BEZBEDNOST DECE I ŽENA NA INTERNETU U KOSOVSKOM POMORAVLJU

BEZBEDNOST DECE I ŽENA NA INTERNETU U KOSOVSKOM POMORAVLJU

ŠILOVO, 8. Februar – Iz godine u godinu, nasilje na internetu sve više se širi i postaje opasnije, posebno kada su potencijalne ili stvarne mete deca i žene. To jeste globalna socijalna pojava, ali pretpostavka da je to više urbani fenomen i karakteristika društava gde je životni standard bolji i gde je socijalna infrastruktura podignuta na viši nivo, jednostavno nije tačna. To pokazuju i istraživanja koja je sprovela nevladina organizacija Puls u okviru projekta “Bezbednost dece i žena na internetu” u Kosovskom Pomoravlju, koji je podržan od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
Na osnovu sprovedenih anketa u srpskim sredinama u opštinama Kosovskog Pomoravlja: Kosovska Kamenica, Gnjilane i Kosovska Vitina, koja su realizovana krajem 2024.godine, raste svest među roditeljima i uopšte punoletnim osobama da i deca iz tog regiona mogu da budu itekako ugrožena, iako žive u vrlo specifičnim uslovima i uglavnom u izolovanim seoskim sredinama, ali su im društvene potrebe sasvim u skladu sa trendovima svoje generacije u čitavoj Srbiji i regionu i modernim konceptom života.

Novi trendovi

U prethodnim sličnim istraživanjima Pulsa (2022 i 2023.godina) bilo je dominantno mišljenje da je digitalnog nasilja daleko više u urbanim sredinama i da su u tom smislu deca iz Kosovskog Pomoravlja manje izložena. U poslednjih godinu dana uočavaju se bitne promene.
Na pitanje da ocene društvenu opasnost od digitalnog nasilja nad decom, od jedan do 10, pri čemu je jedan najblaži, a 10 najviši oblik nasilja, dobijali smo pre dve i tri godine indikatore ispod pet, u anketama iz 2024.godine, sada je prosečna ocena oko osam.
Iako je reč o anketama sprovedenim na malom broju ispitanika, promena je uočljiva i zabrinjavajuća i već ukazuje na potrebu da se sprovede relevantno kredibilno istraživanje ne samo na području Kosovskog Pomoravlja, nego u svim srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, kako bi se stanje snimilo i analiziralo i donele odgovarajuće mere i preporuke koje bi trebalo bez odlaganja primeniti u praksi, naročito u osnovnim i srednjim školama, uz ohrabrivanje i podršku civilnom društvu i lokalnim ekspertima da se više uključe.
Upravo u tom cilju, nevladina organizacija Puls je pokrenula projekat “Bezbednost dece i žena na internetu” u Kosovskom Pomoravlju u kojem je prepoznala zabrinjavajuće činjenice i okolnosti koje traže odgovornije i efikasnije postupanje institucija države Srbije u Kosovsko – pomoravskom upravnom okrufu i drugih koji funkcionišu u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu (Ranilug, Novo Brdo, Parteš, Klokot), a pre svega u oblasti obrazovanja i lokalne samouprave.

Škole u epicentu zbivanja

Ankete prepoznaju škole kao glavno mesto odakle bi trebalo da se organizovano suočimo sa fenomenom digitalnog nasilja i centrom prevencije, ali odmah iza toga su lokalni mediji koji bi trebalo da daleko više prostora posvete ovom fenomenu, pri čemu, kako pokazuju fokus grupe, treba da budu proaktivniji, više prisutniji na terenu i praktičniji, odnosno za građane korisniji u objašnjavanju pojave i pružanju saveta.
Anketirani građani iz Kosovskog Pomoravlju su ukazali na potrebu da škole moraju da podignu vlastite kapacitete da bi pružile efikasniju zaštitu od svih oblika digitalnog nasilja i da u tom smislu bi, kako pokazuju društvene grupe, interakcija sa roditeljima je ključna kroz odgovarajuće sastanke, ali i individualne konstultacije i razgovore sa roditeljima.
Stručni saradnik na projektu, Katarina Jonev, ekspertkinja za bezbednost dece na internetu, podsetila je u serijalu radio i TV emisija na praktične stvari na relaciji roditelji – deca koje moraju da se savladaju kod kuće pre nego što dete napusti sigurnost roditeljskog doma i sedne u školske klupe.
Ovo su neke od njenih najvažnijih preporuka (koje važe i u realnom i u digitalnom svetu podjednako) za dete:

