PRIŠTINA, 28. februar – Stanovnici Kosova koji su nakon 1999. godine posedovali samo srpsku dokumentaciju, a do sada nisu uspeli da pribave kosovska dokumenta, moći će da se registruju u kosovskom sistemu do 30. aprila ove godine. Odluka doneta u novembru prošle godine omogućava registraciju podataka o rođenju, braku i smrti na osnovu dokumenata izdatih u srpskom sistemu, koje su kosovske vlasti ranije smatrale nevažećim. Proces registracije zvanično je trebalo da počne 1. februara, ali je u opštinama na severu Kosova započeo tek nedavno, usled izostanka Administrativnog uputstva. Registraciju sprovodi Agencija za civilnu registraciju u kancelarijama civilnog statusa u opštinama.
Stanovnici Kosova koji su nakon 1999. godine posedovali samo srpsku dokumentaciju, a do sada nisu uspeli da pribave kosovska dokumenta, moći će da se registruju u kosovskom sistemu do 30. aprila ove godine. Odluka doneta u novembru prošle godine omogućava registraciju podataka o rođenju, braku i smrti na osnovu dokumenata izdatih u srpskom sistemu, koje su kosovske vlasti ranije smatrale nevažećim. Proces registracije zvanično je trebalo da počne 1. februara, ali je u opštinama na severu Kosova započeo tek nedavno, usled izostanka Administrativnog uputstva. Registraciju sprovodi Agencija za civilnu registraciju u kancelarijama civilnog statusa u opštinama.
Ova odluka bila je i povod nedavnog sastanka građana sa predstavnicima Agencije za civilnu registraciju, Kosovske policije i Kancelarije ombudsmana, održanog u Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici.
Iako nadležni tvrde da je procedura jasna i zakonski regulisana, građani Severne Mitrovice i drugih opština na Kosovu i dalje se suočavaju s problemima prilikom registracije dokumenata u kosovskom sistemu. U praksi se i dalje javljaju nejasne procedure, administrativne prepreke i diskriminacija, zbog čega mnogi od njih još uvek ne mogu da pribave osnovna lična dokumenta.
Jedna od građanki je na okruglom stolu navela da joj kosovska administracija ne priznaje UNMIK-ov izvod iz matične knjige venčanih iz 2002. godine, kao i da se njenoj deci, koja su rođena u Beogradu, konstantno traži dodatna dokumentacija, uključujući otpusne liste iz bolnice i karton o vakcinaciji.
„Svaki put kada podnesemo dokumentaciju, vraćaju nas sa zahtevima za dodatnim papirima. Traže nove izvode, jer ne mogu biti stariji od šest meseci, što nema smisla. Tako nas maltretiraju godinama“, rekla je ona na sastanku, koji je inicirala nevladina organizacija Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC).
Generalni direktor Agencije za civilnu registraciju Bljerim Camaj objasnio je da zakon jasno propisuje da deca rođena van Kosova mogu steći kosovsku dokimentaciju ako barem jedan roditelj ima kosovsku ličnu kartu, ali je procedura različita za maloletne i punoletne osobe.
„Ako dete nije registrovano pre 18. godine, nakon toga mora proći kroz proceduru naturalizacije“, pojasnio je Camaj.
Ipak, građani i predstavnici organizacija civilnog društva tvrde da se zakon u praksi ne primenjuje. Navode da su građani prinuđeni da dostavljaju nepotrebne dokumente i da su često suočeni s birokratskim preprekama koje nisu predviđene zakonom.
Jedan od primera je slučaj građanke koja je navela da je uspela da izvadi izvode za svoju decu, ali da se njena starija ćerka suočava sa dodatnim administrativnim zahtevima.
„Mlađa ćerka je odmah mogla da preda zahtev za ličnu kartu, dok starija, koja ima 20 godina, mora da sačeka da njena sestra dobije dokument kako bi, uz svedočenje oca i još jednog bliskog srodnika, ostvarila pravo na ličnu kartu“, rekla je jedna od učesnica sastanka.
Ujedno je izrazila čuđenje što se od svedoka zahteva da budu najbliži srodnici sa istim prezimenom.
Predstavnici Agencije pojasnili da je pravilo o dva svedoka uvedeno zbog bezbednosti dokumenata i sprečavanja krađe identiteta, ali da, međutim, nije neophodno da svedoci imaju isto prezime.
„Ovo pravilo se primenjuje na teritoriji celog Kosova. Svedoci moraju da daju izjavu, ali nije neophodno da imaju isto prezime“, naveli su iz Agencije, dodajući da je moguće da je u njenom slučaju došlo do nesporazuma kod službenika.
Aleksandar Rapajić iz ACDC-a naglasio je da najveći problem imaju građani koji su rođeni van Kosova, posebno mladi stariji od 18 godina, koji se sada tretiraju kao da su rođeni u inostranstvu.
„Ti građani se izjednačavaju sa porodicama koje su emigrirale, recimo u Ameriku. To je isti status. Međutim, u slučaju srpske zajednice, situacija je specifična jer mnogi građani ostvaruju tercijarnu zdravstvenu zaštitu u Srbiji. I danas, u slučaju rizičnih trudnoća, porođaji se obavljaju u Beogradu ili Kragujevcu. Ta deca, kada odrastu, prolaze kroz komplikovane administrativne procedure, kao da su rođena u Vašingtonu“, rekao je Rapajić.
