ZVEČAN, 10.april – Srbi na Kosovu već skoro dve godine nemaju pristup dnevnoj i periodičnoj štampi na srpskom jeziku, nakon što je u junu 2023. godine stupila na snagu zabrana ulaska robe iz centralne Srbije. Predstavnici novinarskih udruženja i medijski radnici upozoravaju da je ovakva praksa nezabeležena u mirnodopskim uslovima u Evropi i da predstavlja ozbiljno kršenje osnovnih ljudskih i medijskih prava, garantovanih kako domaćim, tako i međunarodnim zakonima.
I pored apela međunarodnih organizacija, izostale su konkretne reakcije koje bi garantovale Srbima pravo na informisanje na maternjem jeziku.
Štampa ne stiže od juna 2023. godine, a predsednica Društva novinara Kosova i Metohije Ivana Vanovac ističe da skoro dve godine traje obespravljenosti srpske zajednice da se informiše na maternjem jeziku.
„To je nešto što se ne beleži nigde, osim na područjima koja su zahvaćena ratom, gde je prosto nemoguće da štampa dođe. U kriznom periodu, ali ne i narušenog mira, mi smo imali odluku o zabrani ulaska štampe na maternjem jeziku koja je srpskoj zajednici na Kosovu apsolutno zagarantovana. Čak i da nema nekih lokalnih odredbi o tome, postoje Međunarodne konvencije o građanskim pravima koje uključuju pravo na informisanje na maternjem jeziku. To je jedan presedan koji se desio u Evropi u 21. veku“, ukazuje Vanovac.
Ističe da je bilo reakcija iz međunarodne zajednice, poput izjave bivšeg portparola Evropske unije Petera Stana, koji se, kaže, oglasio bez „intervencije“ Udruženja.
To, ipak, nije dalo rezultate.
„Mi smo uvek bili ti koji su informisali predstavnike međunarodnih organizacija o situaciji, ali nikakvih pomaka nije bilo. Oni apsolutno nisu intervenisali nigde i ni na koji način da se makar to pravo na informisanje omogući srpskoj zajednici, ako ne pravo na snabdevanje robom iz centralne Srbije“, rekla je Vanovac.
Dodaje i da je Udruženje pokušalo da reaguje i u taj proces uključi međunarodne predstavnike, ali ni to nije urodilo plodom, zbog promena na rukovodećim mestima u diplomatskim misijama na Kosovu.
„Jedan se zainteresuje, ali mu onda istekne mandat. Dođe sledeći, pa sve ispočetka… Ali, suštinski nema iskrene zainteresovanosti za to. Što se nas tiče, mi nikada nismo pustili da ta činjenica, koja je samo jedna u nizu onih koje svedoče o tome kako srpska zajednica živi na Kosovu, postane nevažna i nebitna“, naglasila je Vanovac.
Iako insistira na rešenju problema, realnost na terenu oslikava visok stepen nezainteresovanosti međunarodnih organizacija.
„To je ono što je strašno. Mi ćemo, koliko možemo iz naše pozicije, insistirati da se to promeni u dogledno vreme“, poručila je Vanovac.
Da štampa nedostaje Srbima na Kosovu, potvrđuje i novinar „Jedinstva“ Zoran Vlašković koji ističe da je u pitanju višedecenijska navika, koja je je obuhvatala i štampu iz Beograda.
Odjednom, Kurtijevom odlukom, i to ne pismenom, već njegovom samovoljom, Srbi su ostali bez štampe, dodaje Vlašković.
„Zaista nedostaje štampa, pogotovo starijim ljudima, koji nisu vezani za internet i ne mogu da čitaju vesti na internetu. Mlađi su upućeni da preko interneta prate sva dešavanja, i na Kosovu i u Srbiji. Ovo je jedna neprimerena odluka Prištine“, poručuje Vlašković.
Dodaje da je to veliki problem za informisanje srpske zajednice na čitavom Kosovu.