• Da zna napamet vaše ime i prezime, svoje ime i broj telefona jednog roditelja!
• Ne oslanjajte se na to da date detetu telefon sa memorisanim brojem – neka ga zna napamet! Telefon nestane, baterija se isprazni, ali broj ne nestaje iz glave u nebezbednim okolnostima!
• Zna kako da pređe ulicu i kako da se ponaša u saobraćaju!
• Ne treba da razgovara sa nepoznatim ljudima na ulici i ne treba da daje privatne informacije o sebi (adresa, ko su roditelji, gde rade, u koju školu ide, itd.)
• Dete treba da zna razliku između loših i dobrih dodira na svom telu! Objasnite svom detetu ko sme da ga dodirne, a ko ne i da nema tajni oko dodira (da objasnimo slikovito: npr dobar dodir – mama dok tušira dete, loš dodir – hvatanje detetove pozadine od strane starije osobe u parku)
• Dete mora da zna da postoje tajne koje ne sme da krije od vas (npr ako starija osoba traži od deteta da ne kaže mami i tati o čemu pričaju, čega se igraju, itd). Ovo pravilo važi i za internet komunikaciju!
• Dete mora da zna da ne treba da prima poklone od nepoznatih ljudi, a posebno ne slatkiše i sladoled, piće.
• U slučaju da dete neko vređa, maltretira, ismeva, fizički zlostavlja, udara naučite ga/je da vam to odmah i kaže, da ne krije od vas!

Tradicija protiv sistema zaštite

Iste ankete takođe su ukazale na žene svih generacija u online okruženju koje mogu da budu na meti nasilnika. Međutim, zbog tradicionalnih odnosa među polovima u Kosovskom Pomoravlju i činjenici da žene nisu u potpunosti dosegle do ravnopravnosti među polovima, primetno je “glasno ćutanje zajednice”, kao što je i registrovano ranije u formama porodičnog nasilja. Žene ne žele da prijave ili razgovaraju o tome kada i same postanu svesne da su meta i žrtva digitalnog nasilja, nego radije ćute o tome i odbijaju da komuniciraju, strahujući od toga da ih šira zajednica neće razumeti.
U serijalu TV emisija koja su emitovane na partnerskom mediju RTV Puls, Katarina Jonev je, odgovarajući na najvažnija konkretna pitanja proizašla iz istraživanja (kvantitativno – kvalitativnih) neposredno, odgovorno i efikasno objašanjavala fenomen digitalnog nasilja, ukazujući na opasne posledice i nudeći moguće odgovore kao rešenja u kritičnim situacijama.
“Zvanična statistika ne postoji, ali činjenica je da je povećan digitalni udar na žensku populaciju bilo da su u pitanju devojčice, devojke, pa čak i žene u zrelim godinama. To predstavlja društvenu opasnost i po bezbednost, i po privatnost, i po dostojanstvo, ali i po reputaciju jedne dame.
Kada pričamo i kada govorimo o digitalnom nasilju usmerenom na žene ono se ogleda u ovom , nazvali bi ga „klasičnom“ digitalnom nasilja. Devojke, žene, devojčice dobijaju preteće poruke, neko ostavlja ružne komentare na njihove fotografije, ali ono što predstavlja problem u našoj zemlji to je taj porast zloupotreba fotografija i to je nešto o čemu se priča u medijima ali očigledno ne dovoljno i imam osećaj kao da su nam vezane ruke kada je zaštita žena u pitanju u ovoj digitalnoj sferi.
Osvetnička pornografija jeste jako veliki problem, 2021. Godine je eksplodirala. Da objasnim. Osvetnička pornografija jeste klasičan vid zloputreba fotografija jedne žene. Nisu žene na tim fotografijama nage u potpunosti, čak kroz određene aplikacije prezentuju ženu koja je naga, ali ona zapravo i nije.
Te fotografije su poslate emotivnim partnerima u vidu poverenja ili da bi se pokazale emocije, u to nećemo ulaziti, ali zloupotreba fotografija jeste između ostalog krivično delo i 2021. godine smo se suočili sa tim da su otkrivene veliki broj telegram grupa , odnosno grupa na platformi Telegram koje su brojale na desetine hiljada muškaraca iz celog regiona i gde je dolazilo do zloupotreba fotografija.
Neke fotografije možda jesu provokativne prirode, ali na velikom broju fotografija smo se suočili sa tim da su fotografije bukvalno skupljene sa interneta, urađen je skrinšot gde je žena obučena od glave do pete I potom zloupotrebljene.
Ove godine je na žalost postao je trend da su se i dečaci od 11 , 12, 13 godina do 15, uključili u ove grupe i idu toliko daleko da fotografišu svoje mame, svoje tetke, svoje sestre koje su neretko maloletne I te fotografije plasiraju u te grupe na Telegramu, a neretko čak i prodaju.
To je užasavajuće zato što je reč o ženama iz njegovog najužeg okruženja, a to uglavnom radi sin. Zato mi pokušavamo da podignemo svest pre svega ženske populacije, ali i da ih ovom emisijom ojačamo da prijave ovakav vid nasilja, da reaguju na ovakvu vrstu nasilja, da ovakvo ponašanje ne sme da se toleriše i da znaju da nisu same.
Neke žene jesu targetirane, sa ciljem da ima se uništi reputacija, dostojanstvo da im se ugrozi privatnost i bezbednost.
Digatalno nasilje koje se odvija u sopstveno domu, žene koje su na javnim mestima fotografisane, autobusima, parkovima, ulici i takođe te fotografije završavaju na tim grupama. Kada pričamo zašto je bezbednost i privatnost ugrožena ovakvim načinom delovanja muške populacije, zato što se neretko uz fotografiju može doći do propratnih informacija koje su jako bitne za identifikaciju žene.
To su njeno ime prezime, gde živi, neretko njena ulica i broj gde radi u koju školu ide, gde studira i broj telefona. Sa tim informacijama se ugrožava njihova privatnost, ali ih direktno dovodimo u opasnost, jer ne zanamo da li neko može da im nanese bol tako što će doći do njih”, kaže Katarina Jonev.

