne protivi, već se mnogi zvaničnici plaše da javno iskažu svoj stav da im to ne bi uništilo spoljnopolitičku podršku.
“Nije tajna da Kurti i njegova vlada imaju protivnike na spoljnopolitičkom planu koji su spremni da im suze manevarski prostor koji je sad prilično širok, naročito posle incidenta u Banjskoj. Naravno, neki od zvaničnika su malo oprezniji. Nije da se oni ne slažu sa Aljievom konstatacijom, nego je problem da se to javno iskazuje na tako visokom nivou da im to ne bi smanjilo manevarski prostor. Drugim rečima, bilo kakav pritisak na manjinske zajednice, pre svega na srpsku zajednicu, se apsolutno toleriše. Pa tako Evropska unija svoje navodne sankcije prema Prištini faktički ne primenjuje”, istakao je Radojković.
Prema njegovom mišljenju, Kosovo jeste privremeni projekat i Priština pokušava da stvori nešto što nije održiv pokušaj državne infrastrukture.
“Kosovo je ekonomski neodrživ, institucionalno slabo organizovan politički entitet. Njega Albanci vide kao privremeni administrativni okvir za nešto što bi trebalo da bude dalje izgrađeno. Da li će to biti Velika Albanija nije toliko bitno, ali ono što je za nas važno je da shvatimo kako oni posmatraju čitav ovaj etnički prostor. Za njih je to jedinstveni kulturno-etnički prostor. Tu mislim na Albaniju, na zapadni deo Makedonije, na najveći deo Kosova i Metohije i na pojedine delove Crne Gore. Oni to vide kao jedinstveni etnički kulturni prostor gde su sve ove granice privremenog karaktera”, naveo je naš sagovornik.
Kako dodaje, kosovska zastava je izmišljena, ona nema nikakvo utemeljenje ni u tradiciji srpskog naroda, niti u tradiciji albanskog naroda, niti drugih naroda na tom prostoru.
“Ona je prinudno rešenje nametnuto zato što je Kosovo i dalje zvanično međunarodni protektorat. Tu imate jedinice Kfora, imate formalno još Umnikovu misiju. To je negde moralo da se barem formalno istakne kao zaista neka država koja će vremenom stvoriti naciju. Zapravo, često etničke grupe stvaraju nacije, pa države, a ovde je sve krenulo obrnutim redosledom. Tu je pokušano da se napravi nekakvo tzv. kosovsko građansko društvo koje apsolutno ne postoji. Dole imate albansko društvo, srpsko društvo, Gorance koje vide kao građane Srbije, imamo i tursko stanovništvo… To je jedna veštačka konstrukcija koja je trenutno plod međunarodne konstelacije snaga i verovatno će kao takva prestati da postoji sa promenom međunarodnih okolnosti”, naglasio je Radojković.
U vezi sa tim, on negira da je krajnji cilj Kosova ujedinjenje sa Albanijom, ali razlozi za to su isključivo pragmatični.
“Političke elite u Tirani i u Prištini su pragmatične i sebične u svom pragmatizmu. Svi oni teže da budu “prvi u selu, a ne drugi u gradu”. U tom smislu neće doći do ujedinjenja, ali možda dođe do neke vrste brisanja granica poput zemalja Evropske unije. Formalno, granice ne postoje između punopravnih članica EU koje su deo šengenskog prostora. Dovoljno je da postoji intenzivna razmena ljudi i dobara između Prištine i Tirane. Naravno, ova retorika je uvek poželjna jer odgovara na emotivne potrebe albanskog naroda na Kosovu. Moguće je da će doći do nekih promena poput ujedinjavanja prištinske administracije sa Albanijom ili teritorijalnih adaptacija tih prostora. Za to su, ipak, potrebne radikalnije promene u strukturi međunarodnih odnosa”, kaže Radojković.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
