BEOGRAD, 4.mart – Dvojica diplomata – Đuzep Borelj i Miroslav Lajčak – još kratko će biti posredinici u dijalogu Prištine i Beograda, budući da se bliže izbori u Evropskoj uniji, a analitičari ocenjuju za Juronjuz da ni Borelj ni Lajčak nisu uradili dovoljno, “ili bar koliko su mogli” u tom procesu.
Pre pet godina, na mestu visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, Đuzep Borelj zamenio je koleginicu Federiku Mogerini. Mnogi su tada polagali nade u Katalonca, jednog od najvećih protivnika otcepljenja Katalonije.
Nekoliko meseci kasnije, na predlog novog šefa evropske diplomatije, Miroslav Lajčak je imenovan za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine i to 1. aprila 2020. godine. Takva pozicija unutar EU do tada nije postojala, a za vođenje dijaloga bila je zadužena osoba koja je bila na čelu evropske diplomatije. Bilo je predviđeno da on na toj poziciji ostane do 31. marta 2021. godine, ali mu je mandat produžen.
Njegovo imenovanje predložio je upravo Borelj. Njih dvojica su pre ovih funkcija obavljali funkcije šefova diplomatija u svojim zemljaama – Lajčak u Slovačkoj, Borelj u Španiji – zemljama koje su među onih nekoliko koje nisu priznale nezavisnot Kosova.
Upravo zbog njihovih ocena, a u susret novim izborima u Evropskom parlamentu postavlja se pitanje kakvi su dometi odnosno rezultati dvojice diplomata poslednjih godina u dijalogu Beograda i Prištine?
Naime, nakon još jednog sastanka na kojem nije bilo pomaka u rešavanju problema koji muči mnoge Srbe na severu Kosova, a koji zbog odluke Prištine danima čekaju u redu da podignu novac, veliko je pitanje i kada će dijalog biti nastavljen na političkom nivou i da li će do kraja mandata dvojce evropskih zvaničnika do njega i još koliko zapravo novih sastanaka i doći budući da se u zajednici svi spremaju za predstojeće izbore.
Milivojević: Glavni bilans – Ohridski sporazum
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević za Juronjuz ocenjuje da i ova, kao ni prethodna evropska garnitura nisu ispoštovali Briselski sporazum do kraja da se formira Zajednica srpskih opština i da se na taj način spreči dalja eskalacija.
“Zajednica srpskih opština pokrila bi sve ove probleme s kojima smo sada suočeni. Međutim, za to nije naravno očigledno postojala ni politička volja i to je ključno. To je prva stvar, drugo njihov glavni bilans da tako kažem je u suštini Ohridski sporazum. Dakle, pokušaj da se konstruiše taj pravno obavezujući sporazum i da se stavi platforma za nastavak i okončanje dijaloga. Sve je nekako koncipirano i vezano za pristupne pregovore sa EU i to je trebalo da bude šargarepa kada je reč o Srbiji. I da to u stvari bude kriterijum i za uspeh u pregovaračkom procesu”, objašnjava Milivojević.
Međutim, kako dodaje, ono što je za vreme mandata Borelja i Lajčaka “razrešeno” jeste stav EU, a to je, kako ističe, da ona zapravo nije nepristrasna i statusno neutralna.
“Nadvladao je koncept koji promovišu ove vodeće zemlje koje su uključene i u Kvintu, a to je da se kosovska država na neki način potvrdi i da se obezbedi kroz ceo Zapadni Balkan, da se reši i pitanje Kosova i odnosi Beograd-Priština, ali na način koji bi napravio nove granice na Balkanu i koji bi potvrdio rezultate, rekao bih od 1999. pa nadalje, a to je kosovska državost. I to je sad potpuno jasno i to je na neki način bilans ove graniture. Što se tiče onog generalno, bilans je nikakav jer, nema sporazuma. Što se tiče interesa Zapada, moram da kažem da je bilans dobar, zato što su upostavili platformu i na neki način Srbiju stavili pred svršen čin, kad je reč o njenim evropskim integracijama i o daljem procesu pristupanja”, podvlači Milivojević te navodi da ako se sve to “ugradi” u Poglavlje 35 da će na neki način otvoriti problem u pristupnim pregovorima za Srbiju.
Kaže i da proces normalizacije odnosa dve strane praktično nije ni odmakao, da je rešeno samo nekoliko pitanja, npr. oko slobode kretanja, te da je to nešto što proizlazi iz ranijih tehničkih sporazuma.
