VAŠINGTON, 27.februar – Profesorka međunarodnih odnosa u SAD, Ana di Lelio, ocenila je u intervjuu za Radio Kosovo da će Srbija biti ta koja će odrediti agendu za Kosovo, jer je sada podržava ne samo Rusija, već i SAD. Ona je ukazala da će veći pritisak biti usmeren na Kosovo da učini više od onoga što Srbija traži, ali i da je ne bi iznenadilo da Tramp povuče trupe s Kosova.
Gospođo Di Lelio, od januara ove godine Donald Tramp je novi američki predsednik. Kosovska vlada je imala nestabilne odnose sa administracijom bivšeg predsednika Bajdena, ali u prošlosti i sa predsednikom Trampom. Kako ocenjujete odnose Vlade Kosova sa novom američkom administracijom sada?
Ovo je prilično teško pitanje. Kosovo je mala, nemoćna država, mislim da niko danas nema moć protiv SAD-a, a to je, naravno, zato što predsednik SAD, u ovom slučaju predsednik Tramp, ima takvu poziciju u međunarodnoj areni, gde govori ljudima, velikim i malim zemljama, kako da se ponašaju i šta da rade, inače će im se suprotstaviti. Možete pokušati da se sprijateljite sa Trampom, ali ni ja ne znam koliko će vam to pomoći. Pogledajte sastanak sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Bio je to prijateljski susret, ali ništa nije postignuto, iako je Francuska velika i jaka zemlja. Predsednik Tramp je nastavio da ponavlja da Rusija nije izvršila invaziju na Ukrajinu, već da je rat pokrenula sama Ukrajina, uprkos tome što je Makron pokušavao da ga ubedi da to nije istina. Tenzije su bile evidentne između dvojice lidera. Dakle, mogu samo da zamislim, iako ne verujem da bi se Tramp ikada sreo sa premijerom Kurtijem ili predsednikom Osmanijem, ali predstavnik američkog predsednika, koji bi mogao da se sastane sa Kurtijem i Osmanijem, samo bi im rekao šta da rade, bez obzira šta oni žele da urade, inače će biti samo posledice. Stoga možemo samo da predložimo kosovskim liderima da budu prijateljski raspoloženi prema ovoj administraciji, ili da imaju više koordinacije i više slušaju šta imaju da kažu. Ali, ne verujem da će ovo doneti pozitivne rezultate za Kosovo.
Pre samo nekoliko dana u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, održan je sastanak američkih i ruskih predstavnika, prvi takav sastanak od početka rata u Ukrajini. Na ovom sastanku je bar bilo reči o postizanju sporazuma, o pronalaženju rešenja za okončanje rata u Ukrajini. Međutim, ni predsednik Zelenski, ni bilo ko iz EU nije pozvan na sastanak. Moje pitanje je – ako bismo imali dogovor između Rusije i SAD o Ukrajini, da li bi moglo biti posledica po Kosovo i Bosnu i Hercegovinu, s obzirom na Dodika u Bosni, i Aleksandra Vučića i njegovu želju da preuzme teritorije na severu Kosova?
Ako bih morala da razmišljam šta bi se moglo desiti u ovoj komplikovanoj situaciji sila i odnosa u svetu, mislim da nećemo imati brzi sporazum, čak ni između SAD i Rusije o Ukrajini. Kad pomislim na Vladimira Putina, pomislim na Slobodana Miloševića, iako je Putin mnogo jači od Vučića. Ali, ako se sećate, Milošević je tokom rata u bivšoj Jugoslaviji uvek tvrdio da je spreman da pregovara za mir, dok je u stvarnosti čekao da se promeni situacija svetskih sila na terenu, a Putin to čini. Zato i u ovom susretu sa Trampom samo govori da je zainteresovan za pregovore i postizanje dogovora, a u stvarnosti samo preduzima ofanzive u Ukrajini, kako bi dodatno učvrstio svoju vlast u Donbasu, koji već kontroliše, ali i da bi dobio još više teritorije, jer mu samo Donbas nije dovoljan, on hoće celu Ukrajinu. Ovo će trajati dugo vremena. Ne čudi me što Tramp nije konsultovao ili uključio EU, ili Zelenskog, u ove razgovore, jer idemo ka novoj Jalti, podeli sveta između ove dve supersile. Mislim da Kina, za sada, ostaje u Aziji. U ovoj situaciji razgovaramo o sudbini Zapadne Evrope. Zato sam zabrinuta, ne samo za Evropu ili Zapadni Balkan, čiji je deo Kosovo, već i za Zapadnu Evropu. Jasno je da Putin želi da stvori sopstvenu imperiju. Mislim da neće biti brzog mirovnog sporazuma. Ovo su samo reči. U stvari, čak i rezolucija koju su SAD podržale u Savetu bezbednosti UN je samo rezolucija koja kaže hajde da pričamo o miru, o miru uopšte. To me je navelo da razmišljam o tom pitanju kada pitaju gospođicu Univerzum koja je vaša želja i ona odgovori na svetski mir. Svi želimo mir u svetu, ali moramo konkretno da objasnimo šta to znači.
