BEOGRAD, 20.februar – Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov kaže za Kosovo onlajn da prva uplata iz evropskog Plana rasta za Kosovo neće biti uslovljena napretkom u dijalogu sa Beogradom, ali da će se za svaku sledeću tranšu osim ocenjivanja sprovedenih reformi meriti i da li je pristup procesu normalizacije odnosa sa Beogradom konstruktivan.
„To će jako zavisiti od toga ko će sedeti na čelu Vlade Kosova jer je EU i uvela mere Kosovu zbog nekonstruktivnog pristupa Aljbina Kurtija. Ukoliko bi Aljbin Kurti ponovo bio premijer i nastavio sa istom politikom kakvu je vodio u prethodnom mandatu, Kosovo će imati problem da prima novac iz Plana rasta, a ako on promeni svoju politiku ili ako neko drugi bude imao konstruktivniji pristup dijalogu, onda možemo da očekujemo da će uplate Kosovu stizati na vreme“, navodi Ivanov.
Imajući u vidu da prva uplata iz EU kasni svima na Zapadnom Balkanu, Ivanov kaže da je za to s jedne strane odgovornost na EU koja je rekla da će novac biti isplaćen na kraju prošle godine, a što je sada pomereno na prvi kvartal 2025, ali dodaje da s obzirom na to da je u pitanju novi plan, da to može biti razumljivo i da su kašnjenja verovatno posledica implementacije novog instrumenta koje je EU uvela.
Kada je konkretno reč o Kosovu, ona ističe da je ključno kada će se i kako formirati parlament posle izbora održanih 9. februara.
„Aljbin Kurti uprkos svojim željama da ostvari apsolutnu većinu i da samostalno formira vlast u tome nije uspeo na ovim izborima. Ostaje pitanje kako će se konstituisati parlament i formirati vlada, i ko će tu vladu činiti. Dok se sva ta unutrašnja pitanja ne budu rešila, ostaće da vidmo kada će primiti prvu uplatu. Generalno govoreći, prva uplata koja kasni nije uslovljena i nju bi nakon ratifikacije trebalo da primi svaka od zemalja Zapadnog Balkana. Međutim, ono što je ključno za Kosovo, a i za Srbiju, je da će sve naredne tranše biti uslovljene, ne samo reformama koje se očekuju od svih zemalja Zapadnog Balkana već i dodatnim uslovom poboljšanja procesa normalizacije“, navodi naša sagovornica.
O tome ko će procenjivati da li je Kosovo konstruktivno u dijalogu, Ivanov kaže da će formalno konačnu odluku donosti specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Peter Sorensen i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, međutim, veliki udeo će, smatra, u procesu donošenja odluka iza kulisa imati svi predstavnici Evropske unije koji će biti uključeni u proces normalizacije.
„Pitanje je, međutim, kako će sada taj proces normalizacije da izgleda jer Evropska u fokusu ima mnogo veća i kompleksnija pitanja nego što je Zapadni Balkan. Izbor Donalda Trampa za novog predsednika Amerike je zakomplikovalo situaciju za Evropsku uniju. Epilog ruske invazije na Ukrajinu i činjenica da je Tramp potpuno isključio Evropsku uniju iz procesa pregovora, da i sama Evropska unija ne zna kako svemu tome da se snađe, nameće pitanje koliko će ostati prostora EU da se ozbiljno i temeljno posveti situaciji na Zapadnom Balkanu generalno, ali i konkretno procesu normalizacije između Beograda i Prištine“, ukazuje Ivanov.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
