BEOGRAD, 10. januar – Sociolog Instituta za evropske studije Marija Marsenić smatra da brojne pritužbe srpske zajednice na rad Kosovske policije pokazuju da im ova institucija nije na usluzi i da su brojni razlozi za to uključujući i činjenicu da se Srbi percipiraju kao „krivci za sve“.
„Ne može se reći da je Kosovska policija na usluzi srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji, niti je oni percipiraju kao instituciju koja je u njihovom interesu, već je posmatraju kao produženu ruku tzv. kosovskog režima“, ističe Marsenić za Kosovo onlajn.
Kao jednu od glavnih prepreka vidi nemogućnost komunikacije, a zatim i stav da su „Srbi uvek krivi“.
„Stariji policijski službenici Kosovske policije koji znaju srpski jezik često odbijaju da ga govore, a mlađi pripadnici Kosovske policije ne žele da pričaju srpskim jezikom tako da na prvom mestu postoji ta jezička barijera u komunikaciji. Takođe, postoji ta indoktrinacija pripadnika Kosovske policije da Srbima ne treba verovati i da su Srbi uvek krivi. Prosto bi bilo suvišno nabrajati koliko puta su Srbi bili izloženi maltretiranju na kontrolnim punktovima, prekomernom pretresanju, verbalnom i fizičkom nasilju, hapšenjima, batinama. Nažalost ta policijska brutalnost je još uvek prisutna“, kaže Marsenić.
Smatra da je nepoverenje srpske zajednice u Kosovsku policiju još više naraslo kada su njihovi predstavnici napustili tu instituciju.
„Prosto je nemoguće imati poverenja u jednu instituciju koja sve Srbe percipira kao teroriste“, ističe Marsenić.
Dodaje da je niz faktora, uključujući i represivne mere, koji uzrokuju ovakvoj situaciji i nepoverenju.
„Sastav policije u srpskim sredinama često ne odgovara etničkoj strukturi lokalnog stanovništva, što je jedan od glavnih uslova svih potpisanih sporazuma. To dovodi do osećaja kod Srba da policija prosto ne deluje u njihovom interesu. Takođe, primena represivnih metoda od strane Kosovske policije je još jedan razlog za ovo nepoverenje, za urušeno poverenje, jer pri svakom izlasku iz svojih domova Srbi rizikuju da budu uhapšeni, da budu pretučeni, da budu izloženi uvredama i verbalnom nasilju“, naglašava Marsenić.
Apostrofira i nedostatak pravne zaštite.
„Srbi često smatraju da nemaju pristup pravdi kroz kosovske institucije jer sudstvo i policija favorizuju albansku većinu. U mnogim slučajevima prijave protiv pripadnika Kosovske policije su prošle nekažnjeno ili čak nisu ni razmotrene, pa Srbi osećaju da ti pravni mehanizmi deluju neefikasno i selektivno“, smatra Marsenić.
To se može promeniti samo ukoliko Srbi shvate da je ta policija „njihova“.
„Da bi Kosovska policija postala efikasnija u službi građana srpske zajednice mora razviti sposobnost da deluje bez političkih i etničkih pritisaka i mora biti obučena za rad u multietničkim sredinama, sa posebnim naglaskom na ljudska prava i razumevanje kulturnih razlika. Dakle, Srbi na severu Kosova i Metohije često osećaju da policija nije ‘njihova’. To je zato što nemaju predstavnika u Kosovskoj policiji, pa bi povećanje Srba eventualno moglo doprineti tom većem poverenju zajednice u ovu instituciju“, zaključuje Marsenić.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
