SEVERNA MITROVICA, 21. jul – Na osnovu preliminarnih rezultata popisa stanovništva, Kosovo ima 1.586.659 stanovnika. Prema tim podacima u četiri opštine na severu živi tek nešto više od 6.500 ljudi. Za sagovornike Kosovo onlajna ovo je samo jedna od očiglednih kontraverzi koja nije rezultat samo bojkota Srba, već i brojnih nepravilnosti koje su pratile čitav proces.
Piše: Arsenije Vučković
Statistika je kao bikini, pokazuje dosta, ali sve i ne otkriva. Legendarna rečenica hrvatskog sportskog komentatora Drage Ćosića kao da se odnosila na upravo završen popis stanovništva na Kosovu.
“Tokom perioda 2011-2023. stanovništvo Kosova se povećalo za 203.294 stanovnika (pozitivan porast). Međutim, preliminarni podaci pokazuju smanjenje stanovništva”, objašnjeno je na slajdu tokom predstavljanja izveštaja Agencije za statistiku.
Ali, ovo nije i jedina nelogičnost rezultata popisa.
U Gračanici – srpskoj enklavi u centralnom Kosovu živi 19. 371 građana – skoro tri puta više nego u četiri opštine na severu.
U Severnoj Mitrovici upisano je 2. 346 građana, u Zvečanu 435, Zubinom Potoku 758, a u Leposaviću – 3. 207.
Institut za napredne studije GAP ukazao je da će oko 20 opština izgubiti značajna sredstva iz budžeta Kosova zbog smanjenja broja stanovnika i domaćinstava evidentiranih nakon završetka ovogodišnjeg popisa.
Najviše će, procenjuju u GAP-u, izgubiti Prizren, ali će Priština dobiti oko 8,5 miliona evra dodatnih sredstava.
Međutim, vršilac dužnosti direktora Kosovske agencije za statistiku Avni Kastrati bio je danas mnogo konkretniji, barem kada je reč o srpskoj zajednici..
Navodeći da je popisano oko 36.000 Srba, Kastrati je kazao da je deo bojkotovao proces i da će zbog toga – biti kažnjeni.
“Broj Srba koji smo uspeli da registrujemo je otprilike 36.000. To je podatak koji još nismo objavili. Reč je o Srbima na jugu, ali ima i onih sa severa. Deo srpske zajednice na severu, najveći deo, nije učestvovao uprkos našem pokušaju. Tri puta smo birali popisivače, birali tim, izlazili na teren. Bilo je pritisaka, nisu učestvovali. Čak će i statistika napraviti procenu po međunarodnim kriterijumima, standardima, a konačni podaci koji će izaći u decembru i uključiće i taj deo sa drugim pokazateljima”, rekao je Kastrati.
Uskoro, tvrdi – kreće i kažnjavanje.
“Oni koji se nisu registrovali biće kažnjeni narednih meseci i godina kada im bude potrebna podrška institucija, za dokumentaciju i druga pitanja. Ako niste učestvovali u registraciji, nemate šansu da dobijete grant, ako nisu registrovani, ne računate da ćete moći da osvojite taj grant, inače kao prvi korak morate da odete i platite kaznu za neučestvovanje u registraciji”, poručio je Kastrati.
Dobra i loša vest
Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da rezultati popisa pokazuju da je Srba u nekim sredinama mnogo više nego 2011, a da bojkot na severu zaista može da proizvede manje budžete za četiri opštine, ali ipak ne i ozbiljnije političke posledice.
“Ipak nije cela srpska zajednica bojkotovala. Do bojkota je došlo očigledno samo na severu, dok su se u drugim mestima Srbi ipak popisivali, jer jedino gde je zabeležen porast stranovništva zapravo su opštine sa nevećinskim zajednicama. To je zbog toga što su 2011. takođe bojkotovali, a sada su zabelažili veći broj ljudi. Tako na primer i Štrpce i Gračanica imaju skoro 80 posto više građana sada nego što su imali 2011. Za njih je to, na primer, dobra vest zato što se na Kosovu budžet opština definiše prema formuli koja uključuje, naravno, i broj stanovnika i oni mogu da očekuju da će se njihovi budžet u kosovskom sistemu sada povećati u tom smislu i to je za njih dobra vest”, kaže Andrić Rakić.
Ipak, ističe da za četiri srpske opštine na severu, bez obzira što je većina Srba bojkotovalo popis – neće biti većih promena.
“Opet će morati da se prave neke procene na osnovu kojih će se projektovati budžet. On se možda smanji u odnosu na ono što smo imali do 2012. kada se u Severnoj Mitrovicije osnovala administrativna kancelarija, a onda 2013. kada su se i u ostalim opštinama na severu formirale kosovske opštine. I sada tu može da bude problema. Može vlada namerno da da mnogo manju procenu nego što je realno stanovništva, pa da onda utiče na smanjenje budžeta, ali eto to je taj raspon posledica”, ističe Andrić Rakić.
