BEOGRAD, 8. april – Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Dušan Proroković ocenjuje za Kosovo onlajn da postoji više mogućnosti zbog kojih sve više evropskih zemalja imenuje izaslanike za Zapadni Balkan, a kao jednu ističe očekivanje krize ili destabilizacije na ovom prostoru zbog čega svi počinju ponovo da se bave regionom, pogotovo u svetlu pregovora Trampa i Putina i mogućeg rešavanja ukrajinske krize, za koju kaže da će se odraziti ne samo na Zapadni nego na celokupan Balkan.
Imajući u vidu nedavna imenovanja izaslanika koji će biti zaduženi za Zapadni Balkan u Slovačkoj, Češkoj i Velikoj Britaniji, on kaže da postoji i druga mogućnost, da će se ili Evropska unija ili neke uticajnije zemlje na Zapadu poput Velike Britanije aktivnije baviti Balkanom.
„Treća mogućnost je da će biti dodatnog novca iz budžeta EU, a gde su novci, tu su i specijalni izaslanici i onda se tome prilagođavaju razne strukture u članicama EU“, navodi Proroković.
On napominje da iskustva Srbije sa specijalnim izaslanicima nisu baš najbolja i da iako je prethodnih godina bilo nekoliko specijalnih izaslanika za pitanje Kosova, nije bilo većeg rezultata.
„To što su izdejstvovali u Beogradu da se da usmena saglasnost na francusko-nemački plan, mogli su da učine i bez specijalnih izlaslanika. Naposletku to je bio rezultat koordiniranih pritisaka Šolca i Makrona, a specijalni izlaslanici nisu tu vršili neku veliku funkciju. Njima se obično u zadatak stavlja da pojačaju komunikaciju po određenom pitanju. Imali smo specijalne izlaslanike i 1999 i od 2006. do 2008, kada su trajali pregovori o statusu Kosova i Metohije, kao i od pandemije na ovamo, opet povodom pitanja Kosova i Metohije“, podseća Proroković.
U ovom momentu, međutim, kako primećuje, imenovanje specijalnih izaslanika za Zapadni Balkan podrazumeva nešto širi dijapazon tema kojima mogu da se bave, jer nije samo otvoreno kosovsko pitanje.
„Otvoreno je pitanje destabilizacije Bosne i Hercegovine, rasta ruskog uticaja, situacije u Severnoj Makedoniji, situacije u Albaniji, Crnoj Gori, evo i poslednjih dešavanja u Bugarskoj i Rumuniji koji nisu Zapadni Balkan, ali jesu deo Balkana. Ne znam kako će se specijalni izaslanici svim tim temama baviti. Potrebno je da neko bude veliki ekspert za jugoistočnu Evropu ili balkanska pitanja, pa da pokrije sve te teme. Dakle, osim toga što imamo rđava iskustva sa specijalnim izaslanicima, sada imamo i novu situaciju da se njima daje baš jedan širok korpus pitanja kojima treba da se bave, da faktički koordiniraju rad sopstvenih ambasada ovde na terenu, što je još jedan momenat koji nam pokazuje da će se taj rad verovatnije završiti neuspehom nego uspehom“, ocenjuje Proroković.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
