SEVERNA MIKTROVICA, 5. april – Imajući u vidu promene u Vašingtonu i neke nove vetrove koji otuda duvaju, verujem da je došlo vreme da politički predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji ispostave politički zahtev za suštinskom autonomijom, ne dirajući u status Kosova iz UN Rezolucije 1244. Neke institucionalne garancije moraju da postoje da bi opstao supstrat srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, rekao je u Podkastu docent Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici dr Duško Čelić.
Ocenjuje da takav zahtev u ovom trenutku možda zvuči revolucionarno za Brisel, ali da je duboko u skladu sa Rezolucijom 1244 – ako za Albance predviđa suštinsku autonomiju, onda je sasvim normalno da je zahtevaju i Srbi. Osim toga, kaže, Kurti je dao nebrojeno mnogo argumenata da treba da se traga za novim rešenjima jer su postojeća neefikasna u zaštiti prava Srba.
Sagovornik Kosovo Onlajna kaže da rešenja iz Briselskog procesa nisu bila u interesu Srba i da se uvek biralo između više ili manje loše opcije. Osvrnuo se i na pregovore u Beču iz 2006. i 2007. godine na kojima je direktno učestvovao kao član pravnog tima Srbije.
„Lajčak koji je trebalo da bude posrednik, praktično je bio pregovarač Prištine, to će vam reći mnogi pregovarači iz Brisela. Briselski proces prate drugačije međunarodne okolnosti i situacija na terenu u odnosu na pregovore u Beču. Mi smo tada imali obećanje predstavnika Rusije da rešenje koje ne prihvati srpska strana neće proći u Savetu bezbednosti. Zahvaljujući Ruskoj Federaciji Ahtisarijev plan nije usvojen, to je jednostrani akt. I tada je bila vidna pristrasnost UNMIK-a. UNMIK je bio na strani Prištine u tim pregovorima sasvim otvoreno i neuvijeno. Davali su im logistiku i savete, čak i formalno sedeli zajedno za istom stranom stola”, rekao je Čelić.
Za briselskim stolom postignut je dogovor o Zajedničkoj komisiji o nestalim licima od koje naš sagovrnik nema velika očekivanja. Iako se traga se za oko 1600 lica nestalih na teritoriji Kosova, ocenjuje da Albanci monopolizuju i zloupotrebljavaju to pitanje.
„Rezultata neće biti zbog opstrukcije Prištine. Beograd je pozitivno rešio više zahteva Prištine, u obrnutom slučaju nije rešen nijedan zahtev. Oni odbijaju da predaju arhivu tzv. OVK, iako se dobro zna da su vodili arhivu. Iako se dobro zna da u toj arhivi postoje podaci i o stradalima i o nestalima, pre svega Srbima, ali ne samo Srbima”, kaže Čelić.
Smatra da su Srbi u začaranom krugu kada je reč o imovinsko-pravnim pitanjima na Kosovu, kako zbog problema sa notarima, tako i zbog falsifikovanja podataka u katastru i pokušaja Prištine da nametne porez na imovinu.
„Vi nemate notare na KiM koji nisu Albanci, dakle to je neka vrsta ekskluzivnog albanskog slobodnog zanimanja. To je vrh ledenog brega, pokazalo se diskriminaciono postupanje Prištine jer njiedan sprski kandidat nije mogao da dobije licencu. S druge strane, kada je reč o imovinskim pravima, osnova je katastar koji nije uređen. Naime, naše vlasti su 1999. prilikom povlačenja evakuisale dobar deo katastarske dokumentacije, a Priština je uz pomoć Unmika napravila neku vrstu katastra koji sa sobom ne nosi pretpostavku apsolutne tačnosti onoga što u njemu piše i zbog toga postoji ogromna mogućnost za zloupotrebe”, objašnjava gost KOnteksta.
Navodi da se često falsifikuju punomoćja na ime lica koja više nisu u životu ili na ime lica koja su prognana i žive van Kosova, pa se na osnovu tako falsifikovanog punomoćja vrši prenos prava svojine sa jednog lica na drugo.
„Nažalost, brojevi govore nešto gotovo nezamislivo u Evropi ili bilo gde na kugli zemaljskoj. Više od milion katastarskih parcela na KiM je uzurpirano od strane Albanaca, reč je nepokretnostima Srba. To čini gotovo trećinu svih parcela. Vodi se oko 70.000 parnica kada je reč o stanovima, kućama, zemljištu u vlasništvu Srba kojima je ugroženo pravo na pravično suđenje”, rekao je Čelić.
U komplikovanom nazivu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici sadržana je, kaže, suština njegovog položaja. Govorio je o periodu kada je Unverzitet bio prinuđen da napusti Prištinu i uhodavanju na novoj adresi. Ocenjuje da ukidanje platnog prometa značajno otežava rad fakulteta, ali da je on ugrožen i zbog drugih jednostranih akcija Prištine.
„Sve se to odražavalo i na broj studenata, ali ne postoji drastičan trend smanjenja. Čak smo na Pravnom fakultetu prošle godine imali značajno više studenata nego prethodnih. Na celom Univerzitetu taj broj je opao za 5 do 9 procenata u odnosu na prethodne godine, ali i dalje imamo oko 9000 aktivnih studenata”, kaže Čelić.
Kako vidi budućnost Univerziteta u Mitrovici, zašto smatra ne bi trebalo da bude u nadležnosti Zajednice srpskih opština, kao i ostale teme iz razgovora Duška Čelića sa Draganom Biberović, možete pogledati u video prilogu.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