Šta hoće digitalni nasilnici

Kada je u pitanju prevencija digitalnog i svih drugih oblika nasilja na internetu nad decom, Katarina Jonev je, u serijalu veoma praćenih TV emisija, ukazala na glavne tokove i pravce odakle dolazi opasnost. 

“Pedofili se vode logikom da putem društvenih mreža, predstavljajući se lažno da su mlađi ili da su vršnjaci devojčica, žela da fizički stupe u kontakt sa njom. Kada dođe do tog fizičkog susreta na žalost neretko se dešava da će doći i do silovanja, zloupotrebe njene mlade duše.
To je cilj pedofila.
Naglašavam, digitalne platforme su im veoma lako sredstvo u njihovim rukama koje koriste kako bi lako došli do, pre svega devojčica i tinejdžerki. Kada pričamo o predatorima koji imaju za cilj da nanesu štetu pripadnicama ženske populacije, pričamo i o bivšim partnerima, bivšim supružnicima koji usled slomljenog srca, emotivne nezrelosti, neraščišćenih odnosa, možda ne žele ženi da daju razvod, ili žele da se svete ili zbog dece zloputrebe fotografije svoje partnerke da bi joj naneli dodatnu bol, da bi je izložili ruglu u toj virtualnoj zajednici, a znamo da ono što je virtualno posle se prenese i na stvaran svet.
Time misle da će dobiti dodatne poene. Na primer ako se radi o starateljstvu nad detetom i na takav način žele da pokažu da je mama neprimerena da bude staratelj što je i nefer i nekorektno i jako ružno od pripadnika muške populacije.
Kada je osvetnička pornografija u pitanju to zaista vode veoma emotivno nezreli muškarci, koji žele osvetu zbog slomljenog srca ili neraščišćenih računa ako je u pitanju brakorazvodna parnica.
Sa treće strane, ono što je takođe u porastu u poslednjih godini dana i to se dešava na teritoriji cele Srbije to je da dečaci pokušavaju da nanesu bol devojčicama da bi ispali „face“ u društvu. To ne rade tako što će im pisati ružne komentare nego koriste aplikacije takozvane Deep fake, što znači da je potrebno nekoliko fotografija koje će skinuti sa profila svoje drugarice i provlačeći ih kroz tu aplikaciju dobiti porno snimak.
To je užasavajuće.
I moj rad je pokazao u proteklih godinu dana da je reč o dečacima do 14 do 16 godina, da su žrtve uglavnom njihove vršnjakinje sa kojima idu u istu školu. Dakle cilj jeste direktno naneti štetu reputaciji devojčice, a u jednoj školi na Novom Beogradu smo čak imali situaciju da su dečaci kroz deep fake aplikaciju ugrozili dostojanstvo čak i svoje nastavnice u školi koja jeste bila mlađa, ali oni su na takav način zloupotrebili njene fotografije.
Ono što jeste problematično kod ovakvog vida aplikacije jeste što je teško saznati da li je reč o autentičnom i originalnom snimku, dakle da je u pitanju pornografija ili je reč o ovakvom vidu aplikacija.
U budućnosti će nam ovo predstavljati sve veći i veći problem zato što su te aplikacije na žalost veoma lako dostupne . Ono što se pokazalo takođe kao veliki problem je što dečaci, učenici osnovnih škola 7, 8. razred ili 1,2. razred gimnazije ili srednje škole, nakon što budu uhvaćeni na delu i priznaju krivicu, jer teško se išta može sakriti, njihova kazna jeste smanjena ocena iz vladanja i pojačan pedagoški rad.
Mi konstantno zaboravljamo da je žrtvama potrebna mnogo veća pomoć. Prvo ova kazna je apsolutno neadekvatna jer nanosi bol žrtvi i njenoj reputaciji jer ti snimci ostaju.
Ono što je nužno i što treba da radimo sistemski, a ako ne možemo sistemski ajmo bar lokalno , da bar u svakoj školi žrtvi bude pružena pomoć, da se žrtva psihološki ojača. Jer žrtva će nastaviti da ide u tu školu, neće znati svi učenici da li je reć o originalnom ili lažnom snimku, ali ta uslovno rečenu bruka će žrtvu pratiti jako dugo. Rad sa žrtvama je senzibilan i ovo nije šala zato što se žrtva traumatizuje i to je nešto što ostaje u njoj ukoliko joj ne pružimo psihološku pomoć i da zna da nije sama” poručuje Katarina Jonev.

