BRISEL, 31.januar – Izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, kome mandat ističe sutra, u intervjuu za Gazetu ekspres istakao je da smatra da je na svojoj funkciji postigao mnogo i izdvojio Ohridski sporazum koga naziva istorijskim. Naveo je da će njegov naslednik morati da implementira uz ocenu da je Kosovo u obavezi da formira ZSO.
Prošlo je skoro pet godina otkako ste počeli da posredujete u dijalogu Kosova i Srbije. Kada biste svoj posao merili u procentima, koji je procenat uspešnosti?
Teško je navesti broj. Kada sam stupio na funkciju, jasan cilj mi je bio da završim posao na konačnom sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa. Čuli ste me mnogo puta kako sam rekao da po mom mišljenju to traje mesecima, a ne godinama – pod uslovom da su obe strane posvećene. Nažalost, ova posvećenost je izostala. Istovremeno, verujem da smo postigli mnogo. Sporazum o putu normalizacije iz 2023. godine – poznat i kao Ohridski sporazum – je istorijski sporazum. Nikada ranije okvir za normalizaciju u dva koraka nije bio tako jasno uspostavljen. To se mora implementirati i na to će se moj naslednik morati fokusirati. Postigli smo mnogo i po konkretnim pitanjima sa neposrednim uticajem na građane na Kosovu, kao što je međusobno priznavanje registarskih tablica ili ličnih karata, pa je putovanje postalo lakše. Kosovo i Srbija podržali su Političku deklaraciju o nestalim licima, koja daje važan podsticaj rešavanju ovog bolnog humanitarnog pitanja. Verujem da ćemo formiranjem Zajedničke komisije i eventualnim početkom njenog rada videti napredak u toj oblasti. I naravno, ne smemo zaboraviti Energetsku mapu puta. Građani na severu Kosova već su počeli da plaćaju struju koju troše. Ali, bilo bi naivno ne priznati brojne krize, nazadovanje i ozbiljne bezbednosne incidente – bilo da su u pitanju registarske tablice, napuštanje kosovskih institucija od strane Srba ili napadi na Kfor i Banjsku. Posebno za ova poslednja dva, počinioci moraju biti izvedeni pred lice pravde. EU je vrlo jasna po tom pitanju. Dakle, slika je mešovita i nadao bih se više. Ali za ovo Kosovo i Srbija moraju biti spremni i voljni da sednu i pregovaraju.
Stalno ste dobijali kritike da dolazite iz države koja ne priznaje nezavisnost Kosova, uključujući premijera Kurtija, koji je izjavio „da je Lajčak imao jasan stav kao posrednik protiv Kosova“. Sada kada završavate svoj mandat, kakav je vaš odgovor na sve ove kritike?
Tokom svog mandata, uvek sam zastupao stavove Evropske unije. Moja uloga fasilitatora je takođe zahtevala od mene da delujem kao čuvar postojećih sporazuma o dijalogu, koje sam dobrim delom nasledio. U sklopu mog posla morao sam da prenosim poruke, koje nisu uvek bile ono što su stranke želele čuti. Stoga ponekad može izgledati lakše ciljati pojedinca ili osobu koja dostavlja poruku ako vam se poruka ne sviđa. Ne shvatam to lično. Imam svoj integritet i reputaciju izgrađenu teškim radom tokom mnogo godina. Lideri u EU, SAD-u i šire poznaju me dobro tokom moje karijere. Stoga, ako mene lično napadnu neki koji su tek ušli u vladu i grade svoju međunarodnu poziciju – takvi napadi mogu biti štetniji za njih na kraju dana. Ponosan sam što sam kroz svoj mandat uživao poverenje i podršku zemalja članica EU i naših američkih partnera. Ako želite da steknete predstavu o tome kakav je stav EU, kako je dogovoreno svih 27 država članica EU, nedavni zaključci Saveta za proširenje iz decembra 2024. su dobra polazna tačka. Oni su sasvim jasni u pogledu očekivanja od Dijaloga i ja sam kao moderator sledio ove savete.
Tokom diplomatske karijere obavljali ste mnoge funkcije vezane za Zapadni Balkan. S obzirom na to da se radi o jednom od najnestabilnijih regiona Evrope sa brojnim problemima proisteklim iz sukoba iz 1990-ih, koju biste izdvojili kao najtežu do sada?