Mislite li da Donald Tramp pristupa više prijateljski prema Vladimiru Putinu, kako bi ga približio sebi, a protiv Kine?
Razumem, ali ne mislim da je Tramp političar sa takvom strateškom vizijom sveta. Ima viziju u kojoj sebe vidi kao Putinovog prijatelja. Ne samo da predvode dve svetske velesile, već dele i slične stavove. Govorimo o dve velesile, ali BDP Rusije je isti kao i španski. Dakle, Rusija je siromašna, ali je i dalje ista kao Milošević. Ako dozvolimo diktatorima da rade ono što žele, onda ih samo jačamo. Da, oni mogu da stvore osovinu protiv Kine, ali da ste deo ovog partnerstva potpomognutog Trampom i Putinom, pomislili biste da veruju jedni drugima. Dakle, to je jedan od onih brakova koji su vezani iz interesnih razloga. Obojica dele toksičan osećaj muškosti koji karakteriše diktatore. Okruženi su moći, pohlepom i interesovanjem. Tamo nema vrednosti koje možemo da podelimo sa njima.
Predsednik Tramp je izjavio da može da povuče sve američke trupe iz Evrope. Za Evropu će to značiti pritisak na pitanja bezbednosti i ekonomski pritisak. Imam dva pitanja o tome, šta mislite da će se desiti ako se američke trupe povuku iz Evrope i šta će se desiti ako imamo povlačenje američkih trupa iz Bondstila, na Kosovu?
Da, postoje dva pitanja. Evropa je drugo pitanje, Kosovo je drugo. Kosovo će biti izloženije od Evrope, iako je i EU izložena napadima koji bi mogli doći iz Rusije. Evropa nema kapacitet da se brani, uvek se oslanjala na SAD. Evropa u celini ne može da donosi odluke. To smo videli 1999. godine, da nije bilo predsednika Bila Klintona, tada smo imali i britanskog premijera Tonija Blera, ali sada Britanija nije deo EU. Dakle, ako zemlje EU ne donesu odluku da povećaju svoj bezbednosni budžet, Evropa će biti bez odbrane. Treba pozdraviti odluku socijaldemokratske zemlje poput Danske da poveća svoj budžet za bezbednost. Mislim da ni Nemačka sa novom vladom neće biti popustljiva kao nemačke socijaldemokrate kada je reč o ulaganjima u bezbednost. Trampova administracija je pokazala da želi da smanji troškove za odbranu i otpušta ljude u Pentagonu i drugde. Prijateljstvo koje Tramp gaji sa Putinom nam pokazuje da Kosovo nije prioritet, ne znam da li je ikada bilo Trampu, pa me ne bi iznenadilo da povuče trupe sa Kosova. Tada bi Kosovo bilo pitanje odbrane za Evropu.
Da li mislite da Evropska unija ima kapacitet da garantuje granice Kosova, posebno one u severnom delu zemlje?
Ne, ne mogu i nikada nisu mogli. Sećate li se 2004. godine, situacija se smirila tek kada su se američke snage iskrcale? Sećam se tokom protesta 2004. godine, kada su u Gnjilanu američke snage radile zajedno sa Kosovskim zaštitnim korpusom, koji nisu bili ni naoružani, ali su uspeli da smire situaciju. Dakle, i tada bi bez prisustva Amerikanaca situacija bila još napetija. Kosovo ima malu, profesionalnu vojsku, ali je mala, tako da ne možete da se takmičite sa srpskom vojskom. Ne verujem da će Srbi dobrovoljno doći da ginu na Kosovu, bar ne kao Rusi, ali ne treba zaboraviti da na severu neće biti velikog otpora, jer tamo nema većeg vojnog prisustva. Ovo nisu dobra vremena, to su vremena o kojima treba da brinemo.
Dakle, ne mislite da se može postići mirovni sporazum sa Srbijom?
Sve zavisi šta Srbija želi. Još jednom Srbija je jača od Kosova. Sada je jača jer na svojoj strani ima još dve zemlje, Sjedinjene Američke Države i Rusiju. Kosovo je nekada bilo pod zaštitom SAD i Nato. Ali ako ovo padne, onda Kosovo više nije zaštićeno, ne znam šta više da kažem! Sada su svi na strani Srbije. Nadamo se da će, pošto je Kosovo okruženo zemljama članicama Natoa, postojati neka vrsta zaštite i bezbednosti. Naravno, nećemo se vraćati u devedesete i nadamo se da Srbija nema apetita za rat. Ako pogledate istoriju tokom 1998-1999, ili pročitate dokumente Međunarodnog krivičnog suda, vidite da je bilo mnogo suđenja srpskim vojnicima koji su dezertirali i nisu hteli da dođu da se bore na Kosovu, jednostavno su bili prinuđeni ili su oni koji su došli dobrovoljno bili zločinci, ali su mnogi drugi dezertirali, tako da ne verujem da će biti ko će doći da se bori protiv dobrovoljaca.
