BEOGRAD, 30. april – Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je da Kosovo jeste i biće deo Republike Srbije i da ne postoji način da se to promeni naglasivši da Beograd čini sve i da će činiti još više da zaštiti sunarodnike na Kosovu, koji žive u uslovima nezamislivog terora.
“Upornim i neprestanim diplomatskim aktivnostima ukazujemo Kurtijevim mentorima na neprihvatljivost takvog ponašanja u srcu Evrope u 21. veku. U tome imamo nekad manje, nekad veće uspehe, ali se borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije vodi svakog dana, na svakom mestu“, rekao je Macut u intervjuu za Politiku.
Govoreći o bezbednosnim izazovima države, imajući u vidu da je pre godinu dana formiran i savez koji čine Zagreb, Tirana i Priština, Macut je istakao da je Srbija apsolutno dovoljno snažna da sačuva svoju slobodu i nezavisnost od svih koji bi da je ugroze uz ocenu da formiranje takvih saveza u regionu ne može da ima za cilj ništa drugo do pokušaje da se Srbija na neki način izoluje i okruži. “Naravno, to neće uspeti nikome, pa ni pomenutom savezu“, poručio je Macut.
Naglasio je i da Srbija neće odustati od svojih tradicionalnih prijatelja, niti od saradnje s državama koje su u najtežim vremenima bile uz nas. “Rusija i Kina su naši prijatelji i tako će ostati. S druge strane, malo je licemerno da države koje nam traže da odustanemo od saradnje s prijateljima imaju neuporedivo veću i razgranatiju saradnju s njima“, naveo je Macut.
Na pitanje o raspisivanju izbora u Srbiji Macut je rekao da je svakoj zemlji neophodan demokratski dijalog ukoliko želi da napreduje i rešava probleme na civilizovan način i izrazio sumnju da bi brzo raspisivanje izbora dovelo do bilo kakvog pozitivnog efekta. Prema njegovim rečima, neophodno je i ključno definisati političku scenu, sa stranačkim organizovanjem koje će imati svoje standardne i podrazumevane elemente, ideje, konkretne programe…
“U ovom trenutku to izostaje. Bojim se da kod onih koji insistiraju na studentskoj listi i koji to proklamuju, zapravo ne postoji politička odgovornost, niti svest o tome kako će to biti izvedeno. Najvažnije je da najpre potpuno stabilizujemo obrazovni sistem kao jedan od stubova socijalnog mira i održivosti, a ta osnova je i dalje nestabilna. Upravo zato, po mom mišljenju, izbori bi trebalo da budu planirani i održani tek kad izađemo iz krize i stabilizujemo ključne oblasti od značaja za naš narod“, naveo je Macut.
Ukazao je da je dužnost predsednika Vlade preuzeo u izuzetno složenim okolnostima i u vreme dubokih društvenih podela i da je osnovni zadatak bio očuvanje stabilnosti države što smatra jednim od najvažnijih rezultata. “Kad je reč o ocenama rada, u tom momentu bilo je najvažnije da radimo zajednički kao tim, odgovorno u korist građana Srbije, a ne pojedinačno po resorima. Naravno, kada se situacija stabilizovala, jasno je da postoje ministri koji su dali snažan doprinos, ali i oni kod kojih se očekuje više zalaganja i vidljiviji učinci“, naveo je Macut u intervjuu za “Politiku“.
Istakao je da će u narednom periodu fokus rada Vlade biti na daljem unapređenju efikasnosti u vezi sa svim pitanjima od značaja za građane, kao i na kadrovskom prilagođavanju ukoliko je to potrebno. “Iako je neophodno uložiti još mnogo napora u izgradnju dijaloga kako se u budućnosti ne bismo suočavali s previranjima koja usporavaju razvoj naše zemlje, ohrabruje to što je, uprkos složenim okolnostima, očuvana makroekonomska stabilnost i što aktivno pristupamo rešavanju dugo otvorenih pitanja u oblasti obrazovanja“, ocenio je premijer.
Govoreći o pozicije Srbije u svetu, Macut je istakao da Srbija stoji jasno na poziciji da je jedini ispravan i mogući put saradnja sa svima na ravnopravnim osnovama uz puno poštovanje međunarodnog prava i prava na samostalno odlučivanje. “Ovakav stav, koji je često bio osporavan i na neki način potcenjen, danas je nešto što počinju da praktikuju gotovo sve slobodarske države na svetu, što su nam i potvrdili razni lideri kroz brojne susrete na marginama međunarodnih skupova, od Londona, preko Milana do Antalije“, naveo je Macut.
Na pitanje o razgovoru koji je imao sa šefom Delegacije EU Andreasom fon Bekeratom, Macut je rekao da je Bekeratu skrenuo pažnju, kao predstavniku Evropske komisije, da je, ukoliko postoje neki problemi u akademskoj zajednici i obrazovnom sistemu Srbije, red da sagovornici na tu temu budu kompetentni i da predstavljaju čitavu univerzitetsku zajednicu, a ne samo pojedinačne interese koji, kako je naveo, vrlo često nemaju veze s akademskim pitanjima.
