BEOGRAD, 30.decembar – O uslovima života u kojima se nalazi trenutno srpski narod na Kosovu dovoljno govori činjenica da je u samo prethodne dve godine 14 odsto Srba napustilo sever. Srbi na Kosovu trenutno proživljavaju pravi teror, a još od dolaska Aljbina Kurtija na čelo kosovske vlade primetno je povećanje direktnih napada na srpski narod, koji, nažalost, u najvećem broju slučajeva ostaju nerasvetljeni i nekažnjeni. Na ove činjenice u intervjuu za „Politiku” ukazuje direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije Arno Gujon.
Gujon navodi da je sve to deo napora vlasti iz Prištine i Kurtijevog ekstremnog pokreta Samoopredeljenje da mobiliše svoje biračko telo pred predstojeće izbore i da kao alternativu neuspešnoj ekonomskoj politici i nedostatka konkretnih rešenja za poboljšanje života naroda, ponude politiku ekstremizma, nacionalizma i mržnje prema srpskom narodu.
„U prilog tome govori i sramna i nezakonita odluka da se predstavnicima Srpske liste zabrani prisustvo na sednici tzv. skupštine Kosova, odnosno njihovo karakterisanje kao terorističke i kriminalne grupe. Približavanje datuma izbora u južnoj srpskoj pokrajini svakim danom podstiče Kurtijev ekstremistički režim da svoju ideju o etnički čistom Kosmetu sprovede do kraja, a o uslovima života u kojima se nalazi trenutno srpski narod na KiM dovoljno govori činjenica da je u samo prethodne dve godine 14 odsto Srba napustilo sever Kosmeta“, kaže Arno Gujon.
Pojačava se nasilje policije na Kosovu, čak se iz Prištine najavljuje „oluja” koja bi etnički očistila teritoriju od Srba…
Nedavno sam u Parizu izneo u veoma gledanom programu novinara Andrea Berkofa podatak da je od početka godine zabeleženo 113 etnički motivisanih napada na Srbe. Krajem oktobra meseca napravili smo i objavili na engleskom jeziku mapu fizičkih napada na Srbe koji su izvršeni od početka godine do 27. oktobra, kada smo sistematizovali podatke koje poseduje Kancelarija za Kosovo i Metohiju. U tom momentu bio je evidentiran 81 fizički napad na Srbe u južnoj srpskoj pokrajini. Od toga, 45 napada počinili su Albanci civili-ekstremisti, ohrabreni zapaljivom retorikom koja dolazi od strane vlasti u Prištini, a posebno zabrinjava podatak da su čak 36 napada učinili pripadnici tzv. kosovske policije. Upravo ovo kod srpskog stanovništva uliva nepoverenje u privremene institucije, da mogu da im pruže adekvatnu zaštitu, te iz straha za sopstvenu bezbednost napuštaju svoja ognjišta. Takođe, moramo napomenuti i sve intenzivnije jačanje i naoružavanje kosovskih bezbednosnih snaga, albanske vojne formacije, čije je samo postojanje po slovu međunarodnog prava nelegalno i apsolutno nedopustivo.
Ipak na to niko ne reaguje.
Iako međunarodna zajednica i Nato formalno ne podržavaju transformaciju KBS-a u vojnu formaciju, svedoci smo njihovog učešća u mirovnim misijama i vojnim vežbama. Njihovo sve veće prisustvo na severnom delu Kosmeta i prikazivanje sile pred srpskim stanovništvom stvara ambijent straha i nesigurnosti koji remete životnu svakodnevicu naroda.
Kako tumačite to što zapadni deo međunarodne zajednice ćuti nad terorom koji se nad Srbima sprovodi na Kosovu?
Nažalost, ćutanje međunarodne zajednice nije ništa novo u našoj realnosti i ne predstavlja iznenađenje. Ja ću vas podsetiti da je najveći teror po srpsko stanovništvo na KiM od strane Albanaca pretrpljen nakon okončanja agresije na SRJ i dolaska međunarodnih snaga kao garanta mira i bezbednosti. U tom periodu, sa svojih ognjišta proterano je oko 250.000 ljudi, uključujući pored Srba i drugo nealbansko stanovništvo, spaljeno je, uništeno i uzurpirano oko 45.000 kuća i stanova, dok je preko 100 crkava, manastira i svetinja Srpske pravoslavne crkve uništeno. Dakle, sve ovo zaključno sa martovskim pogromom dešavalo se pod budnim okom međunarodne zajednice i bezbednosnih snaga koje imaju mandat da štite srpski narod i srpske svetinje na KiM. Ipak, složena geopolitička situacija u svetu primorava nas da se oslanjamo na predstavnike međunarodne zajednice, a krupne političke promene kojima danas svedočimo donose nam nadu da će međunarodna zajednica u budućnosti imati više sluha prema apelima našeg državnog rukovodstva i da će promena na terenu biti vidljiva. Odnosno da će srpski narod na KiM doživeti rasterećenje. Slika koju međunarodna zajednica ima prema Srbiji i srpskom narodu postepeno se menja. U periodu brutalne agresije na SR Jugoslaviju kružio je jedinstven stav o „zlim Srbima”, a gotovo svi strani mediji širili su propagandu protiv Srbije i srpskog naroda.
