Položaj Roma u gnjilanskom regionu koji obuhvata opštine Gnjilane, Kamenicu, Vitinu, Novo Brdo, Ranilug i Parteš je zabrinjavajući. Od naedenih opština Romi žive u Gnjilanu, Kamenici i Novom Brdu i jedna porodica u opstini Klokot. Najveća koncentracija Roma je u opštini Gnjilane, preko 700 članova i u Kamenici preko 300 i u Novom Brdu u selu Bostane njih oko 60. Diskriminacija romske zajednice primetna je u gotovo svih oblasti u zapošljavanju, zdravstvene zaštine, pa do osnovnih ljudskih prava.
U serijalu TV emisija „Ispod tepiha“ želimo da romsko pitanje iznesemo u javnost i da otvorimo kritičku rasrpavu sa uticajnim ljudima iz lokalne sredine u vezi sa društvenim položajem i osnovnim potrebama Roma u Gnjilanskom regionu, sa podsećanjem da reč Rom na njihovom jeziku zapravo znači „čovek“.
Pa ako je tako, zašto nemaju ista ljudska prava kao i druge zajednice, zašto su često građani drugog reda, iako u propisima nema njihove diskriminacije.
Bilo je još gore…
Nekad je bilo još gore.Sad je nešto bolje, ali mora mnogo više da se radi, kaže Adrijan Zećiri iz Evropskog centra za manjinska pitanja ECMI. Istične, ipak, da problem nedovljne uključenosti romske zajednice u glavne društvene tokove nije primetan samo na Kosovu, nego i šire u regionu. Sa Zećirijem je razgovarao naš Jovan Simić.
„Romska zajednica je jedna od najugroženijih nevećinskih zajednica na Kosovu. Ekonomska situacija je veoma loša i ima puno socijalnijh i kulturnih problema što je veoma teško promeniti, ali ni vlast, po meni, ne insistira dovoljno na toma. Sad je bolje, nego što je bilo, ali trema mnogo više da se radi“, kaže Adrijan Zećiri iz Evropskog centra za manjinska pitanja (ECMI) i dodaje da to nije samo ograničeni problem na Kosovu, nego je prisuutan u čitavoj istočnoj Evropi.
Sve nevećinske zajednice na Kosovu imaju svoje specifične probleme, ali romska zajednica još specifičnije, kaže za naš program civilna aktivistkinja Sanja Vukojević.
„Njihov položaj zavisi od toga gde oni žive i u kakvim uslovima žive. Vlada Kosova se trudi da napravi strategije za razvoj romske zajednice, ali svaki zakon na Kosovu je samo mrtvo slovo na papiru i bespotrebno trošenje budžetskog novca i pravljenje planova koji se gotovo nikad ne ostvare“, kaže Sanja Vukojević. „Na Kosovu imamo grupu RAE zajednica, iako su oni: Romi, Aškalije i Egipćani, svaki za sebe posebna zajednica. Romska zajednica je u malo boljem položaju jer je više radila na svom identitetu, imaju svoj jezik i svesni su svojih prava. Kosovsko društvo se trudi ne da ovo zajednice integriše, nego da ih asimiluje kao albanski narod, što se već desilo Aškalijama i Egipćanima koji nemaju svoj jezik i koji, ako nisu privrženi većinskoj zajednici bivaju diskriminisani i jednostavno nevidljivi na bilo kom polju“, kaže Vukojević i napominje da kosovski Romi žive mnogo bolje u sredinama koje su većinski naseljenima Srbma, nego Albancima, jer u prvim imaju obezbeđenu i zdravstvenu zaštitu i pristup školovanju, iako i tu ima diskriminacije, ali u manjoj meri.
Da je položaj Roma danas bolji nego pre, ali da to ne znači i da je dovoljno dobar u svetlu savremenih demokratskih principa i evropskih vrednosti, saglasan je i civilni aktivista iz srpske zajednice Aleksandar Trajković.
„Već 10 godina se bavim civilnim sektorom mogu da tvrdim da položaj romske zajednice na papiru nije ugrožen. Sva prava i sve što sleduje Romima je dozvoljeno, ali u praksi nalazimo na mnogoborojne poteškoće, kao što su problemi Roma koji žele da se vrate svojim kućama, Drugi problem je zdravstvena zaštita“, kaže Trajković.
