BEOGRAD, 28. april – Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević izjavio je da je Kosovo kolevka naše zemlje i da se nada da se za Kosovo može pronaći rešenje koje je prihvatljivo svima i da trenutna situacija ne može da se nastavi.
Karađorđević je za TV K1 izjavio da kao propuštenu priliku on vidi to što nikada, kako je rekao, nismo svetu objasnili značaj Kosova za Srbiju.
„To je kolevka naše zemlje, naš Jerusalim. Nikada nismo objasnili na engleskom, koji je jezik komunikacije u celom svetu, istoriju Kosova“, rekao je on.
Dodao je da se nada da se za Kosovo može pronaći rešenje koje je prihvatljivo svima i da trenutna situacija ne može da se nastavi.
On je rekao da je u Srbiji potreban dijalog, ali da razgovor mora da se vodi bez mešanja sa strane, ističući da Srbija treba da bude snažna država, što se, kako je naveo, već dešava i čemu je doprinela aktuelna vlast. „Medijacija mora biti među nama. Mi smo obrazovana zemlja, imamo fantastične univerzitete, i to možemo sami. Ne treba nam strani uticaj. naravno, treba da budemo prijatelji sa strancima, i da se nadamo da će dolaziti i investirati u našu zemlju i stvarati radna mesta zbog bolje budućnosti“, rekao je Karađorđević.
Poručio je da država treba da nastavi da radi na razvoju zdravstva, penzionog sistema, kao i odbrane. „Treba da budemo snažna država – što se već dešava i vlasti su to učinile“, rekao je.
Ocenio je da je Srbija tokom devedesetih prošlog veka propustila dosta prilika, ali da se sada vide napori da zemlja krene napred. „Na primer, radi se na infrastrukturi, imamo nove auto-puteve, imamo novog avio-prevoznika koji leti svuda – mada sam bio ljubitelj i nekadašnjeg JAT-a“, rekao je Karađorđević.
Istakao je da je važno da Srbija održava prijateljske odnose sa svim državama. „To uključuje i Rusiju, i to uključuje i Kinu, što je veoma važno“, dodao je.
Posebno je naglasio važnost dobrih odnosa u regionu. „Naši susedi su naši trgovinski partneri. Ne možemo biti u sukobu. Trebaju nam otvorene granice, i tome slično, kao što u Evropskoj Uniji postoji Šengenska povelja“, rekao je on.
Naveo je da se žestoko protivio NATO agresiji na Srbiju 1999. godine. „Rekao sam predsedniku Bilu Klintonu tokom sahrane kralja Huseina, gde su bili i Toni Bler i Širak – molio sam ga da ne bombarduje moju zemlju, jer će samo stradati narod. Ali, to se desilo, i bilo je užasno“, dodao je Karađorđević.
Govoreći o procesu restitucije imovine njegove porodice u Srbiji, posebno Belog dvora, Karađorđević je naglasio da do sada nisu dobili ništa. „Porodici bi restitucija služila da pomogne još većem broju ljudi i da bude tačka susreta. Do toga još nismo stigli, ali sledimo pravila – a ima ih mnogo“, naglasio je on.
Jedini put kada mu je neki predmet vraćen, kaže Karađorđević, bilo je kada je služio u britanskoj vojsci, tokom patrole na granici tadašnje Istočne i Zapadne Nemačke.
„Uveče, nemački pogranični oficir mi je prišao i pitao da li sam slobodan večeras da izađem na piće sa njim i njegovim ocem koji ima nešto za mene. Rekao sam: naravno. I otišli smo u pab, bilo je veoma lepo, popili smo pivo, a onda je njegov otac došao sa paketom i rekao: ‘Želim da se izvinim. Ukrao sam ovu knjigu. Pripada vašem ocu, iz palate. Želeo bih da vam je vratim.’ To je jedina restitucija koju sam dobio. Ironično“, ispričao je Karađorđević.
Situacija što se tiče restitucije je slična, kako je rekao, i u Crnoj Gori, dok je u povodom imovine Karađorđevića u Sloveniji u Strazburu presuđeno protiv povraćaja.
Upravo restituisani Beli dvor, smatra Karađorđević, mogao bi biti mesto susreta gde bi se stvarala prijateljstva, organizovati prijemi i odakle bi se gosti vodili da upoznaju Srbiju. Ipak, istoriju ovog zdanja, kako je rekao, ne treba skrivati.
„Na imanju se ovde nalazi grob Davorjanke Paunović, koja je bila Titova bliska prijateljica i, mislim, i ljubavnica. Veoma je lep grob. Čak smo tamo polagali cveće. U podrumu i na drugim mestima nalazili smo petokrake. Sve su sačuvane. Mislim da ne treba ‘čistiti’ istoriju. To rade samo diktatori“, rekao je Karađorđević.
Na pitanje koga bi istakao kao omiljenog člana svoje dinastije, odgovorio je da je to njen osnivač, Karađorđe Petrović. On je vožda uporedio sa – Mahatmom Gandijem, i istakao da su obojica istorijske ličnosti čuvene po hrabrosti i poznate kao vođe ustanaka kojima su njihove zemlje stekle nezavisnost.
Govoreći o budućnosti dinastije Karađorđević, on je rekao da želi da nastave sa humanitarnim radom i održavaju prijateljske odnose sa svima.
„Sve ovo što se dešava sada, u 21. veku – nisam mislio da će svet biti ovakav. Ali Srbija mora da preživi, mora da bude na vrhu, da razume šta se dešava i da učestvuje u spajanju ljudi. I mislim da u tome možemo da budemo veoma dobri“, zaključio je Karađorđević.
Izvor i foto: Tanjug
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
