BEOGRAD, 28. mart – Naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Milan Igrutinović kaže da stav kosovske predsednice Vjose Osmani, da evropski predlog nacrta statuta ZSO nije u skladu sa kosovskim ustavom, ima neku težinu u Briselu, ali navodi da bi bio vrlo iznenađen kada bi se predstavnici Evropske unije vratili da ga pišu ponovo pre nego što se u Prištini okonča formalni proces i Ustavni sud eventualno donese negativnu odluku.
„Loša je diplomatija da dozvolite da vam jedna poruka uslovi vaše interne debate i da se zbog jedne izjave predsednice vratite za crtaći sto i pišete nešto ponovo. Imajući u vidu i sankcioni režim koji EU drži prema Prištini i to da su zemlje EU blokirale pokušaj članstva Kosova u Savetu Evrope prošle godine i njihovo, čini mi se, razumevanje da ne treba biti baš previše popustljiv prema Prištini i da ne treba nagrađivati bunjenje, jogunjenje i otpor prema svemu, bio bih vrlo iznenađen da oni to urade pre okončanja formalnog procesa na Kosovu eventualno negativnom odlukom Ustavnog suda o tome“, kaže Igrutinović za Kosovo onlajn.
On navodi da stav o evropskom nacrtu statuta ZSO koji je Osmani iznela posle sastanka sa predstavnikom EU za dijalog Peterom Sorensenom, ima efekat u tri ravni.
Prvi je, kaže, dugoročni, i predstavlja otpor šire političke zajednice na Kosovu i raznih subjekata, bez obzira da li su u vladi ili ne, prema konceptu ZSO inače, a očigledno i prema konceptu koji EU pokušava da progura.
„I ovo je način da se njima pošalje već etablirana poruka i da se iz usta predsednice kaže ‘mi to ne želimo i nemojte da dolazite s tim’. Druga stvar je kratkoročna, u kontekstu očekivanog formiranja vlade, kako bi se na neki način polje borbe za formiranje vlade očistilo od delovanja i EU u ovom trenutku, ali i od teme ZSO koja trenutno možda ne odgovara nijednom akteru i da oni mogu malo slobodnijih ruku da se bave formiranjem nove vlade, i da se kaže da za nekih makar nekoliko meseci to ne bude nužna tema kosovske politike“, navodi naš sagovornik.
Treća ravan je, ukazuje, lična pozicija Vjose Osmani koja se ovim postavlja kao „branilac kosovskih interesa i animira one duhove koji kažu da od ZSO na neki način nema ništa ili da ako je bude bilo to neće biti ništa važno“.
Kritike Osmani, kako dodaje, imaće neku receptivnost u Briselu, koja uključuje i kalkulacije sa onim što je već pričano u Beogradu i Prištini i agendom koja je postavljena pre par godina, kao i pritiskom na Aljbina Kurtija da Kosovo taj nacrt mora da usvoji.
„To je sad i do diplomatske veštine i do njihovih očekivanja s jedne strane, a s druge strane i pozicioniranja Srbije i signala koje su poslati iz Beograda. Ako se iz Beograda čvrsto kaže da neće biti nikakvih realnih i ozbiljnih razgovora ukoliko to ne može da se isposluje sa Kosovom, to je jedno, a ako se oseti da je u Beogradu malo permisivnija atmosfera i da postoji spremnost na razgovore po drugim temama, šta god bude bilo sa ZSO, onda to njima možda upali lampice, pa se pozabave tim predlogom koji javnost u suštini nije ni videla“, zaključuje Igrutinović.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