Pubertet najosetljviji period

Konsultantkinja na projektu “Bezbednost dece i žena u Kosovskom Pomoravlju” Katarina Jonev posebno je u serijalu TV emisija ukazala na period adolescencije kao najosetljiviji momenat kada su mladi ljudi najviše izloženi svim oblicima nasilja, i u realnom, i u vitruelnom svetu, a često ne mogu da pronađu u svom okruženju mesto u kojem mogu da izraze svoj problem i zatraže rešenje.
Razlozi su mnogobrojni.
Od tradicionalnog načina života i lokalnih tabua, do nedovoljno organizovanog i efikasnog školskog sistema na Kosovu i Metohiji koji bi pružio osećaj poverenja deci i mladima.
O tome je u radio i TV emisijama Katarina Jonev govorila i sledeće:
“Pubertet može da prođe sa većim ili manjim posledicama i to je period tranzicije našeg tela, našeg uma , našeg razmišljanja. Kada je reč o uticaju mobilnih telefona, kada je reč o uticaju društvenih mreža treba da budemo posebno pažljivi zato što su deca u izuzetno osetljivom stadijumu svog razvoja . Pritisak koji dolazi sa društvenih mreža jeste nešto što je svima nama nametnuto.
Neretko se dešava da se mi stariji osećamo prilično nelagodno kada gledamo slike iz savršenih života, gde su svi sređeni.
Pogotovo mi mame umemo da se osećamo manje vredne kada vidimo te savršene porodice po društvenim mrežama.
Um može u trenutku da vas zavara i da ne pomislimo da to možda nije istina. Ako se mi stariji često lomimo da li nešto treba da prihvatim srcu ili ne. onda samo možemo da zamislimo kakav je uticaj na decu koja su u tom razvojnom periodu i neznaju u svakom trenutku da naprave distinkciju između realnog i virtualnog sveta i tu dolazimo da najvećeg problema.
Najveći broj poremećaja kod dece javlja se u ovom periodu upravo posredstvom interneta i društvenih mreža.
I kada pričamo o bezbednosti na internetu mi ne smemo da ispustimo još jedan momenat. Iako najveći strah jeste i pedofilija i digitalno nasilje, tik tok izazovi, I njihov uticaj, takođe mogu ostaviti posledice na njihovo zdravlje, neretko na njihov fizički izgled, na njihov razvoj i njihov život. Konkretno, poremećaj u njihovoj ishrani.
Pre nekoliko dana je osvanuo na tik toku izazov da se dnevno pojede 15 jaja i to se preporučuje devojčicama i mladim damama da bi im se „zadnji deo tela“ podigao, da bi ličile na Kim Kardašijan. Ako imamo devojčicu koja se bori sa likom sebe u ogledalu, ako misli da nije savršena, a svi prolazimo kroz taj period, i ako poveruje da je to istina, mi imamo osobu koja I te kako ugrožava svoje zdravlje. Jaja jesu zdrava, ali ako se jedu u normalnim količinama.
Ono što je takođe prisutno poslednjih nekoliko godina jesu veliki ekstremi koji I te kako utiču na decu. Anoreksija, bolumija, a sa druge strane i predstavljanje kliničke gojaznosti kao stil života koji je opravdan, koji se promoviše na društvenim mrežama bez sankcija.
Ako pričamo o kliničkoj gojaznosti, više od 200 bolesti je povezano sa tim ekstremom. Ali se na društvenim mrežama to predstavlja kao sloboda govora, sloboda življenja i predstavljanje sebe onakvim kakvim jesu. Neretko se dešava i kada neko od pratilaca sugeriše osobi da bi ipak trebala da povede računa o svom zdravlju, druga polovina interneta fokusira se na to da to ne sme da se radi.
Deca se suočavaju i sa tim nekim lažnim savršenstvom, a to su zapravo slike koje su provučene kroz filtere, kroz aplikacije, fotošopove.
Ne znam da li ste primetili da na interenetu niko nema bubuljice, da imaju savršeni ten, bujne kose, nijedna nesavršenost se ne vidi. Upravo zato što su korišćeni svi ti filteri, sada zamislite kako to utiče na decu koja su u razvoju, koja se bore sa sobom i sa tim kako izgledaju i kako se osećaju.
Više od 50 odsto tinejdžera u Srbiji ima problem sa svojim telom, sa svojim poimanjem sebe, upravo zbog uticaja društvenih mreža. Tako da treba biti jako pažljiv kada je u pitanju taj aspekt društvenih mreža u adolescenskom periodu.
Poslednjih godina svedočimo i promovisanju antivrednosti koje vladaju u ovom društvu, brza vožnja , opijanje, droga, kao nešto što čini lajfstajl, životni stil, zašto su adolescenti toliko vetazni za internet i društvene mreže?
Ako znamo i pratimo da se u svakoj etapi života dete vezuje više za jednog roditelja , nako toga za drugog roditelja ali dođe u fazu da traži negde drugo uzore ili nekoga da se poistoveti sa njim, ali nekoga ko nije iz kruga najuže porodice, danas je društvo nametnulo loše digitalne uzore, oni su isplivali i oni su ti koji preuzimaju jako bitnu ulogu u razvoju deteta. I ako imamo osobu koja promoviše antivrednosti, poremećaje u ishrani, ekstremnu vožnu, ekstremne tik-tok izazove dete će imati potrebu identifikacije i ako mu se lepo ne objasni, ako se sa deteom lepo ne radi, možemo doći do tačke da ćemo imati mlade osobe, mladu armiju sledbenika nepriličnog ponašanja na internetu, a to ne treba da dozvolimo”, kaže Katarina Jonev u serijalu radio i TV emisija.

