BEOGRAD, 22. januar – Peter Sorensen od 1. februara naslediće Miroslava Lajčaka na mestu specijalnog posrednika EU u dijalogu Beograda i Prištine. Ključno pitanje je kakav će biti njegov stav prema jednostranim potezima Prištine, prema svemu onome što onemogućava nastavak dijaloga, smatra predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun.
Procedura izbora danskog diplomate Petera Sorensena za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine uveliko je u toku nakon predloga šefice evropske diplomatije Kaje Kalas. U petak bi o tome trebalo da razgovaraju i ambasadori zemalja članica EU da bi sledećeg ponedeljka na sastanku saveta ministara kada bi, kako se očekuje, ta odluka trebalo i formalno da bude doneta. To bi omogućilo da Sorensen od 1. feburara preuzme nakon isteka mandata Miroslava Lajčaka.
Jedna od odlučujućih stvari je i pitanje da li će Peter Sorensen i Kaja Kalas raditi u koordinaciji sa novom administracijom u Vašingtonu kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu. Do Sporazuma o putu ka normalizaciji pre dve godine je došlo kada su se direktno u dijalog uključili predstavnici najključnijih zemalja EU, međutim do primene sporazuma nikada nije došlo.
„Miroslav Lajčak ostavlja nerešena pitanja, ključna stvar je formiranje Zajednice srpskih opština. Sada imamo situaciju da je to pitanje periferno, a da su prioritena pitanje za Prištinu dve tačke iz Sporazumu o putu ka normalizaciji koja su neprihvatljiva za nas“, kaže za RTS predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun.
Kako kaže taj sporazum je ostao mrtvo slovo na papiru.
„Što ja mislim da jeste, upravo zbog toga što taj sporazum ima u svojoj suštini kancer. A taj kancer znači da se Kosovo tretira kao država i dogodi li se takva situacija, nijedan sporazum neće moći da bude realizovan jer je to za Beograd neprihvatljivo. Sem toga, nemamo deeskalaciju krize na severu, sva druga pitanja koja su trebala da se rešavaju i u dijalogu, Lajčak je prepustio Prištini da ih jednostrano nameće na štetu srpskog naroda“, kaže Drecun.
Kada je reč o očekivanjima od Petera Sorensena, ključno pitanje je ko stoji iza njega.
„Znate, autonomija delovanja i samostalnost posrednika, kao što je bio Lajčak, kao što će biti i Sorensen, je upitna. Nemaju oni velike manevarske slobode“, smatra predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Drecun kaže da Sorensen u tehničkom smislu može da proba da ga reanimira, da bude agilniji.
„Ali je po meni ključno pitanje kakav će biti njegov stav prema jednostranim potezima Prištine, prema svemu onome što onemogućava nastavak dijaloga“, kaže Drecun.
Očekuje da će se Sorensen ponašati u skladu sa definisanom politikom Evropske unije.
„Ako je stav Evropske unije da je ključno pitanje realizacije ovog tzv. osnovnog sporazuma i pratećeg aneksa uz zahteve da ove dve tačke budu takođe u potpunosti primenjene, to je da se mi ne protivimo članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama i da ih tretiramo kao nekakvu državu, onda će to biti dalje nepremostiv problem i tu neće moći niko, koliko god da ima iskustva, da premosti sve to“, objašnjava Drecun.
Uticaj Trampove administracije
Međutim, smatra da je sada najvažnije pitanje kako će se Trampova administracija odnositi prvo prema Vašingtonskom sporazumu, jer taj sporazum je čedo prve Trampove administracije, i kako će se odnositi prema osnovnom sporazumu.
„Znate, Tramp je, rekao bih, nekonvencionalan političar. On ima mnogo praktičniji pristup rešavanju problema. Tramp neće biti spreman da prepusti Evropskoj uniji da ona rešava ključne procese u ovom regionu. On će zadržati lidersku poziciju, formalno će, verovatno, da prepusti Evropskoj uniji. Međutim, pitanje je da li će biti opet spreman da radi na dva koloseka, da radi bilateralno sa Beogradom i sa Prištinom, kao što je to radio u prvom mandatu, pa je bez EU postigao Vašingtonski sporazum. Ili će nastojati da suštinski zaista prepusti EU, iako je potpuno jasno da bez presudne uloge Sjedinjenih Američkih Država, ne može ništa da se reši na Kosovu i Metohiji“, tvrdi Drecun.
Prema rečima predsednika skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Tramp je perfidan političar.
„Znate, on prvo podigne lestvicu očekivanja svojih zahteva na maksimum, pa onda sve što spusti dole ispada kao njegov ustupak. Veoma dobar trgovac. Naravno, da neće odustati od stava da je Kosovo država i da očekuje da se Beograd saglasi sa tim, ali je pitanje koje će načine primeniti da dođe do tog cilja. Po svemu sudeći, imajući u vidu iskustvo iz prvog njegovog mandata i Vašingtonskog sporazuma, on je skloniji nekim ekonomskim merama umesto snažnog pritiska“, smatra Drecun.
Kaže da treba sačekati i videti kakav će biti Trampov odnos prema ovom osnovnom sporazumu.
„Ako se bude opredelio da vrši pritisak na Beograd, da prizna lažnu državu Kosovo, onda nećemo biti ni malo bliže rešavanju kosmetskog pitanja, niti uspehu u dijalogu, već ćemo biti dalje. Ako se opredeli za neke druge mekše varijante, onda ćemo i mi imati manevarski prostor i mogućnosti da dođe do iznalaženja nekog rešenja, ne u potpunosti sa očekivanjima Prištine, već i u skladu sa nekim interesima Beograda odnosno srpskog naroda. Treba sada očekivati jedan poprilično snažan sukob, rekao bih, politički između Vašingtona i Brisela o tome kako rešavati neka pitanja na evropskom kontinentu, pa i ona u regionu“, zaključio je u razgovoru za RTS Milovan Drecun.
Izvor: RTS
Foto: TV Most
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
