BEOGRAD, 9.decembar – Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da je Fond za razvoj severa, instrument zamišljen da služi infrastrukturnom i ekonomskom razvoju opština na severu Kosova, zamro poslednjih godina zbog različitih akcija među kojima je poslednja bila zabrana Vlade Kosova za uvoz srpske robe, a zatim delimično puštanje uvoza samo preko prelaza Merdare.
Mijačić podseća da se Fond za razvoj severa puni sredstvima od naplate carine na robu koja ide ka severu Kosova, sa mitrovičkog Carinskog terminala, a na koji stiže roba koja na Kosovo ulazi preko prelaza Jarinje i Brnjak.
„Fond za razvoj severa je jedan od najboljih instrumenta koji je stvoren u okviru procesa dijaloga koji se vodi u Briselu, međutim u njega se već godinama ne slivaju sredstva. Prvo, zbog uvođenja taksi od 100 odsto na uvoz srpske robe na Kosovo, a poslednjih godina zbog zabrane uvoza srpske robe i delimičnog puštanja preko Merdara. Kao posledica toga, sva srpska roba koja ide na Kosovo, a čiji su konzumenti građani sa severa Kosova, carini se na prištinskom terminalu ili na Merdaru, a ne na mitrovičkom terminalu i samim tim nema ni priliva sredstava u fond”, ukazuje Mijačić.
On dodaje da ovaj fond prati i veliki veo netransparentnosti još od samog osnivanja.
„Do sada je u njemu skupljeno oko 14 miliona evra, neka sredstva su potrošena i ostalo je oko tri miliona evra koji treba da budu razvrstana, ali nije doprineo većem društveno-ekonomskom razvoju opština na severu iz različitih razloga. Sada sa ukidanjem uvoza robe preko prelaza Jarinije i Brnjak još više je došlo do marginalizacije tog finansijskog instrumenta”, ističe naš sagovornik.
Kako navodi, Upravni odbor fonda, u kom su ministar finansija Kosova, predstavnik kosovskih Srba, odnosno predstavnik opština sa severa Kosova i ambasador EU na Kosovu, nije se sastao nekoliko godina.
„Vlada Kosova je htela da uzme ta sredstva da se nadoknadi račun za struju na severu, što je od strane EU odbijeno, ali EU nije našla snage i način da kanališe sredstva iz fonda za razvojne projekte, već on stoji tako kao jedan instrument o kome se vrlo malo priča”, kaže Mijačić.
On ipak navodi da je od 2013. godine, kada je fond formiran, dosta projekata završeno novcem koji se u njega slio, ali da je i tada postojao veliki problem sa uslovima korišćenja sredstava.
„Na početku je važio princip da koja lokalna samouprava pre dođe sa projektom, taj projekat će biti finansiran. Kasnije je uvedena neka vrsta dogovora između lokalnih samouprava pa su sredstva dodeljivana ne po osnovu svrsishodnosti projekata, već po političkom dogovoru između predsednika četiri opštine na severu Kosova, da bi se na kraju stiglo do toga da uopšte nema nikakve raspodele ovih sredstava”, kaže Mijačić.
Od projekata finansiranih iz fonda koji su zaživeli navodi Via Feratu „Berim”, čija je jedna faza završena zahvaljujući ovim sredstvima, ali dodaje da oko 75 odsto projekata koji su započeti na kraju nisu privedeni svrsi.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
