GRAČANICA, 17. mart – Nakon 17. marta 2004. postalo je jasno da ne postoji ni jedna jedina tačka, nijedna svetinja, ništa što je važno i što postoji u životima Srba na Kosovu i Metohiji, da ne može biti uništeno. Tog trenutka se shvatilo da ne postoji ništa što je zaštićeno. Samim tim, od tog trenutka Srbi na Kosovu i Metohiji su zatočenici pogroma, kaže za Kosovo onlajn književnik i novinar Živojin Rakočević.
Povodom 21. godišnjice martovskog pogroma, Rakočević ističe da je sve što su Srbi na Kosovu imali pogođeno u srce 17. marta 2004.
„To je naša ‘Vartolomejska noć’. Tog dana stradalo je sve, od potpuno izolovanih staraca do najblistavih fresaka Bogorodice Ljeviške. Kuće, urbana naselja, ljudi, gradovi, sela, biblioteke, domovi zdravlja, freske, ikone, sve je pogođeno. I od tog trenutka, od 17. marta 2004. računa se vreme u kom je direktno, u samu suštinu, pogođeno sve ono što imamo“, navodi Rakočević.
Pred haosom pogroma, dodaje, faktički je nestao koncept koji je imala međunarodna zajednica i svi zakoni.
„Budućnost Kosova i Metohije je sagorela u pogromu 17. marta zato što 50.000 vojnika, desetine hiljada činovnika, tajne službe, savršeni svetski zakoni, pozivanje na prava i demokratiju su jednostavno nestali. Tog trenutka se shvatilo da je propao koncept institucija. Na Kosovu i Metohiji postoje nadinstitucije, institucije i podinstitucije. Nadinstitucije su američka ambasada i ambasade, institucije su ove vidljive opštine, vlada.., i podinstitucije su plemensko kriminalne strukture. 17. marta došlo je do jedinstva tih paralelnih svetova i struktura da bi se izvršio konačni obračun i da bi Srbi sa svojom kulturom, sa svojim životima i sa svojom civilizacijom nestali“, navodi naš sagovornik.
Nasilje iz 2004, kako ocenjuje, moglo bi ponovo da se organizuje za nekoliko sati jer institucije faktički ne postoje, kao što nisu postojale ni martovskih dana pre 21 godinu. Nije, kaže, došlo do razvoja demokratije ni institucija, a ni do povratka Srba u gradove.
„Potpuno je jasno da u takvoj situaciji možete da uradite šta god hoćete. Međutim, mislim da je presudno važno šta mi radimo i šta smo naučili iz 17. marta, a čini se da jesmo nešto naučili. Svih ovih godina na različitim mestima stvaralački se obnavlja ono što je uništeno. U manastiru Svetih Arhangela imamo koloniju slikara koji slikaju, imamo ljude koji čuvaju sećanje i koji brinu o tome da se izvuku neke pouke iz najvećeg mirnodopskog zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata jer nikada u našoj istoriji Srpska pravoslavna crkva, ni mi kao narod možda nismo doživeli da za dva dana nestane toliko blaga života i svega onoga što smo imali”, kaže Rakočević.
Izvor I foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
