BRISEL, 16. april – Ove godine, Evropska unija planira da pooštri mehanizam za suspenziju bezviznog režima, čime bi Briselu bilo olakšano da ukine bezvizni režim za građane 61 zemlje koje ga trenutno uživaju – uključujući sve zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu u EU, kao i Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu, piše Radio slobodna Evropa.
Predlog za dodavanje novih razloga postojećem okviru za ukidanje bezviznog putovanja inicirao je Evropski komitet još 2023. godine, a Savet EU – koji predstavlja 27 država članica – usvojio je svoj stav o toj temi pre godinu dana. Ipak, zbog evropskih parlamentarnih izbora u junu 2024. i velikog zakonodavnog opterećenja, Evropski parlament je tek nedavno dobio mandat da započne pregovore.
Prošle nedelje održan je prvi dijalog između tri institucije o predloženom zakonu, s ciljem da se dogovor postigne tokom predsedavanja Poljske Savetom EU, koje traje do kraja juna. Ako sve prođe kako treba, novi zakon mogao bi da stupi na snagu početkom jeseni.
Suštinski, EU postaje znatno stroža prema liberalizaciji viznog režima, odražavajući širu promenu pristupa: prvo, u cilju borbe protiv svih oblika ilegalnih migracija u EU; i drugo, da bi se vizni režim potencijalno koristio kao političko sredstvo pritiska na treće zemlje.
Liberalizacija viznog režima – koja u ovom kontekstu uključuje sve zemlje članice EU osim Irske, kao i nečlanice Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku – već dugo predstavlja jedno od najvažnijih političkih sredstava Brisela.
Ona omogućava državljanima trećih zemalja da posete EU do 90 dana u okviru perioda od 180 dana bez potrebe za vizom. Kosovo je uključeno u ovaj režim početkom 2024. godine, dok su Gruzija i Ukrajina tu privilegiju dobile 2017. godine – potezi koji su bili pozdravljeni u tim zemljama.
Pretnja ukidanjem tog privilegija, samim tim, može se posmatrati kao stvarna kaznena mera.
Trenutni mehanizam za suspenziju, na snazi od 2018. godine, može se aktivirati u slučajevima jasne zloupotrebe – na primer, povećanja broja građana trećih zemalja koji ostaju duže od dozvoljenog roka od 90 dana ili koji koriste bezvizni režim da bi tražili azil u EU. Do sada, EU je suspendovala liberalizaciju viza samo jednom – najpre privremeno, a zatim trajno – za ostrvsku državu u Pacifiku, Vanuatu.
Hibridne pretnje
Još jedan razlog za suspenziju viza su tzv. hibridne pretnje. Iako još uvek teorijski, ova odredba je inspirisana ponašanjem Rusije i Belorusije, koje je EU optužila da organizovano prevoze migrante iz Afrike i Azije ka granicama EU, posebno Poljske i Litvanije.
Već su suspendovani sporazumi o viznim olakšicama sa Moskvom i Minskom zbog ruske invazije na Ukrajinu i represije nad opozicijom od strane beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka. Međutim, ukoliko neka druga bezvizna zemlja pribegne sličnoj taktici, novi mehanizam mogao bi biti odmah aktiviran.
Treće, ako neka zemlja sprovodi šemu „državljanstvo za investitore“ – koja omogućava pojedincima da kupe državljanstvo bez stvarne veze sa tom zemljom – liberalizacija viza s EU bi mogla biti suspendovana.
Ipak, najzanimljivija je četvrta osnova za suspenziju, koja se odnosi na političke odnose EU sa trećim zemljama. Zakon, koji je još u fazi nacrta, predviđa da se mehanizam može aktivirati u slučaju „teških kršenja ljudskih prava i zlostavljanja“ ili „ozbiljnih kršenja međunarodnog prava i standarda, uključujući ljudska prava i nepoštovanje presuda međunarodnih sudova“.
Kriterijum demokratije
Zvaničnici EU često ističu da postoji „demokratski kriterijum“ kada je reč o bezviznom režimu – ali nikada nije jasno precizirano šta tačno on podrazumeva.
Još jedna zanimljiva i nova stavka jeste da bi aktivaciju mehanizma u ovom slučaju trebalo da ima isključivo Evropska komisija, nakon konsultacija sa državama članicama, jer se radi o spoljnoj politici Unije.
Na kraju, ipak, države članice – kvalifikovanom većinom – donose konačnu odluku o suspenziji vizne liberalizacije sa nekom trećom zemljom. Kako kažu zvaničnici EU, to ostaje „nuklearna opcija kada sve druge mogućnosti budu iscrpljene“, jer Unija nastoji da ne kažnjava ceo narod zbog poteza njegove vlade.
Zbog toga je EU ranije ove godine odlučila da suspenduje bezvizni režim samo za nosioce diplomatskih pasoša Gruzije, nakon demokratskih zastoja u toj kavkaskoj zemlji. Ipak, mogućnost da se čitava populacija stavi na udar i dalje ostaje otvorena – a sa proširenjem mehanizma, EU očigledno zaoštrava svoj pristup.
Izvor: Radio slobodna Evropa
Foto: Večernje novosti
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