Kaže da ne očekuje druge ozbiljnije političke posledice, kao i da nije realna pretnja da većinski srpske sredine zbog manjeg broja stanovnika iskazanih u popisu budu sprečene da uđu u Zajednicu srpskih opština.
“Mislim da to nije realna pretnja, zato što se o većinski srpskim opštinama ne odlučuje kroz popis nego na izborima. Dakle, ukoliko pobedi srpska opcija, ona je većinski srpska, i ukoliko ima dovoljno odbornika koji će unutar lokalne skupštine izglasati pridruženje Zajednici srpskih opština, onda su tu rezultate popisa potpuno nebitni. Dakle, jedina ozbiljnija posledica će biti na projekciju budžeta ovih opština na severu”, kaže Andrić Rakić.
Ističe da bojkot popisa na Kosovu datira još od devedesetih godina prošlog veka, te da ni ove rezultate međunarodna zajednica neće smatrati za validnim.
“Prosto je neozbiljno uzimati ih za ozbiljno. Jednostavno, ko god bude hteo da radi nešto sa opštinama na severu moraće kao i do sada, jer ovo nije nova situacija zato što na severu nije bilo popisa od devedesetih. Ko god bude hteo ozbiljnije da se bavi razvojnim projektima, ako ikada dođemo u tu fazu, prosto će morati da pravi drugačije vrste procene stanovništva. Ima mnogo metoda kako se radi: na osnovu broja dece u školama pomnoženo sa veličinom prosečne porodice, to je jedna od formula… Broj priključaka na struju ili priključaka na kanalizaciju… Prosto ima jako puno načina da se proceni populaciju, posebno na ovakvom malom prostoru. Mi ne pričamo o pola miliona stanovnika”, objašnjava Andrić Rakić.
Ne isključuje mogućnost da bi u drugačijim političkim okolnostima bilo moguće da se popis ponovi i to samo u sredinama koje su ga bojkotovale i podseća da su takve inicijative postojale i nakon bojkota popisa 2011. godine.
“Tada je bila neka inicijativa da se uradi popis samo na severu. Dakle i tako nešto je moguće. Ukoliko se politička situacija stabilizuje u nekom trunutku, moguće je imati i parcijalni popis ponovljen samo na severu”, kaže ova aktivistkinja.
Na pitanje da li će bojkot srpske zajednice proizvesti reakciju vlasti u Prištini Andrić Rakić kaže da nema prostora za ozbiljnije zloupotrebe, sem – verbalnih.
“Ne verujem, ne vidim kako ti rezultati mogu da promene na bolje ili na gore namere Prištine. One su takve kakve jesu i verujem da bi se potpuno isto ponašali šta god da je u planu da se radi na severu Kosova. Dešavalo bi se isto bez obzira da li je zajednica učestvovala u popisu ili ne. Ne vidim ozbiljan prostor da se to na bilo koji način zloupotrebi sem tih verbalnih tvrdnji da to nisu većinski srpske opštine. Ali, prvi sledeći lokalni izbori će to promeniti. Jednostavnom ni jedan od briselskih sporazuma ne definiše opštine većinski srpskim na osnovu toga kakvi su rezultati popisa. Tako da ne vidim da tu treba da bude neki problem”, zaključuje Andrić Rakić.
Ko je kriv za bojkot
Sociolog iz Prištine dr Ismailj Hasani smatra da su brojne nepravilnosti zabeleženo tokom popisa, ali i da je bojkot srpske zajednice rezultat pogrešne politike vlasti u Prištini koja nije želela da pronađe način kako da građanima objasni da je taj proces u njihovom interesu.
“Ljude treba opametiti. Govorim za ove što vladaju. Treba ih opametiti. Ne možeš ići kod ljudi, u ovom slučaju Srba, tako što ćeš im reći da je to naredba Vlade Kosova. Oni iz različitih razloga, možda zbog tenzija, uticaja sa strane… oni će to odbiti. Trebalo je da pronađu puteve kako da se priđu ljudima i da se na miran način izvrši popis”, izjavio je Hasani za Kosovo onlajn.
On je kazao da je bojkot popisa najviše naštetio opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom jer će izgubiti sredstva iz budžeta ili grandove za projekte i da ne shvata zašto je to dozvoljeno.
“Ne vidim razloga sem sulude politike koju je možda Aljbin Kurti sanjao ili je čuo da se u nekim normalnim zemljama, u svako doba noći i dana vrši popis stanovništva”, objašnjava Hasani.
Na pitanje da li će vlasti u Prištini iskoristiti činjenicu da veći broj Srba nije popisan, Hasani kaže da Vlada Kosova mora da računa na njih.
“Gde će taj Srbin ići pitam se? On nije kriminalac. Oni koji su činili zločine nisu tu. Nažalost, pobegli su neki i od straha i od represije nakon rata iako nisu bili krivi. Ali, oni koji su ostali i koji oru njive i žive od sopstvenog rada, oni su tu. Vlada na njih treba da računa. Zbog čega neko nije izašao na popis? Zbog nesprovođenja Ohridskog sporazuma koji je bio jasan i glasan: Završite domaće zadatke. Rečeno je i Kosovu i Srbiji”, zaključuje Hasani.
