Serijalom TV emisija „Ispod tepiha“, želeli smo da skrenemo pažnju javnosti na teme koje gledamo, a kao ne vidimo, na stvari koje su važne u našem životu, ali izbegavamo da se suočimo sa njima ili se uopšte time bavimo. Savremeni način života pre svega podrazumeva javne komunikacije, a da bi u njima učestvovali moramo da budemo otvoreni, pošteni i ravnopravni. Neka pitanja koja smo otvorili „Ispod tepiha“ su i: položaj romske zajednice u gnjilanskom regionu, za čije se pripadnike još ne može tvrditi da nisu građani drugog reda, proverali smo da li građani Kosova imaju jednaka prava i da li na to utiče etnička i polna pripadnost, gde su žene u ovim turbulentnim društvenim procesima i koliko im je hrabrosti i snage neophodno da bi mogle da kažu da su „uzele svoj život u svoje ruke“, bavili smo se i potpuno sakrivenim temama kao što su marginalizovane grupe poput LGBTQ populacije…
„Ovim projektom hteli smo da ukažemo institucijama, kako onim na lokalnom, tako i na centralnom nivou, ali i Međunarovnoj zajednici na Kosovu koja se bavi promocijom i zaštitom ljudskih prava i civilnom sektoru, pa i samim građanima, da postoje određene društvene grupe koje su u, na neki način, podređenom položaju i da godinama ne uspevaju da ostvare svoja prava, a ako i uspeju nešto, to je samo delimično. Što je poseban problem, reč je o pravima koja su im zagarantovana, kako ustavom, tako i zakonskim propisima. Jedna od takvih zajednica su i žene na Kosovu koje ne uspevaju da se u potpunosti ostvare i integrišu u društvene procese. Prepreke su velike posebno kod žena koje žele da budu aktivnije, kao što je reč o ženama koje odluče da pokrenu svoj biznis,na primer“, kaže direktor nevladine organizacija Slobodna produkcija koja realizuje projekat „Ispod tepiha“ i dodaje da su i druge zajednice takođe ugrožene poput romske populacije.
Pre izbijanja oružanih sukoba na Kosovu 1999.godine, u Gnjilanu je živelo više od četiri hiljade Roma, danas ih je ostalo par stotina, a samo trojica Roma su zaposlena u javnim institucijama: jedan u opštinskoj administracij i druga dvojica na carini i u policiji, kaže Simić.
U projektu smo prvo sproveli istraživanje javnog mnjenja, zapravo anketu sa našim građanima, koja nam je poslužila kao osnova za odabir tema i sagovornika, a zatim i organizovali dve fokus grupe sa pripadnicima različitih zajednica u gnjilanskom regionu: Srbima, Albancima, Romima… To nam je pomoglo da bolje razumemo određene prepreke i strahove koje postoje kod marginalizovanih društvenih grupa, kao što su problemi u dobijanju kosovskog državljanstva, finansijska opterećenja vlasnika kuća – povratnika iz izbeglištva za elektičnu energiju koju su napravili ljudi koji su uzurpirali njihovu imovinu godinama, a nisu plaćali, nerazumevanje sredine i nelagodu koju osećaju žene kad odluče da krenu u sopstveni biznis, do problema pripadnika manjina ili homoseksualca, na primer, kada žele da konkurišu za posao u javnim institucijama koje za njih i dalje nisu otvorene kako bi trebalo i kako bi moralo. Međutim, ono što sve naše priče povezuje u jednu rečenicu glasi – zakoni su dobri, ali se ne primenjuju. I tako je to – godinama.
Jovan Simić ističe da se uspeh projekta mogao da vidi i tako što su mu ljudi na ulici prilazili i želeli da komentarišu navode iz emisije i tvrdnje sagovornika, što je doprinelo otvaranju jedne nove šire javne debate sa građanima, koja je poželjna u svakom demokratskom društvu.
Postoje li građani prvog i drugog reda
U projektu „Ispod tepiha“ smo jasno i glasno pitali: da li danas na Kosovu postoje građani prvog i drugog reda i, ako da, ko ih i kako diskriminiše.
„Sama reč „manjinska zajednica“ ukazuje na činjenicu da njeni pripadnici ne mogu da ostvare sva prava koja su namenjena većinskoj zajednici. U više oblasti: učešće u vlasti i odlučivanju, artikulacija nacionalnih i kolektivnih prava…“, kaže politikolog iz Gnjilana Ljubomir Stanojković.
Dodaje da su zakoni na Kosovu, posebno kada je reč o međuetničkim odnosima, dobri i da manjinske zajednice, poput srpske, čini se, ne bi imali razloga na šta da se žale.