Smatra da je potrebno usvojiti novo administrativno uputstvo koje bi omogućilo jednostavniju registraciju ovih lica, ili barem definisalo rok u kojem bi mladi stariji od 18 godina mogli trajno da reše ovaj problem.
Predstavnici Agencije za civilnu registraciju ponovili su da sva deca rođena van Kosova imaju pravo da budu registrovana na Kosovu do 18. godine, ali da svi koji su stariji od toga moraju da prođu proceduru naturalizacije.
„Ako je dete rođeno u Beogradu, a roditelji imaju kosovsko državljanstvo, ono može da se registruje do 18. godine. Međutim, ako je starije, onda mora da podnese zahtev za naturalizaciju, što važi ne samo za Srbe, već i za Rome, Aškalije i Albance“, rekli su predstavnici civilne registracije.
Spomenut je i problem registracije građana koji su rođeni u zdravstvenim ustanovama koje funkcionišu po srpskom sistemu.
„Situacija je komplikovana jer su ti građani dobijali usluge u strukturama koje nisu deo kosovskog sistema, pa su izgubili pravo na automatsku registraciju. Međutim, mi smo preporučili da se sva rođenja u bolnicama na Kosovu priznaju, bez obzira na to u kojim strukturama su se desila“, rekli su predstavnici civilne registracije.
Kao još jedan od ključnih problema istaknut je i taj da građani često dobijaju samo usmene odgovore prilikom odbijanja zahteva, što im kasnije onemogućava da pokrenu žalbeni postupak.
„Kažete da ljudi imaju pravo na žalbu, ali postoji drugi problem – građani ne dobijaju pisani odgovor na osnovu koga mogu da se žale. Oni budu odbijeni usmeno, a kada žele da se žale, institucije traže zvaničnu odluku na koju bi se žalili. Međutim, službenici ne izdaju takve odluke, već ljude jednostavno vraćaju uz obrazloženje da nemaju potrebna dokumenta“, rekao je Rapajić.
Međutim, predsednik komisije za žalbe i direktor Direkcije za civilno stanje u Opštini Severna Mitrovica, Ahmet Jašari, navodi da građani imaju pravo da prijave nepravilnosti i da nadležni opštinski organi mogu naložiti službenicima da odgovore pisano.
„Glavni direktor opštinske administracije je odgovoran za rad službenika koji nije dao pisani odgovor. Mi ne kažemo da takvih slučajeva nema, ali građani u posebnim situacijama mogu i pisanim putem uputiti žalbu Agenciji“, rekao je Jašari.
Pored birokratskih prepreka, građani su se žalili i na neprikladan odnos pojedinih službenika.
Šefica Kancelarije UNICEF-a za mitrovički region, Ivana Milosavljević, navela je da su neki službenici prema strankama imali diskriminatoran pristup.
„Ja lično sam više puta čula veoma diskriminatorne komentare, poput ‘Dolazite zbog penzija’ ili ‘Sad vam trebamo’. Građani nemaju mehanizam za žalbe na ovakvo ponašanje službenika, a ni jasan način da zahtevaju pisani odgovor na svoje podnete zahteve“, navela je ona.
Predstavnici Agencije za civilnu registraciju potom su odgovorili da su službenici u obavezi da odgovore pisanim putem na svaki zahtev građana, bilo da je reč o odobravanju ili odbijanju zahteva, tvrdeći da su službenici prošli obuke i da znaju svoj posao.
Potrebna dokumentacija za registraciju civilnog statusa u kosovskom sistemu
Kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova krajem novembra prošle godine, usvojilo je odluku koja omogućava građanima da prijave podatke o civilnom statusu (rođenje, brak, smrt) registrovane u srpskim institucijama od 10. juna 1999. godine do februara 2025. godine u Centralni registar civilnog statusa Kosova.
MUP je tada precizirao da će proces registracije sprovoditi Agencija za civilnu registraciju i da će biti otvoren od 1. februara 2025. do 30. aprila 2025. godine.
Za registraciju rođenja deteta, zahtev može podneti jedan od roditelja koji je građanin Kosova, uz dostavljanje kopije kosovske lične karte, originalnog izvoda iz matične knjige rođenih izdatog od srpskih institucija i otpusnice iz zdravstvene ustanove.
Za registraciju braka, zahtev može podneti jedan od supružnika sa kosovskom ličnom kartom, uz dostavljanje originalnog izvoda iz matične knjige venčanih izdatog u srpskom sistemu.
Za registraciju smrti, zahtev podnosi član porodice ili ovlašćeno lice, uz originalni izvod iz matične knjige umrlih i druge relevantne dokaze izdate od srpskih institucija.
Neophodne preciznije procedure i bolja informisanost u procesu registracije
Učesnici diskusije ocenili su da je neophodno preciznije definisati administrativne procedure i poboljšati dostupnost informacija kako bi građani lakše ostvarili pravo na civilnu registraciju.
Kritikovali su sprovedenu kampanju o registraciji civilnog statusa u kosovskom sistemu na osnovu srpske dokumentacije, ističući da nije sadržala dovoljno konkretnih informacija i da je njen prevod na srpski bio neadekvatan.
Kao rešenje, predloženo je objavljivanje jasnih i detaljnih smernica u lokalnim medijima, uz tačan spisak potrebne dokumentacije, kako bi se izbegle nedoumice i nepotrebne komplikacije. Takođe je istaknuta potreba da liste neophodnih dokumenata budu vidno istaknute na šalterima kancelarija za civilnu registraciju, kako bi se sprečilo proizvoljno tumačenje pravila od strane službenika.
Izvor: Kontakt plus
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