Baš zato što su siromašni i nemaju redovna primanja na osnovu kojih mogu da planiraju svoju budućnosti, Romi su često izmaniuplisani od strane uticajnih pojedinaca i grupa, naročito iz sveta politike.
„Kad niste dovoljno imućni, morate da nađete sredstva da prehranite svoju porodicu, a takvi ljudi su često žrtve manipulacija. Za određeni novac ili hranu rade neke stvari koje su pogrešne“, upozorava Trajković i tvrdi da je reč o indirektnoj diskriminaciji Roma.
Po pitanju zapošljavanja u lokalnim i centralnim institucijama samo dvojica Roma iz Gnjilanskog regiona rade u lokalnim samouprava i to po jedan u Gnjilanu i Kamenici, dok u centralnim institucijama zaposlen je samo jedan pripadnik u Kosovskoj policiji u Novom Brdu i još jedan u Carini Kosova.
Iz tog razloga Romi su primorani da rade one ponižavajuće poslove sakupljanje sekundarnih sirovina. piljenje i cepanje ogreva, gde postoji veliki bezbednosni rizik po zdravlje. Jedan deo ove zajednice je primoran na prosjačenje kako bi prehranili svoje porodice.
„Primanje nemam ni od Srbije, ni od Kosova, jedino ako nađem nešto privatno da radim“, keže Agim Ramadani iz Gnjilana koji živi u petočlanoj porodici, u kojoj samo njegova majka ima redovna primanja, skromnu penziju. „To nikako nije dovoljno, ni za lekove ne izađe“.
„Snalazimo se kao i svi drugi, idemo po kante, skupljamo gvožđe, prodajemo staru robu na pijaci … Nije dovoljno, ali može da se preživi, kaže Mizijana Bajrami iz Gnjilana čija porodica živi u tridesetak kvadrata i ne zna kuda će sutra.
Povratak Roma i dalje veliki izazov
Poseban problen predstavlja činjenica da su nesavesni pojedinci godinama uzurpirali romske kuće i živeli u njihovim domaćinstvima u Gnjilanu, napravili ogroman dug za utrošenu električnu eneregiju i i zatim otišli, ostavivši račune neizmirenim. Sada, sve to dolazi na naplatu stvarnim vlasnicima – povratinicima, koji su godinama živeli kao azilanti i izbeglice u zemljama okruženju ili zapadnoj Evropi. To je bila posebna tema naše fokus grupe održane sa predstavnicima svih zajednica u Gornjem Kuscu.
„Već 25 godina sam predstavnik romske zajednice u Gnjilanu. Pre rata bilo je četiri hiljade Roma u Gnjilanu, dok sada oko 180 porodica, najviše 220 Roma. Dvoje rada u lokalnoj administraciji, ostali rade na kratko u privatnom biznisu, bave se reciklažom, prikupljanjem plastike, i ono što socijalne pomoći uspeju da ostvare“, kaže Fadilj Demirović iz Gnjiilana i posebno ukazuje na problem neplaćene električne energije koji su potrošili oni koji su uzurpirali godinama njihove domove i napravili dugove od preko 10 hiljada evra.
U opštini Klokot u kojoj živi većinski srpsko stanovnštvo samo je jedna romska porodica.
„Meni je oduzet poslanički mandat zbog bliskosti sa srpskom zajednicom i tako su mi oduzeta moja demokratska prava i oduzeta mogućnost da predstavljam svoju romsku zajednivu pred kosovskim institucijama“, kaže Atidža Ajeti Đorđević, učiteljica iz Vrbovca.
U anketi sa pripadnicima različitih zajednica na Kosovu, kao i na fokus grupama želeleli smo, između ostalog i da saznamo kako se njihova zajednica odnosi prema komšijama Romima specifično. Čak 80 odsto ispitanika tvrdilo je da je odnos odličan ili da je više dobar nego loš. Međutim, u bilo kojoj romskoj kući, ako zakucate na vrata, ćućete istu priču: nepravda, finasijski problemi, diskriminacija i to da za njihove probleme niko ne mari.
Slobodna produkcija tim
Ovaj članak je nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost NVO Slobodna Produkcija te nužno ne odražava stavove Evropske unije.
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
