BEOGRAD, 19. maj – Zamenik pomoćnika generalnog sekretara Natoa Kevin Hamilton rekao je da Alijansa poštuje vojnu neutralnost Srbije i da će na tom temelju sarađivati sa Srbijom. Ukazao je i da Kosovo ne može postati članica Natoa bez konsenzusa svih članica Alijanse, prenosi RTS.
Prva zajednička vojna vežba Vojske Srbije i Natoa održava se u bazi „Jug“ i na poligonu „Borovac“ kod Bujanovca, na poziv zvaničnog Beograda.
Hamilton je u intervjju za RTS zahvalio Srbiji na pozivu.
Kako Alijansa vidi značaj vežbe, šta ona predstavlja u praktičnom smislu za odnose Srbije i Natoa?
Zahvalni smo na pozivu Vlade Srbije i srpske vojske da se održi ova vežba u Srbiji. To je prva takva vežba, zajednička, između Nato snaga i Srbije, i mislim da ona predstavlja novi nivo razumevanja i dijaloga, ali i interoperabilnosti između snaga Natoa i srpske vojske. Ova konkretna vežba koja se odvija u Borovcu, na jugu Srbije, fokusirana je na treniranje za mirovne operacije i to je prilika da srpska vojska i Nato snage uče jedni od drugih kako da se izvode mirovne operacije, što će, mislim, pomoći srpskoj vojsci kada bude izvodila takve operacije pod okriljem Ujedinjenih nacija širom sveta.
Srbija insistira na vojnoj neutralnosti, ali Nato govori o jačanju saradnje i interoperabilnosti, što je jedan od ciljeva ove vojne vežbe. Kada se govori o interoperabilnosti vojske Srbije sa Nato snagama, koliko je Srbija danas zapravo blizu Nato standardima, ali i gde je granica između vojne neutralnosti i praktične integracije u Nato sistem?
To je odlično pitanje i odgovoriću tako što ću reći da ne postoji ništa što je uzajamno isključivo između interoperabilnosti i saradnje sa Natoom sa jedne strane i vojne neutralnosti sa druge strane. Nato u potpunosti poštuje srpsku politiku vojne neutralnosti. To tako radimo kroz Partnerstvo za mir u proteklim godinama, i štaviše, Nato ima napredan odnos sa drugim neutralnim zemljama kao što su Švajcarska i Austrija, na primer. Imamo te duboke i napredne odnose i sa tim zemljama koje su takođe neutralne i donose svoje suverene odluke kada je reč o njihovim spoljnim i bezbednosnim politikama, i isto važi i za Srbiju.
Poslednjih meseci vidimo intenzivne kontakte najviših zvaničnika Srbije i Natoa, pored zajedničke vežbe, sastanke sa vrhom Alijanse i poruke o unapređenju saradnje. Američki ambasador pri Natou govorio je o „novoj eri“ odnosa sa Srbijom. Šta konkretno znači ta nova era, pogotovo ako se u kontekst stavi i njegova poruka da odbrambena i bezbednosna saradnja sa nepouzdanim partnerima stvara dugoročne strateške zavisnosti kojih se teško osloboditi?
Mislim da je Nato u celini sve više zainteresovan za ulaganje u naša partnerstva. Moj stav kao zamenika pomoćnika generalnog sekretara za partnerstvo, što je nova pozicija u Natou, jeste da bismo imali redovniji dijalog sa našim ključnim partnerima, kao što je Srbija. Moje prisustvo ovde u Beogradu je deo toga i nadam se da ću imati priliku da posetim Beograd i druge delove Srbije još češće. Ipak, ono što mi očekujemo od svih naših partnera jeste da ulažu u sopstvenu bezbednost i da se to vidi u njihovim regionima, da ulažu u bezbednost i stabilnost. U slučaju Srbije, ona je očigledno najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, ekonomski i vojno najsnažnija. Srbija ima veliki uticaj u ovom delu Evrope i mi zavisimo od našeg partnerstva sa Srbijom kako bi ovaj region bio stabilan i bezbedan za ljude koji ovde žive, a samim tim i za čitavu evroatlantsku zonu.
Kada Nato kaže da poštuje vojnu neutralnost Srbije, da li to znači trajno poštovanje te pozicije ili očekivanje da se ona jednog dana promeni?
Našu Alijansu, kada je reč o partnerstvu, pokreću potražnja i zahtevi. Dakle, ne bih želeo da predviđam budući kurs Srbije kada je reč o vojnoj neutralnosti ili drugim politikama, ali dok se Srbija drži te politike, Nato će tu odluku poštovati i na tom temelju sarađivati sa Srbijom.
Na Kosovu politička situacija je i dalje nestabilna, a Srbi su često tokom političkih kriza i izbornih kampanja bili na meti akcija Kosovske policije. U gotovo svakom razgovoru srpskih zvaničnika sa Natom, centralna tema je bezbednost na Kosovu. Da li Nato deli zabrinutost Beograda za bezbednost Srba i kako ocenjuje bezbednosnu situaciju na Kosovu?
Mislim da trenutno situaciju na Kosovu ocenjujemo kao relativno stabilnu i mirnu, ali i krhku, i zbog toga Kfor pod mandatom Ujedinjenih nacija održava svoje prisustvo na Kosovu. Oni imaju mandat i odgovornost da štite sve zajednice na Kosovu, uključujući i srpsku zajednicu. Imamo dobar odnos sa Srbijom po ovom pitanju i stalno se vodi dijalog između komandanta Kfora i komandanta srpskih oružanih snaga. Ono što je sada potrebno, paralelno sa radom Kfora na obezbeđivanju bezbednosti na Kosovu, jeste jačanje političkog procesa – nastavak dijaloga između Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije, što Nato podržava. Dok mi pružamo pomoć u bezbednosti i stabilnosti za sve na Kosovu, nadamo se da će i politički proces napredovati.
U Američkom kongresu pojavila se inicijativa koja podržava članstvo Kosova u Natou. Može li Kosovo postati članica Alijanse bez saglasnosti Beograda i bez konsenzusa svih članica Natoa, imajući u vidu da četiri članice i dalje ne priznaju nezavisnost Kosova?
U pravu ste kada kažete da Nato funkcioniše na principu konsenzusa i to je oduvek tako. Ne mogu da komentarišem ono o čemu se govori u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država, ali mogu da kažem da Nato već decenijama neguje odnos sa Kosovom i da je to pozitivan odnos koji je usklađen sa našim odnosom sa Beogradom, i to je stav koji ćemo nastaviti da zastupamo.
Nema mesta za Kosovo u Natou?
To bi zahtevalo konsenzus koji trenutno ne postoji.
Izvor: RTS
Foto: MSP Srbije
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