“Ali ništa nije rešeno što bi bilo suštinski vezano za normalizaciju i ono što bi za Srbiju bilo od ključnog značaja, a to je Briselski sporazum iz 2013, ZSO, garancije za srpski narod i mogućnost rešenja koje bi išlo u pravcu državnih i nacionalnih interesa Srbije u punom smislu. Tako da u tom pogledu teško da ima nekog ozbiljnog bilansa”, kaže Milivojević i podvlači da sve dalje treba da se rešava na političkom nivou.
Dodaje da Priština sve više insistira da se pregovori vode između dve nezavisne države, da srpska strana to ne može da prihvati, te da ne vidi mogućnost da se bilo šta ozbiljno nastavi.
“Neophodna je intervencija zapadnih sila koje imaju mogućnost i mehanizme da deluju. Prema tome, da stvore ambijent za nastavak dijaloga koji bi išao u pravcu prvo deeskalacije, koje još nemamo, a onda i normalizacije. U kojoj meri će oni kako reagovati, to ne znamo. Vidimo da je američka strana nešto aktivnija u neprihvatanju politike Prištine u ovom trenutku, pogotovo je ovo je izraženo oko dinara, ali ne vidimo mere”, navodi.
Kad su Evropljani u pitanju, kako nastavlja, smatra da Priština na tom polju bolje stoji.
“Ima nekako bolju podršku Evropljana, Nemaca, Engleza na neki način u odnosu na Amerikance u ovom trenutku. Ali to ništa ne znači. To ne znači da će stvar da se deblokira. Nema uslova za neki susret. On može veštački da se napravi. Da se napravi, da se stvori iluzija, da dijaloga ima. Ili da se tu nešto događa. Ali u suštinskom smislu nema ničega što bi nas navodilo na zaključak o nastavku dijaloga o suštinskim pitanjima, o deblokadni procesa vezano za suštinska pitanja, o deeskalaciji, o rešenju koje bi stvorilo povoljan politički ambijent”, kaže Milivojević.
Milić: Neuspeh bi bio – ratno stanje
Ni programski direktor organizacije “Novi treći put” Dimitrije Milić ne smatra da su Borelj i Lajčak u posredovanju u dijalogu Beograda i Prištine bili nešto previše uspešni, ocenivši da je njihov uspeh bio “šarenolik”. Smatra da rezultati postoje, ali su više ograničeni na određene konkretne mere i na formalizaciju dogovorenih tačaka iz Ohrida, nego na generalnu atmosferu normalizacije. Svakako, dodaje, amanet dvojice evropskih diplomata će biti i ukoliko Ohridski sporazum uđe kao kriterijum za Pogalvlje 35.
“U nekim oblastima on postoji, u nekim on ne. Što se tiče neke generalne atmosfere u odnosima između Beograda i Prištine, možda se kaže da je ta atmosfera bila dosta daleko od normalizacije, u smislu da je u retorskom smislu da poruke koje su političke bile slate iz Beograda i Prištine nisu dale ohrabrenje da će se odnosi normalizovati. To je jedan element ako bismo gledali samo retoriku i ono što je politički kontekst. Međutim, ako bismo gledali praktične korake, do nekog stepena normalizacije, prvenstveno što se tiče dokumenata i što se tiče priznavanja dokumenata je došlo, svakako okvir koji je postojao kroz ohridski sporazum će izvesno biti i okvir koji će biti implementiran i kada se radi o samim pregovorima za članstvo u EU i za kosovski i za stranu Srbije”, rekao je Milić za Juronjuz.
Dodaje i da je uspešnost Borelja i Lajčaka u dijalogu bila onolika koliko su individualne države uspele da ulože svog pritiska i političkog kapitala da do rešenja dođe.
“Onoliko koliko su uložile dotle se i stiglo, recimo do osrednjeg nivoa. Neuspeh bi bila situacija ratnog stanja ili bi neuspeh bilo da dogovor ostane mrtvo u slovo na papiru, da ne bude nigde implementiran, niti da on postane deo nekog okvira. Ovako možemo reći da je to značajno više od toga, ali opet ne da bi mogli da kažu da je to bilo potpuno uspešno, jer da je uspešno, strane bi već ove ušle u veliku implementaciju, značajan deo stvari bi već uveliko bio implementiran… Ovako ono i dalje, kolokvijalno rečeno, visi u vazduhu”, objašnjava Milić.
Izvor: Kosovo online/Euronews Serbia
Foto: Kosovo online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