Gde je mesto mobilnim telefonima

Ekspertkinja za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev je u serijalu TV emisija na pitanja novinara baziranih na kvantitavno – kvalitativnim analizama i anketama u okviru projekta nevladine organizacije Puls “Bezbednost dece i žena na internetu u Kosovskom Pomoravlju” govorila i o praktičnim i tehničkim elementima koje imaju ili mogu da imaju kako pozitivan, tako i negativan uticaj na stanje u društvu, posebno kada su u pitanju deca i žene kao osetljivi delovi srpske populacije na Kosovu i Metohiji. To rađa i niz svakodnevnih pitanja, kao što je i – gde je mesto mobilnih telefona dece u školskom sistemu, kao način komunikacije, didaktičko sredstvo ili prvenstveno igračka.
“Sve više se koriste tehnologije u svrhu edukacije i veliki broj na primer nastavnika koristi viber grupe da bi bio u kontaktu sa učenicima, i roditelji formiraju svoje viber grupe , neretko i deca formiraju svoje viber grupe i tokom korone se mislilo da će to olakšati komunikaciju kada je u pitanju saradnja radi sticanja novih znanja savladavanje gradiva.
Medjutim, neretko se ispostavlja da takve grupe, naročito učeničke grupe, jesu mesto gde se ispoljava digitalno nasilje i treba biti jako pažljiv šta i na koji način se koriste sve tehnologije kada je reč o sticanju znanja i koje se koriste u nastavnom planu naše države.
Mobilni telefon i tableti i računari i laptopovi imaju svrhu da olakšaju učenicima da savladavaju gradivo, ali sva statistika pokazuje da se ne koristi najčešće u ove svrhe, već se koriste za zanimaciju, za zabavu, za igrice, za komunikaciju sa drugima, a opet to su sve pretnje za našu decu. U velikom broju država, u Sjedinjenim Američkim Državama čak bila je inicijativa da se zabrani korišćenje mobilnih telefona u osnovnim školama i da se stanje vrati na onaj period pre “smartfonova”, a postoji inicijativa i da se recimo tableti koji su donirani deci za savladavanje gradiva povuku sa tržišta zato što sada deca polako prelaze sve barijere, sve sisteme zaštite i koriste ove uređaje na neprimeren način.
U našoj zemlji postoji ona inicijativa koja polazi od škola i od saveta roditelja i nastavničkog veća da se u školama smanji upotreba mobilnih telefona ili da se mobilni telefoni izbace iz škole, pa čak i školskih dvorišta.
Ministarstvo prosvete jeste dalo preporuku, ali je ostavilo na školama tu odluku.
Da bi škola mogla da donese takvu odluku potreba je saglasnost nastavnog veća i saveta roditelja, međutim ono što je primećeno jeste da kada se dođe do te tačke da li će u školi biti dozvoljeni mobilni telefoni roditeljski savet je taj koji se zalaže da se deci ostave mobilni telefoni da bi deca mogla da komuniciraju sa svojim roditeljima ili da im se ne uskrati ta njihova čarobna spravica.