Dakle, da li verujete da je Kosovo i dalje izloženo napadima sličnim onima u Banskoj i Ibar Lepencu?
U ovoj situaciji sve je moguće. Možda se ništa neće desiti, ali možda hoće. Dakle, sve je moguće, ne mogu ništa više da kažem. Dakle, kada me pitate šta bi se moglo dogoditi, to je najteže pitanje na koje mogu dati tačan odgovor.
Zašto mislite da su SAD, sada možda više, a EU godinama, bile mnogo tolerantnije i popustljivije prema Srbiji, zbog Rusije ili šta?
U SAD su uvek postojale stranke koje su bile bliske Srbiji, imale razumevanja za Srbiju. Srbija je najveća država u regionu. Ono je veće od Kosova, veće je tržište od Kosova. Za Srbiju je više ekonomskih i političkih interesa jer se stvara lažan, ili pogrešan, utisak da je Srbija mesto stabilnosti u regionu, a naprotiv destabilizujući faktor. Ovo je bio razgovor koji sam vodio sa Sonjom Biserko u Srbiji, koja u susretima sa svim diplomatskim predstavnicima u EU i svetu ponavlja da je Srbija destabilizujući faktor u regionu. Ne možete da računate na Srbiju za stabilnost Balkana, ali svi imaju drugačiji utisak, da ako Srbija bude mirna, ostalo će biti dobro. Ali to nije poenta. Pogledajte samo Specijalni sud, nastao je zato što je Srbija htela ovako nešto, sa idejom da bivše vođe Oslobodilačke vojske Kosova pošalje u Hag i kako više ne bi bilo rukovodstva ratnog krila. Ali ni to Srbiji nije dovoljno, jer oni uvek žele više, pa miroljubiva strana ne važi za Srbiju.
Dakle, ne verujete da će biti više pritiska na Srbiju, od Trampove administracije i EU, na Srbiju da postigne sporazum sa Kosovom i da ima više stabilnosti u regionu?
Ne. Biće veći pritisak na Kosovo da učini više od onoga što Srbija traži, kako bi se Srbija predstavila kao stabilizujuća zemlja. Srbija će biti ta koja će odrediti agendu za Kosovo.
EU se nekada smatrala glavnim saveznikom SAD. Sada postoji podela, na primer, Velika Britanija, ali i EU nisu u skladu sa politikom američke administracije. Kako mislite da će ovi izveštaji uticati na Zapadni Balkan, ali i Kosovo?
Verujem da ovo zavisi od Evrope. Donald Tramp ne gleda u Evropu, on deli svet između sebe i Putina, tako da nema sredine. Ali EU bi mogla da bude faktor ako prvo povećaju budžet za odbranu i budu ujedinjeni protiv Trampa i Putina. U suprotnom, Evropa više neće biti faktor i za nju će se odlučiti SAD i Rusija.
Dakle, i Evropa ima svoje Trampove, npr. Orban u Mađarskoj, u Slovačkoj?
Da, nema ujedinjenja, jer postoji ono što se zove „klizanje“ demokratije u Slovačkoj i Mađarskoj. Takođe sam italijanska državljanka, a italijanska premijerka Đorđa Meloni je desničarska premijerka koja je imala razumevanja za Trampa i Putina, ali je uvek podržavala severnoatlantski savez i zauzela stav protiv Rusije, u odbrani Ukrajine. Ali slažem se sa vama da će Evropa imati poteškoća da bude jednoglasna, zbog unutrašnjih neslaganja, ali verujem da snažno vođstvo u Francuskoj i Nemačkoj to može da promeni.
I na kraju, gde je u svemu tome Zapadni Balkan, gospođo Di Lelio?
Oni su u ne baš zavidnoj poziciji. Ne znam šta mogu da urade jer nisu velike sile. Ako se SAD povuku iz Natoa, ne znamo da li će se to sigurno dogoditi. Ali da li smo mislili da možemo biti u ovoj poziciji pre tri meseca, ne. Ali sa Trampom ništa nije predvidljivo. Ne mislim da će se povući iz Natoa, nadam se da neće. Ali u svakom slučaju, moglo bi da ostane u Natou, ali da se onda suprotstavi svakoj odluci ili intervenciji Natoa. Baltičke zemlje su u Natou, ali su i zabrinute, ili skandinavske zemlje, koje nekada nisu ni htele da povećaju budžet za odbranu, danas imaju različite stavove, zbog prilika na terenu.
Izvor: Radio Kosovo
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
