PRIŠTINA, 29.januar – Etnonacionalizam, antirodni narativ, verski ektremizam i antisrpski narativ na Kosovu su međusobno povezani i beleže porast, te doprinose podelama u društvu, rezultati su projekta NVO „Sbunker“ koji za cilj ima pružanje opšte slike ekstremizma na Kosovu i preporuke za njegovo suzbijanje.
To je rečeno na regionalnoj konferenciji u Prištini 29. januara, koja je organizovana u okviru projekta „Borba protiv ekstremizma na Kosovu: trendovi, izazovi i kontramere“.
Adeljina (Adelina) Hasani, istraživačica i autorka ovog izveštaja je navela da je etnonacionalizam na Kosovu posledica nerešenih pitanja iz 90-ih godina i ratnih dešavanja, te da tu dominira i politički diskurs useld nedostatka rešavanja tranzicione pravde.
„Desničarski ekstremizam i narativi se šire na Kosovu. Etnonacionalizam je uglavnom zastupljen između etničkih Albanaca i Srba na Kosovu i to je razumljivo ako se uzme u obzir zaostavština iz 90-ih godina. Ipak, etnonacionalizam produbljuje podelu između Srba i Albanaca i ometa proces pomirenja“, rekla je ona.
Podaci za istraživanje „Borba protiv ekstremizma na Kosovu“ prikupljani su uglavnom kroz javne diskusije u nekoliko opština na Kosovu, te su korišćene razne lokalne i međunarodne studije koje se bave ektremizmom. Međutim, fokus grupa nije održana u opštinama na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo zbog, kako je rečeno, političke situacije.
U opštinama na severu Kosova poslednjih godina tenzije se ne spuštaju a usled nastojanja Vlade Kosova da utvrdi vlast u tom delu gde većinsko stanovništvo čini srpska zajednica koja odbija da se integriše.
Govoreći o trendu etnonacionalizma među albanskom zajednicom na Kosovu, Hasani je navela da je on uglavnom zastupljen u narativu na društvenim mrežama i javnom diskursu, te da postoji „stigmatizacija srpske zajednice“.
Ona je istakla da je Kosovo multietnička zemlja ali da se suočava sa “preprekama” da postane inkluzivno društvo jer vlasti pokazuju nedoslednost u korišćenju kosovskih simbola, kao što je zastava.
„Korišćenje zastave Albanije u mnogim institucijama dovodi do nesigurnosti ne samo srpske zajednice, nego i drugih manjinskih zajednica na Kosovu“, rekla je pored ostalog.
Hasani je podvukla i da je etnonacionalizam među srpskom zajednicom uglavnom zastupljen u opštinama na severu Kosova, te da je on jednim delom posledica dezinformacija koje dolaze iz Rusije a koje se šire putem medija iz Srbije.
„Imamo narative u kojima se kaže da se žele proterati Srbi sa severa Kosova, što povećava strah kod srpske zajednice“, rekla je ona.
Inače, i zvaničnici Srbije, kao i visoki funkcioneri Srpske liste koja ima podršku Beograda, često akcije Vlade Kosova oko utvrđivanja vlasti na severu Kosova opisuju kao „progon Srba od strane režima premijera Kosova Aljbina Kurtija“.
U studiji „Borba protiv ekstremizma na Kosovu: trendovi, izazovi i kontramere“, identifikovan je i antirodni narativ koji je uglavnom usmeren protiv LGBT populacije i abortusa.
„Jedna grupa koja zastupa takav narativ pokušava da zaštiti tradicionalno porodicu. Oni LGBT zajednicu vide kao pretnju jer smatraju da uništava porodične vrednosti, da porodicu čini otac, majka i dete“, objasnila je istraživačica Adeljina Hasani.
Podvukla je da su takav narativ zastupali i pojedini poslanici u Skupštini Kosova.
„Antirodni narativ je zastupljen i na društvenim mrežama, upućen je prema aktivistkinjama za ženska prava“, dodala je.
Kada je reč o verskom ekstremizmu, Hasani je istakla da je ta pojava na Kosovu svoj vrhunac doživela 2014. godine ali da je ipak i dalje prisutan u društvu.
„Bezbednosne institucije su bile veoma stroge prema verskom radikalizmu i on je sada izražen uglavnom u porodičnim krugovima. Ono što vidim kao pretnju je da verski ektremizam može da utiče na razvoj demokratskih vrednosti i celo društvo. Oni koji promovišu verski ekstremizam žele demokratiju da prikažu kao korumpirani, propali sistem a da sebe promovišu kao alternative“, rekla je.
Hasani je zaključila da će razumevanje ovih trendova pomoći da se dođe do dugoročnih rešenja kako bi se oni suzbili.
U studiji „Borba protiv ekstremizma na Kosovu: trendovi, izazovi i kontramere“ dato je i niz preporuka institucijama kada je reč o porastu te pojave, među kojima je razvijanje društveno kulturnih programa za mlade, pronalaženje načina da se smanji „online ekstremizam“ poput govora mržnje, te adresiranje problema tranzicione pravde i istorijskih narativa.
Kao deo ovog projekta, pokrenut je veb sajt koji će uključuje praktične paket alate, dizajnirane za nastavnike, edukatore, lokalne lidere i vođe zajednica a koji bi trebali da im pomognu u prevenciji ekstremizma u ranim fazama.
Izvor: TV Most, RSE
Foto: Koreni
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