Prema njegovim rečima, na tom sastanku je zaključeno da, ukoliko postoji iskrena želja EU da podrži Srbiju i konkretno akademsku zajednicu, onda mora da postoji široki dijalog, a ne da se biraju sagovornici spram afiniteta. “Podsetio sam ga da sam upravo s ovog mesta mesecima razgovarao sa svim dekanima i rektorima i da smo postigli rešenje oko normalizacije situacije na univerzitetima i da je sada veoma opasno paliti nove vatre kroz traženje problema tamo gde ne postoji, i politizaciju akademske zajednice i ljudskih tragedija“, naveo je Macut.
Dodao je da su analizirali i korake ostvarene u implementaciji Reformske agende, kojoj je Vlada Srbije u potpunosti posvećena, a u cilju dostizanja postavljenih ciljeva.
Na pitanje da li to što se rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić susreo se sa evropskom komesarkom Martom Kos znači da Brisel ima svog favorita na predstojećim izborima u Srbiji, Macut je izneo mišljenje da svako mešanje političkih ambicija u život akademske zajednice ili njeno korišćenje u političke svrhe nije dopustivo, kao i da šteti budućnosti visokog obrazovanja.
Naveo je da susreti pojedinaca iz akademskog života s međunarodnim predstavnicima sami po sebi nisu sporni, osim kada ne postoji jasna granica između interesa univerziteta i političkog delovanja i kad se zakazuju prema ličnim afinitetima što je, kako je ocenio, neprimereno.
Ukazao je da, kad se te granice brišu i samostalno istupa, bez uvažavanja interesa čitave akademske zajednice, rizikuje narušavanje autonomije univerziteta, ravnopravnog odnosa i ujednačenog predstavljanja.
“Svaki odlazak u Brisel i svaki korak koji nije u skladu s principima institucionalnog komuniciranja i nastojanja da se postigne širi društveni konsenzus, ne doprinosi rešavanju problema u Srbiji. Zato ovde nisu važne spekulacije ko je čiji favorit, već ako je to tačno, da li će se time ugroziti akademska zajednica, politizovati, a ne sačuvati u okviru svoje misije. Nezavisno od toga, politički legitimitet, kao i do sada, imaće oni koje zakonskim putem biraju građani Srbije. Niko drugi nema, niti će imati uticaja na to“, naglasio je Macut.
Govoreći o situaciji na fakultetima i krizi iz prošle godine, Macut je kazao da je kao neko ko dolazi iz akademske zajednice, osećao posebnu odgovornost da doprinese smirivanju situacije i normalizaciji rada univerziteta. Istakao je da je danas slika znatno drugačija – univerziteti normalno funkcionišu, nastava se odvija, a studenti su usmereni na svoje studije.
“Iako smo povremeno svedočili pokušajima da se ponovo podignu tenzije, jasno je da većina mladih ne želi da bude deo takvih procesa, odlaže svoje školovanje, već razume i prepoznaje značaj stabilnosti i obrazovanja. U isto vreme, država je izašla iz perioda zastoja i nastavila da se razvija, uz kontinuirane reforme, ekonomski napredak i unapređenje uslova života građana“, naveo je Macut.
Upitan da prokomentariše situaciju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i izbore za studentski parlament, Macut je naveo da je kao univerzitetski profesor naučio da se autoritet ne dokazuje izjavama, već znanjem i integritetom i dodao da je “najmanje korisno“ kada se akademske institucije posmatraju kao prostor za demonstraciju bilo čije moći.
Naglasio je da fakulteti pripadaju studentima, profesorima i nauci, a da najbolje funkcionišu kad su oslobođeni potrebe da im se spolja objašnjava šta je red, a šta poredak. “Što se mog učešća tiče, verujem da bi svako direktno mešanje s pozicije izvršne vlasti bilo neprimereno i, rekao bih, suprotno elementarnim akademskim principima. Postoje, na sreću, institucije i procedure koje funkcionišu bez potrebe za dodatnim ‘tumačenjima”. U nauci se hijerarhija ne uspostavlja deklaracijama. Ona se gradi godinama, predanim radom. Ko to ne razume, možda upravo zato i ima potrebu da je stalno naglašava“, naveo je premijer.
Govoreći o poziciji Srbije u kontekstu globalne energetske situacije, naglasio je da građani mogu da budu spokojni jer, kako je istakao, ceo državni vrh, od predsednika Republike, kao i svih resornih ministara i predstavnika nadležnih institucija, danonoćno radi na tome da se posledice energetske krize što manje osete. “Otvaramo nova vrata saradnje, diversifikujemo pravce snabdevanja i domaćinski se odnosimo prema rezervama nafte i gasa. Sada se vidi koliko je važno imati jasnu politiku zasnovanu na principima međunarodnog prava i neutralnosti, jer kao takvi možete da sarađujete sa svima“, istakao je Macut.
Izvor i foto: Tanjug
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