Kakva je danas situacija?
Danas je situacija drugačija, ali ne i sjajna. Ipak, važno je napomenuti da je ugledni francuski list „Figaro” nedavno priznao da je agresija na našu zemlju bila nelegalna, a da kršenje međunarodnog prava, odnosno otvaranje Pandorine kutije, kako je to rekao i Predsednik Vučić, nije započeto napadom Rusije na Ukrajinu, nego upravo bombardovanjem naše zemlje bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Jedan od prioriteta rada Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, čiji sam direktor, jeste širenje istine u svetskoj javnosti i činjenica o teškom položaju srpskog naroda na KiM.
Koliko su kulturna dobra, kao i crkve i manastiri na Kosmetu ugroženi od albanskih separatista?
Nedavno sam imao priliku da zajedno sa patrijarhom srpskim Porfirijem i ministrom kulture Nikolom Selakovićem učestvujem u otvaranju izložbe u Parizu, u Unesku, posvećenoj srpskim kulturnim dobrima koja su upisana na listu svetske baštine u opasnosti. Činjenica da je Unesko uvrstio manastire Visoke Dečane, Bogorodicu Ljevišku, Pećku patrijaršiju i Gračanicu u svetsku kulturnu baštinu potvrda je toga da su ove srpske svetinje vredne za čitavo čovečanstvo. Ja često u svojoj rodnoj Francuskoj napominjem ljudima da manastir Bogorodica Ljeviška za srpski narod ima isti značaj kao i Notr Dam za Francuze, a da ova dva istorijska, duhovna i kulturna dobra datiraju iz istog perioda. Sa druge strane, njihovo uvrštavanje u listu kulturnih dobara u opasnosti govori da su ona krhka i veoma ugrožena, pa njihova zaštita mora biti imperativ našeg delovanja i apela na međunarodnu zajednicu da se ona zaštite po svaku cenu.
Primetan je hibridni rat koji se vodi protiv naše zemlje. Kako to komentarišete? Koliko nekim centrima na Zapadu smeta to što predsednik Vučić može da bez problema razgovara sa Vašingtonom, Parizom, Berlinom, ali i Moskvom i Pekingom?
Upravo sabotaža na kanalu Ibar–Lepenac, koju sam pomenuo, za koju je Albin Kurti odmah optužio Beograd, a koja se desila u momentu pokušaja destabilizacije države i nasilja kojem svedočimo svaki dan na ulicama gradova širom Srbije, svedoče o hibridnom ratu čija je meta naša zemlja. Nakon tog događaja mogli smo da vidimo da su brojni mediji u zemljama političkog Zapada, gotovo istovremeno prenosili lažne optužbe Prištine o umešanosti Beograda u ovaj događaj. Takođe, želim da napomenem da je naša kancelarija odmah tim medijima uputila saopštenja na engleskom, francuskom, italijanskom i drugim jezicima i potrudila se da do svetske javnosti dođe reakcija i demanti predsednika Vučića. Albin Kurti ima jasan cilj, da kroz medijsku propagandu i lažne optužbe opravda okupaciju severa Kosmeta od strane svojih nelegalnih vojnih snaga, za šta, kao što vidimo, ima prećutnu saglasnost brojnih važnih subjekata međunarodne zajednice. Pored toga, ovi medijski napadi za cilj imaju i usporavanje evropskog puta Srbije, ali i udar na predsednika Vučića na čije se samostalno i slobodarsko držanje ne gleda blagonaklono u ovom periodu trusnih geopolitičkih dešavanja. Predsednik Vučić je danas možda i jedini političar koji uspešno održava dobre odnose i sa političkim Zapadom i sa političkim Istokom, a upravo je takva politika garant opstanka naše zemlje i nastavka politike koja donosi ekonomski i infrastrukturni razvoj, kao i kontinuirani rast životnog standarda naših građana.