Nijedna od njih nije bila laka. Moja prva međunarodna misija bila je osmišljavanje i nadgledanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore u situaciji kada je Crna Gora bila duboko podeljena, Srbija bila protiv, a EU nije imala jasan stav. Dakle, moj posao je bio da osiguram da proces bude verodostojan i da rezultati ne budu osporeni. S ponosom mogu reći da smo uspeli i da ni proces, ni rezultati nisu dovedeni u pitanje. Način na koji je referendum organizovan i sproveden pomogao je Crnoj Gori da se brzo integriše u ključne međunarodne organizacije – Ujedinjene nacije, Oebs, Savet Evrope. Moja druga misija je bila kao visoki predstavnik/EUSR u Bosni i Hercegovini. Izazov je ovde bio u tome što sam imao naizgled neograničena ovlašćenja u svom mandatu, ali je međunarodna zajednica bila duboko podeljena kada je u pitanju način na koji ta ovlaštćenja treba koristiti, a lokalni politički akteri su bili još više podeljeni. Dakle, moja dilema je uvek bila koliko daleko možete otići a da ne preterate? Trebam li više biti EUPP ili više visoki predstavnik? Moja filozofija je oduvek bila koristiti Bonska ovlašćenja kao poslednje sredstvo i prepustiti primarnu odgovornost za izbor političara zemlji. U mom sadašnjem položaju, moj zadatak je bio da omogućim normalizaciju između stranaka koje imaju dijametralno suprotne stavove i pristupe normalizaciji, u atmosferi dubokog nepoverenja. Uvek sam govorio da se normalizacija ne može desiti u atmosferi konfrontacije. Dakle, ovo je bila veoma izazovna misija. Ali ja sam ponosan na ono što smo postigli sa Sporazumom o putu normalizacije. To je zaista istorijski sporazum koji postavlja proces normalizacije na putanju u dva koraka okrenutu budućnosti.
Kada vas je Đuzep Borelj predstavio kao specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine 6. aprila 2020. godine rekao je da „možda nećemo moći da rešimo izraelsko-palestinski sukob, ali bi trebalo da budemo u stanju da rešimo problem koji je u našem komšiluku”. Rad će se nastaviti sa novim izaslanikom. Ima li nade za rešenje?
Naravno da ima. Kada sam preuzeo ovaj zadatak, rekao sam da će uz političku volju, hrabrost i spremnost na kompromis, završetak ovog procesa trajati mesecima, a ne godinama. I dalje verujem da je to moguće pod uslovom da i Kosovo i Srbija budu voljni da se angažuju. Nažalost, videli smo mnoge krize – posebno na severu Kosova – poslednjih godina. Ono što je sada drugačije nego kada sam ja počeo je da je proširenje EU na dnevnom redu prvo u razmišljanju u Briselu. Za Kosovo i Srbiju, napredak u integraciji u EU znači napredak u dijalogu o normalizaciji. Moj naslednik Peter Sorensen je iskusan diplomata i verujem da će uložiti neumorne napore da ide napred, počevši od implementacije Ohridskog sporazuma iz 2023. godine.
Bez sumnje, u istoriji skoro 13-godišnjeg dijaloga Kosova i Srbije, sporazum poznat kao Ohridski sporazum, koji je nastao uz vaše posredovanje, jedan je od najvažnijih. Kako ocenjujete ovaj sporazum?
Ohridski sporazum je nesumnjivo istorijski sporazum. Po prvi put, on pruža veoma jasan okvir i put za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije i utvrđuje obaveze i za Kosovo i za Srbiju. Kosovo od toga dobija mnogo, kako u pogledu priznavanja svih kosovskih nacionalnih dokumenata i simbola, tako i u smislu integracije u međunarodne organizacije. Istovremeno, to nije kraj puta, jer bi trebalo da dovede do pune normalizacije. Naravno, voleo bih da njegova implementacija napreduje brže. Na kraju krajeva, to je u interesu građana koji žele da vide konkretne akcije, a ne samo reči. Ali, nažalost, poverenje između Kosova i Srbije je toliko nisko da niko nije verovao da će, ako urade ono što se od njih traži, dobiti ono što im je obećano. Zbog toga smo predložili sekvencijalni pristup njegovoj implementaciji. Stoga će implementacija Ohridskog sporazuma biti na vrhu dnevnog reda mog naslednika. Bez njegove implementacije, teško je videti napredak u evropskim integracijama za bilo koju stranu.
Zajednica je najspornija tačka ovog sporazuma. Na Kosovu građani strahuju od stvaranja ‘Republike Srpske’. Šta možete poručiti ovim građanima da ublažite njihovu zabrinutost?
Razumem strahove ljudi, posebno zato što su ovaj argument mnogi zloupotrebili. Dakle, legitimno je imati pitanja. Istovremeno, ideja Asocijacije za nas – Međunarodnu zajednicu – zasniva se na najboljim evropskim modelima za manjinska prava i zaštitu, relevantne međunarodne konvencije poput Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. S Nacrtom evropskog statuta, koji smo predstavili u oktobru 2023. godine, verujem da smo upravo to i uradili. Naš pristup je bio da na mnogo načina iskoristimo ono što već postoji u kosovskom zakonodavstvu i spojimo to u jedno telo. Između ostalog, to se tiče pružanja osnovnih javnih usluga, zdravstvene zaštite, obrazovanja i saradnje između opština. Konačno, kako će Udruženje izgledati, zavisi u potpunosti od njegovog statuta. Za mene je uvek bilo važno predložiti nešto što bi bilo prihvatljivo u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Naš nacrt se pridržava ovog principa. Međutim, da bi se to testiralo, Nacrt evropskog statuta bi trebalo da bude poslat Ustavnom sudu na pravnu reviziju. Sud bi to pregledao i ne bi dozvolio da se ugrozi pravni poredak Kosova. Ovo je dobro poznata stvar, ali moram da je ponovim. Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine Kosovo se obavezalo da će uspostaviti Asocijaciju opština sa srpskom većinom, a Kosovo je i dalje vezano ovom obavezom.