„Ako nemamo živu novinu da je prelistamo, to je sve nekako drugačije. Navikli smo na taj način toliko godina“, kaže Vlašković, koji se danas, kao i svi Srbi na Kosovu, samo priseća kad je poslednji put listao novine na srpskom.
Samim tim, biti novinar štampanog medija na Kosovu postaje izazovno. Vlašković kaže da bavljenje tim poslom ide teže, ali da se snalazi.
„Pratimo internet, sve novine imaju svoj pregled na internetu. Ali, bez štampe u rukama, nije to kako smo navikli do sada. Nadamo se da će Priština imati razumevanje, da će tu odluku ukinuti i da ćemo napokon dobiti beogradsku štampu i videti na pravi način sva dešavanja putem pisane reči“, zaključuje Vlašković.
Novinarka sa Kosova i politikolog Biljana Radomirović navodi da ovo nije prvi put da Srbi ostaju bez štampe ili da je njeno snabdevanje otežano i podseća na slučaj iz 2018. kada su kosovske vlasti uvele carinu na srpsku robu od 100 posto.
„Dobro znamo da je sloboda izražavanja i slobodan protok štampe, odnosno informacija, jedno od elementarnih ljudskih prava, što naglašava ne samo naš Ustav, Ustav Srbije, već i je definisano evropskim pravnim aktima. U svemu ovome, oko nedolaska novine, pisane reči, do potrošača-čitaoca, začuđuje to što se niko od međunarodnih predstavnika ne oglašava. Sada je za njih ta tema skrajnuta“, kaže Radomirović.
Napominje da je neverovatno da se ambasadori u Prištini nijednog momenta nisu zapitali gde je demokratija, kada je jedan osnovni postulat ukinut.
„Samim tim što su ljudi navikli da čitaju novinu, oni su u njoj, u tom štampanom izdanju, bilo da se radi o Politici ili bilo o kojoj drugoj dnevnoj novini ili mesečniku, videli i vezu sa državom Srbijom. To im je uskraćeno. Uskraćeno im je pravo na maternji jezik, uskraćeno im je pravo na svoje pismo, na ćirilicu“, smatra naša sagovornica.
Radomirović ističe da joj je zbog takvih okolnosti posao otežan, i da se oseća kao rudar, koji vezanih očiju više sati kopa rude, a na kraju nije u mogućnosti da vidi rezultat svog rada.
„Ne mogu da dođem do novine. Moj prvi izlazak u centralnu Srbiju je kupovina novine. Hoću da vidim da li sam dobro uradila posao, jer svaki profesionalni novinar svakodnevno sebe preispituje, osluškuje čitaoce, građane“, dodaje ona.
Ističe da je ljudima život otežan zbog nedostatka štampe, čak i onima, koji žive u najzabačenijim delovima, a do kojih je štampa stizala.
„Kao što je ljudima ovde osnovno bilo da ujutru krenu po hleb i mleko i da kupe novine. Novina, u stvari štampa, ne bi trebalo da ima nikakve ni ekonomske, niti političke prepreke. U ovom slučaju mislim da je ovo isključivo politički čin centralne vlasti koja sebe predstavlja demokratskom. U svemu ovome najveću ulogu imaju predstavnici međunarodne zajednice, koji ni jednog momenta, čak i sigurna sam u svojoj agendi, nemaju pitanje dolaska beogradske štampe na teritoriju Kosova i Metohije“, rekla je Radomirović.
Podseća da za robu jeste otvoren prelaz Merdare, ali je pitanje da li je to isplativo distributeru i kada će novine stići do svakog kraja Kosova.
Pita i Ambasadu Nemačke – treba li skener na prelazu za štampu?
„Pitanje za nemačku ambasadu, koja je nabavila prvi skener na Merdaru, a ostali će stići tek tamo 2026: Da li za jednu novinu treba skener? Da li novina treba da se skenira? Ako ostala roba iz centralne Srbije treba da se skenira, da li je i beogradska štampa podložna skeniranju? I zašto je podložna“, upitala je Radomirović.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