“Zaključan sistem”
Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da će vlasti u Prištini na svaki način pokušati da iskoriste rezultate popisa stanovništva i bojkot kako bi doveli u pitanje zagarantovana prava za srpsku zajednicu.
“Samoopredeljenje, vladajuća stranka na Kosovu koristi svaku priliku, svaki povod da dovede u pitanje prava koja su garantovana Srbima na Kosovu. I nije da oni neće pokušati da u svetlu rezultata ovog popisa ponovo dovedu u pitanje neke od tih garancija, ali te garancije su toliko komplikovano da se promene da je to ono što ih sprečava”, kaže Gogić za Kosovo onlajn.
Objašnjava da je ustavni sistem Kosova “zaključan” po pitanju bilo kakve promene prava koja Srbi uživaju zato što izmene zahtevaju i njihovu saglasnost.
“Tu su Samopredeljenju ruke na neke većine vezane. Inače bi oni vrlo rado uzeli rezultate popisa i rekli – Srba živi mnogo manje na Kosovu i samim tim nema uslova da oni uživaju ta prava koja uživaju. Ali oni to, na sreću Srba, ne mogu da učine”, ističe Gogić.
Upozorava da problem popisa stanovništva nije bio samo u bojkotu Srba, već i u činjenici da mnogi nisu ni mogli da se popišu.
“O Bojkotu se može govoriti u većoj meri na severu Kosova, ali su i na severu, ali i u sredinama južno od Ibra, građani ukazivali da nisu imali priliku da se popišu. I to je ono što je ostalo neadresirano. Dakle, nije uložen dovoljan napor da se ljudima omogući pravo da se popišu i da se onda dobije realno stanje”, upozorava Gogić.
Dodaje da će konkretnih posledica bojkota Srba ipak biti, ali kroz manja budžetska sredstva za četiri opštine sa većinski srpskim stanovništvom na severu.
“Zapravo, to će biti direktna posledica ovog popisa. Dakle, to je ono što se Kurtiju i centralnim vlastima na Kosovu omogućava, da dalje vrše pritisak na severne opštine i da u svetlu rezultata popisa, koji je za njih jedini merodavan, zapravo smanjuju te budžetske transfere ka opštinama na severu Kosova, a verovatno i da primene neke druge restriktivne administrativne prema opštinama na severu, pozivajući se na rezultate popisa koji pokazuju da zapravo veoma mali broj ljudi živi na severu Kosova”, smatra Gogić.
Dodaje da rezultati popisa s druge strane ipak neće uticati na prava srpske zajednice što se pokazalo i nakon što su bojkotovali popis 2011.
“Treba da se podsetimo da su Srbi bojkotovali popis i 2011. godine, i tu u većem procentu. Tada ga je bojkotovala većina Srba i sa severa i sa juga. I to generalno nije imalo toliko posledice na uživanje Ustavom i zakonom garantovanih prava koja srpska zajednica ima. Ona postoje nevezena za to koji je realno broj Srba živi na Kosovu. Najveći problem sa tim prethodnim popisom je bio taj što se na osnovu toga utvrđuje broj stanovnika koji živi po opštinama tako da su onda opštine sa srpskom većinom nisu imale realno stanje o broju stanovnika i to se odrazilo na budžetska sredstva koja dobijaju, na transfere iz centralnog budžeta”, podseća Gogića.
Dodaje da rezultati u drugim sredinama gde Srbi nisu bojkotovali popis, od Gračanice, Štrpca, pa do srpskih opština u Pomoravlju, pokazuju da ipak nije došlo do većih demografskih pomeranja srpske zajednice bez obzira što je u njima zabeležen i porast Albanaca, ali pripadnika romske zajednice.
“Te opštine su demografski gledano stabilne, one su malobrojne, ali su stabilne. Ali, unutar njih možda će doći do manjeg omera u korist srpske zajednice”, smatra Gogić.
Upozorava i da srpska zajednica mora da bude svesna da međunarodna zajednica više nema razumevanja za njihovo svesno isključivanje iz procesa na Kosovu.
“To što su Srbi isključili sebe iz procesa ne znači da će međunarodna zajednica sada tražiti način da ih vrati u taj proces. Treba da budu svesni toga da međunarodna zajednica nema više razumevanja za takve stvari”, smatra Gogić.
Zaključuje da međunarodna zajednica može, poput Oebsa, za svoje potrebe da napravi analizu stvarnog broj stanovnika, ali da to neće uticati na odluke Prištine.
“Međunarodna zajednica može za svoje potrebe, kada radi procene, da koristi neke druge podatke, ali to na kraju nema značaja za uživanje samih prava. Recimo, Međunaroda zajednica neće intervenisati da se budžet opštinama na severu poveća ili da tvrdi da je broj stranovnika tamo veći nego što popis sugeriše”, naglašava Gogić.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