Na Kosovu se održavaju izbori. Kandidati stranaka za premijera do sada su u predizbornim kampanjama izbegavali temu Zajednice. Hoće li njegova implementacija biti prvi zadatak s kojim će se morati pozabaviti novi premijer?
Nije na meni da spekulišem šta će biti prvi zadatak za novog premijera. Međutim, postoji očekivanje za konstruktivan angažman u Dijalogu od samog početka i da se krene napred sa implementacijom Ohridskog sporazuma iz 2023. godine, visoka predstavnica Kaja Kalas je u tom pogledu bila vrlo jasna, rekavši da napredak na putu ka EU znači implementacija Ohridskog sporazuma. Udruženje nije samo njegov deo, već stara obaveza koja proizlazi iz Ugovora iz 2013. i 2015. godine. Stoga bi moja preporuka bila da se Nacrt evropskog statuta dostavi na pravno razmatranje Ustavnom sudu.
Mislite li da će novo rukovodstvo EU uspeti da natera strane da sprovedu Ohridski sporazum?
Iskreno se nadam da ćemo svi zajedno uspeti. U interesu Kosova i Srbije je da implementiraju Ohridski sporazum za dobrobit svojih građana. Novo rukovodstvo EU je veoma posvećeno proširenju Evropske unije. Želimo dobrodošlicu novim članovima. Za Kosovo i Srbiju to se neće dogoditi bez napretka u normalizaciji njihovih odnosa. Najbolji način da se to postigne je implementacija Ohridskog sporazuma.
Vi ste blisko sarađivali sa Upravom Džoa Bajdena. Sada, s Trampom na vlasti, imamo i druge ličnosti koje će biti uključene, poput ambasadora Grenela. Koja su Vaša očekivanja? Hoće li biti saradnje Brisela i Vašingtona na dijalogu i da li mislite da će Trampova administracija insistirati na Briselskom sporazumu i Ohridskom aneksu?
Moram da kažem da sam tokom svog mandata imao odličnu saradnju sa američkom administracijom. U prošlosti je sve što smo postigli na Zapadnom Balkanu rezultat bliske saradnje. Delimo isti cilj za region koji je stabilan, ekonomski prosperitetan i potpuno integriran u našu evroatlantsku zajednicu. Ne želim da spekulišem o budućoj saradnji, ali verujem da će i moj naslednik uspostaviti dobre odnose.
Posredovali ste na nekoliko sastanaka na visokom nivou sa Aljbinom Kurtijem i Aleksandrom Vučićem. Iako su ovi razgovori poverljivi, neki fragmenti tenzija koje su obe strane imale u neprijateljskim odnosima objavljeni su u javnosti. Šta možete podeliti? Koliko je bilo izazovno uskladiti svoje pozicije?
Prirodno je da razgovori budu teški i emotivni. Na kraju krajeva, razgovarali smo o najtežim pitanjima između Kosova i Srbije. Premijer Kurti i predsednik Vučić imaju veoma različite pozadine i poglede. Stoga nije iznenađujuće što je vrlo rano postalo jasno da su stavovi predsednika Vučića i premijera Kurtija o tome kako da se pomeri proces normalizacije dijametralno suprotni. Dok je stav premijera Kurtija bio za proces fokusiran na međusobno priznavanje, predsednik Vučić se založio za izgradnju poverenja i sprovođenje dogovorenog kao prvi korak. Dakle, bilo je vrlo malo zajedničkih tačaka. Istovremeno, njih dvojica su uspeli da se dogovore oko nečega – da li o Sporazumu na putu normalizacije, Aneksu o njegovoj implementaciji ili Zajedničkoj deklaraciji o nestalim osobama. To pokazuje da je moguće pronaći zajednički jezik.
Kao iskusan diplomata na Zapadnom Balkanu, kada predviđate da će Kosovo i Srbija moći da normalizuju odnose i budu spremni za članstvo u EU kao susedne države?
Odavno sam naučio da nikad nije dobra ideja odrediti datum jer to znači da morate odmah raditi protiv vremena. Ali ono što ću reći je da bih voleo da što pre normalizuju svoje odnose. Narod Kosova i Srbije ne zaslužuju da žive sa stalnim tenzijama. Sada postoji zamah za proširenje EU, ali ono neće trajati večno i ne mogu predvideti da li će biti još jednog. Zato, moj savet liderima Kosova i Srbije je da ne propuste ovu jedinstvenu šansu. Vaši građani su vas izabrali da radite na svojoj budućnosti u EU, a ne da menjate svoju prošlost.
I za kraj, koju biste poruku poručili svojim naslednicima?
Želim vam strpljenje i istrajnost. Ono što je urađeno u prošlosti je postignuto jer nismo odustajali. Želim im puno uspeha u implementaciji Ohridskog sporazuma.
Izvor: Kosovo Online/Gazeta Express
Foto: Kosovo online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