Ostaje nam da vidimo kako će se škole prilagoditi.
Naglašavam da postoje škole u kojima je zabranjeno i tokom nastave, pa čak i tokom pauza da deca koriste mobilne telefone i da ih koriste eventualno na odmorima.
Njihovi telefoni su odloženi ili kod nastavnika u fioci ili unjihovim rančevima i ono što je pokazalo svako istraživanje na globalnom nivou deca su više fokusirana, koncentrisanija, više se druže sa svojim vršnjacima kada nisu izloženi ekranima mobilnih telefona, tako da je to jedna preporuka za škole, a i roditelji da razmisle da li deci uskraćuju taj normalni vid rasta i razvoja ako im sklone mobilne telefone .
Kada je reč o korišćenju mobilnih telefona mi jesmo jedna od država u Evropi koja prednjači po negativnim rezultatima.
To znači da u proseku naše dete provede sedam do devet sati svog slobodnog vremena ispred ekrana svog mobilnog telefona i to je nešto što je zaprepašćujuće!
To znači da mi imamo generaciju “zombija” koja je toliko usmerena na ekrene da stvaran život ne konstatuje niti ga može ispuniti nekim lepim stvarima poput hobija, sporta, druženja sa vršnjacima ili slično. U godinama koje dolaze je borba da se deca otrgnu od mobilnih telefona jer ovo jeste zabrinjavajuće. Dan ima 24 sata, ako je dete sedam do osam sati provede u školi , a osam do devet sati na mobilnom telefonu, na koji način provede one sate koji mu još ostanu u danu, verovatno spavajući ili učeći, ali to su zaista minimalne aktivnosti.
Tako da treba da se ozbiljno pozabavimo decom i usmeravanju, pružajući im alternativu šta mogu da rade, a da to nije aktivnost na internetu i na društvenim mrežama. Upravo su društvene mreže to mesto u virtualnom prostoru koje deca najčešće koriste i gde najčešće provode vreme. Mobilni telefon ima za cilj edukaciju i treba da pomogne našoj deci da stiču nova znanja i nove veštine i da se takođe koristi u nastavnom planu i programu ukoliko je to predviđeno.
Da se provere neke informacije, da bi se bolje savladala lekcija, da bi se pogledao neki edukativni video program, ali je suština da naša deca koriste internet i mobilne telefone i društvene mreže za komunikaciju, za zabavu i neretko za gubljenje vremena, jer ne vide svrhu da rade bilo šta drugo u realnom svetu, jer su toliko ogrezli u tu zavisnost i toliko su ogrezli u virtualni svet da je njima realan svet sve manje i manje privlačan.
To je nešto što je izuzetno problematično ali tu smo da zajedničkim snagama ovaj problem rešimo. Sve zaparavo počinje od kuće tako da je uvek savet roditeljima – pričajte sa decom i dozvolite im da pronađu sebe u fizičkom svetu. Da li će neko da se bavi slikanjem, učenjem jezika, sportom, da li će da čita knjige, decu danas treba usmeravati i pružiti im alternativu koja nije internet i koja nije mobilni telefon” kaže Katarina Jonev.