Koliko ste zadovoljni poslom direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju?
Moram da istaknem da mi je velika čast što sam dobio ovako važan i odgovoran zadatak da Srbiju promovišem u svetu na najbolji mogući način. Iako je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju novi vid diplomatskog i političkog delovanja u našoj zemlji, sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo formirali sjajan tim vrednih ljudi koji ostvaruju rezultate. Prethodni period je bio izuzetno važan za našu aktivnost i rad. Pored nedavne izložbe u Parizu, koju sam već spomenuo, istakao bih i naš put u Kopenhagen, gde smo predstavili digitalizaciju Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg sačuvanog rukopisa napisanog na ćirilici. Saradnjom sa Kraljevinom Danskom, koja prednjači u svetu sa tehnološkim dostignućima ove vrste, uspećemo da kroz digitalizaciju ove srpske relikvije, održimo viševekovni kontinuitet njenog očuvanja. Takođe, učestvovali smo i na drugom Naučnom forumu Srbija–Italija na kojem sam govorio o velikom doprinosu srpskih naučnika razvoju svetske nauke kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti. Na ovim i drugim događajima primetio sam veliku zainteresovanost ljudi da se upoznaju sa kulturom i istorijom Srbije, što mi donosi motivaciju i vetar u leđa za dalji rad.
Kakav je položaj Srba u Federaciji Bosne i Hercegovine?
Srbi u Federaciji BiH, nažalost, dele sličnu sudbinu sa svojim sunarodnicima na Kosmetu. Malo ljudi zna da u četiri opštine u Federaciji BiH živi većinsko srpsko stanovništvo, ali da uprkos tome nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma one nisu ušle u sastav Republike Srpske, što je njihovo stanovništvo ostavilo u teškom položaju. To su opštine Drvar, Bosansko Grahovo, Bosanski Petrovac i Glamoč, čijim se posetama uvek radujem, jer srpski narod iz tih krajeva ostavlja na mene poseban utisak. Njihov položaj je izuzetno težak, a sudbina mučenička jer se suočavaju sa brojnim administrativnim problemima, diskriminacijom i nasiljem. Ipak, njihovo hrabro držanje i opstanak u takvim uslovima pokazuju da srpski narod u sebi poseduje prirodnu snagu i izdržljivost za prevazilaženje svih pritisaka. Važno je istaći da ih Republika Srbija i njeno državno rukovodstvo, predvođeno predsednikom Aleksandrom Vučićem, nije zaboravilo, te da je od 2012. posebna pažnja i podrška Republike Srbije usmerena ka srpskom narodu koji živi u tim krajevima.
Da li će Vaša humanitarna organizacija i za Božić da obraduje mališane na Kosovu?
Naravno! Kao i svake godine, naša humanitarna organizacija će i ovog Božića obradovati mališane na Kosovu i Metohiji. U okviru jubilarnog 20. Božićnog konvoja, pripremili smo pun šleper nove garderobe, igračaka i školskog pribora. Ovo nije samo poklon već i poruka da nisu zaboravljeni, da su u našim mislima i srcima. Radost dece i njihovi osmesi su najveća nagrada za sve naše napore. Ujedno obeležavamo i 20 godina postojanja naše humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo preko koje smo za ove dve decenije postojanja realizovali ukupno 55 humanitarnih konvoja. Moram da naglasim da naša misija nije samo humanitarna, ona je i duboko moralna za ljude koji žive tamo. Upravo iz tog razloga deset Francuza će preći 2.000 kilometara kako bi sa Srbima u enklavama na Kosovu i Metohiji proslavili zajedno Novu godinu i Božić.
Predstavlja li i to priliku da se čuje istina o patnji Srba?
Njihove priče i svedočenja šta su sve videli i doživeli ispričaćemo na konferencijama i u medijima, jer je to jedan od načina da se sazna istina o životu na KiM. Ovo je naša zajednička misija – da donesemo nadu i pokažemo da nisu sami. Za mene, kao i za mnoge druge, Srbi na Kosovu i Metohiji predstavljaju istinsku inspiraciju, jer svojom snagom, istrajnošću i nepokolebljivom voljom ne odustaju ni u najtežim trenucima. Bićemo uz njih dokle god im je naša pomoć potrebna! Ovaj jubilej je samo još jedna potvrda naše posvećenosti da budemo uz njih.
Izvor: Politika
Izvor: Kosovo online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