„Međutim, u samoj primeni tih zakona situacija nije ista. Problem povećava „nacionalna retorika“ koja je i dalje vrlo prisutna u javnosti, ne samo kada je vlast u pitanju, nego i opozicija. Sav taj korpus i dalje veoma negativno govori o srpskoj zajednici, bez obzira na to što su oni građani koji žive na Kosovu i trebalo bi da budu ravnopravni“, ukazuje Stanojković, uz tvrdnju da i dalje postoji velika razlika u tome „da li si Srbin ili da li si Albanac na Kosovu“.
Jovan Simić iz Slobodne produkcije smatra da još postoji etnička diskriminacija koja dovodi do toga da postoje „građani prvog i građani drugog reda“.
„Srbi, Romi i pripadnici drugih nevećinskih zajednica nisu ravnopravni. Nisu ni pripadnici LGBTQ populacije, a poseban problem je status i društvene potrebe žena na Kosovu, posebno onih koje dolaze iz srpske i drugih manjinskih organizacija. Međutim, ima i većinskih Albanaca u gnjilanskom regionu koji ne mogu da ostvare svoja građanska prava zbog opstrukcija vlasti bilo na lokalnom, bilo na centralnom nivou“, kaže Simić i dodaje da lokalne administracije još nisu sposobne i edukovane da se nose sa ovim problemima.
Znaju li građani kome da se obrate kada su im povređena zakonska prava
Pokušali smo da istražimo koji je najveći problem koji tišti srpsku zajednicu na Kosovu i da li ljudi znaju koja je „prava adresa“ kojoj bi se obratili.
„Po pravilu, postoje neke institucije kojima običan čovek može da se obrati. Imamo i ombudsmana koji je „narodni advokat“ na Kosovu. Međutim, nije poenta u tome da ti imaš kome da se žališ, poenta je u tome kako se osećaš kao normalan građanin. Ne samo tako što se osećaš slobodno da konkurišeš za bilo koji posao za koji imaš potrebne kvalifikacije, poenta je u tom da ti kroz taj i sve druge procese možeš da govoriš srpski i da se osećaš i ponašaš kao Srbin, što je sve predviđeno i zagarontavano kosovskim zakonodavstvom“, kaže politikolog Ljubomir Stanojković.
Tvrdi da je to toga dalek put jer da bi neko osvojio vlast još mora da bude „nacionalno opredeljen“ i da priča protiv Srbije i srpske zajednica na negativan način.
„Zato se mi ovde ne osećamo lagodno“, tvrdi Stanojković.
Problemi srpske zajednice već 20 i više godina su isti: zaposlenje, zdravstvena zaštita, obrazovanje, pristup kosovskim dokumentima i drugo, a kosovske i srpske institucije ne mogu da se dogovore oko rešavanja tih problema, ističe Jovan Simić i kao primer navodi nemogućnost nostrifikacije srpskih diploma na Kosovu, iako je to davno dogovorena stvaru u okviru Briselskog dijaloga.
„Jeste, ali se ne primenjuje“ kaže Simić.
Istraživali smo i položaj i probleme albanske zajednice i to u opštinama gde su oni manjina, odnosno u opštinama gnjilanskog regiona gde Srbi čine većinu, kao što je slučaj sa Ranilugom, Novim Brdom, Klokotom i Partešom.
„Nemam informacija o tome da u tom smislu postoje veliki problemi. U tim opštinama rade i Srbi i Albanci, ali ako je na čelu opštine Srbin on će više voditi računa o tome da udovolji potrebana srpske zajednice, pa tek onda o drugima“, kaže Stanojković i kao primer uspešne opštine navodi Novo Brdo gde je, po njegovom mišljenju, situacija prilično dobra.
Sa ovim se slaže i Jovan Simić koji tvrdi da je u opštinama Novo Brdo i Klokot, na primer, situacija takva da je procenat zaposlenih u opštinskoj administraciji blizu 50 : 50 odsto.
„Ako i imaju neke specifične probleme u opštinama sa srpskom većinom to je neka jezička barijera, ali kroz naš projekat nismo naišli na konkretne probleme koji bi govorilo o tome da postoji neka vrsta etničke diskriminacije građana albanske nacionalnosti“, tvrdi Simić.
I na kraju, ako bi pokušali da u jednoj rečenici sublimiramo naš višemesečni rad na temama „ispod tepiha“ to bi sigurno bilo ovo: demokratija nisu lepa slova na papiru,demokratija jeprijatan osećaj u društvu. Tako posmatrano, mada se krećemo, još nismo stigli do demokratije.
Autor: Slobodna produkcija tim
Ovaj članak je nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost NVO Slobodna Produkcija te nužno ne odražava stavove Evropske unije.
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
