BEOGRAD, 2.maj – Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže da je pitanje funkcionisanja institucija koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije a koje deluju na prostoru Kosova veoma kompleksno i da sve tri strane – Beograd, Priština i međunarodni faktori, moraju da mu priđu sa konstruktivnom ulogom i kreativnim rešenjima kako bi se na prvom mestu zadovoljile potrebe građana, a ne vodile „političke igre“.
„U ovom trenutku zaista ne postoji dobra volja nijednog od aktera i bez obzira što se poziva na alternativna rešenja i na neke različite modalitete, u ovom momentu niko ne zna kako će izgledati sudbina i tih institucija i usluga koje one pružaju“, ističe Mijačić za Kosovo onlajn.
Poslednja zatvaranja srpskih institucija u Leposaviću i Štrpcu, osudili su EU, Oebs i nemačka ambasada u Prištini, navodeći da bi status ovih institucija trebalo da se rešava kroz dijalog, dok je iz nemačke ambasade navedeno i da se zalažu za uspostavljanje održivih alternativa.
Mijačić kaže da međunarodna zajednica, uključujući i Nemačku, Evropsku uniju, SAD, izražava nezadovoljstvo načinom kako kosovska strana sprovodi aktivnosti usmerene na zatvaranje institucija i brzinom kojom se to izvodi, jer se ne ostavlja alternativa građanima da mogu da dođu do nekih usluga koje su postojale svih ovih godina.
Ova tema, prema njegovim rečima, jeste predmet pregovora u okviru dijaloga, ali dodaje da Beograd nema instrumente kojim može da natera Prištinu da nešto primeni, kao što ni međunarodni faktori nemaju instrumente da nateraju Prištinu u ovakvim okolnostima da prestanu sa praksom ukidanja institucija.
Pitanje funkcionisanja institucija koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije a koje deluju na prostoru Kosova, kako kaže, prožima se od formiranja misije Unimik 1999. godine do današnjih dana i uvek je na dnevnom redu i na stolu u okviru dijaloga.
„Naravno, očekivalo se da će formiranjem Zajednice srpskih opština jedan deo tih institucija preći u nadležnost ZSO, onako kako je to predviđeno briselskim dijalogom, a da će se drugi deo institucija ugasiti upravo isto onako kao što je predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013. godine koji nalaže da Srbija ukine institucije koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a koje deluju na prostoru Kosova i Metohije. To se nije desilo ranije, ali sa povlačenjem Srba iz institucija u novembru 2022. godine stvorili su se uslovi da kosovska vlada jednostranim akcijama zatvori neke od tih institucija ili većinu njih što se dešava prethodnih nekoliko godina“, kaže Mijačić.
On ističe da postoji širok dijapazon institucija koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, od republičkih organa, preko lokalnih, do ostalih institucija Republike Srbije. Objašanjava da je za Zajednicu srpskih opština dogovoreno da ima nadležnosti pre svega u oblasti zdravstva i školstva, dok institucije i ustanove koje finansira Republika Srbija daleko prevazilaze te okvire.
„Tu si i pitanja koja ulaze u sferu rada lokalnih komunalnih preduzeća do onih koja se tiču kulture, sporta, Univerziteta, različitih aspekata funkcionisanja građana Srbije na prostoru Kosova i Metohije koji koriste tu vrstu usluga. Tako da ZSO ne može da obuhvati rad svih institucija koje se ukidaju. Prosto mora da se nađe modalitet za sve njih. Sa druge strane, kosovska vlada ne želi, čak i u okviru ZSO da prihvati funkcionisanje takvih institucija, iako one po Ustavu koji se nadovezuje na Ahtisarijev plan imaju pravo na postojanje“, ukazuje naš sagovornik.
Briselski sporazum i pregovaračko Poglavlje 35, na koji se Srbija obavezala, kako ukazuje, govore o tome da će Srbija ukinuti funkcionisanje svojih institucija u domenu lokalne samouprave na prostoru Kosova i da će se zauzvrat konstituisati lokalne samouprave u okviru kosovskog sistema.
„Na to je Srbija pristala 2013. godine ali se to u faktičkom smislu nije desilo. A, kada se to nije desilo, desila se jedna brutalna sila da se zatvore te institucije umesto da se nađe neko prelazno rešenje. Tako se dešava i sa svim ostalim institucijama, pre svega republičkim organima Srbije koji deluju na prostoru Kosova, zato što, na kraju krajeva, ni Srbija nije tražila modalitete funkcionisanja tih institucija u okviru kosovskog sistema, nego je to ostavljeno da se dogovara i pregovara u okviru dijaloga. Kada je došao Aljbin Kurti na mesto premijera, on prosto nije želeo da nastavi sa tom praksom i primenio je brutalnu silu da ih sve ukinu. To je cena koju plaćamo svi, pre svega građani koji koriste te institucije“, kaže Mijačić.
Alternativa za institucije koje su zatvorene, kako zaključuje, donekle jeste formiranje Zajednice srpskih opština koja ima određene nadležnosti, ali postavlja pitanje šta će biti sa drugim institucijama?
„Šta sa, recimo, sportskim klubovima koji deluju u srpskim sredinama ili sa kulturnim institucijama, domovima kulture, galerijama, muzejima? U ovom trenutku niko se ne bavi traženjem modaliteta za rešavanje pitanja tih institucija. I to je ono što je tragično, da dijalog zaista ne proizvodi rešenja koja su u interesu građana, već se bavi više nekim političkim pitanjima odnosa između Srbije i Kosova, a ne onim što zaista interesuje građane“, zaključuje Mijačić.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