Preporuke

Na osnovu kvantitativno – kvalitativnog istraživanja NVO Puls i realizovanog serijala radio i TV emisija u okviru projekta “Bezbednost dece i žena na internetu”, slobodni smo da uputimo sledeće preporuke i inicijative kako bi se povećao stepen zaštite dece i žena u Kosovskom Pomoravlju od svih oblika digitalnog nasilja, naročito na internetu, svesni da je najbolja prevencija obrazovanje i informisanost.

1. Sprovesti što je pre moguće relevantno istraživanje o stanju i posledicama digitalnog nasilja u svim srpskim opštinama koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu. Hipoteza je: nakon pandemije koronavirusa došlo je do naglog povećanja nasilja na internetu nad decom i ženama. Cilj istraživanja: utvrditi razmere i sagledati posledice sa davanjam stručnih preporuka u oblasti prevencije, pri čemu škole i srpski mediji na KiM treba da ponesu najveću odgovornost;
2. Sprovesti nadzor i kontrolu rada školskih odbora za prevenciju nasilja koja postoje u svim školskim ustanovama na Kosovu i Metohiji, uraditi stručnu analizu njihovih dosadašnjih rezultata i kreirati plan kontinuirane pegagoške edukacije zaposlenih u cilju povećanja bezbednosti dece na internetu;
3. Ohrabriti medije i ženske nevladine organizacije da u okviru, ako je moguće, svih projekata snažno zastupaju temu bezbednosti dece i žena na internetu u cilju prevencije i borbe protiv svih oblika digitalnog nasilja;
4. Institucije Republike Srbije, a posebno Kancelarija za Kosovo i Metohiju trebalo bi da postanu svesni društvene opasnosti u zajednici pred rastućim oblicima digitalnog nasilja u okviru i nad srpskim stanovništvom na KiM, da preuzmu inicijativu i opredele dostupne fondove, svesni da je digitalno nasilje jedan od najvećih problema koji utiče na opstanak zajednice i kvalitet života svih njenih pripadnika, kao i na interakciju odnosa sa drugim zajednicama na Kosovu i Metohiji.
5. Kreirati program edukacije lokalnih stručnjaka iz redova psihologa, pedagoga, lekara, novinara i civilnih aktivista u oblasti bezbednosti dece na internetu, po modelu “trening za buduće trenere” koji će pružiti stručna znanja i veštine prvoj generaciji polaznika koji bi stečena iskustva prenosili na druge u svojim sredinama, što će podstaći i unaprediti rad postojećim školskim odborima za borbu protiv nasilja.

NVO Puls tim

• Projekat “Bezbednost dece i žena na internetu u Kosovskom Pomoravlju” podržalo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije

Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.