PRIŠTINA, 30.april – Izvršni direktor NVO AKTIV Miodrag Milićević danas je u Prištini predstavio godišnju publikaciju o položaju srpske zajednice na Kosovu, izazovima i perspektivi. Milićević je kazao da je tokom istraživanja zabeležen pesimizam unutar srpske zajednice, a da su ključni problemi sa kojima se Srbi susreću politička nestabilnost, ekonomska situacija i bezbednost.
U istraživanju „Analiza trendova 2024: Stavovi srpske zajednice na Kosovu”, koju NVO AKTIV objavljulje devetu godinu za redom, prate se promene u javnom mnjenju u zajednici kosovskih Srba, uz glavni osvrt na brige, slobodu govora, poverenje u političare i mnoga druga pitanja od ključne važnosti za srpsku zajednicu na Kosovu.
Milićević je tokom predstavljanja izveštaja naveo da se metodologija istraživanja nije menjala.
Napominje da su neki od ključnih nalaza ti da čak 91,2 odsto ispitanika kako sa severa tako i sa juga Kosova, smatra da se situacija ne odvija u dobrom smeru, a da tek jedan od 10 ispitanika smatra da će život Srba na Kosovu biti bolji za tri godine.
Milićević ističe da su ključni problemi politička nestabilnost, ekonomska situacija i pitanje bezbednosti.
„Poverenje u donosioce odluka je takva da 72,2 odsto ne veruje ni jednoj političkoj partiji. Što se pojedinaca tiče, upros velikom procentu nepoveranja, nisu hteli da se izjasne. Srpskoj listi veruje 2,8 odsto ispitanika. Svaki treći ispitanik sa severa smatra da mu je bezbednost ugrožena, a 70,9 odsto ispitanika zna nekog ko je napustio Kosovo. Da će ZSO biti formirana veruje 25,8 odsto ispitanika, 3,28 odsto ispitanika ima poverenje u medije, dok 67,6 odsto ispitanika nije učestvovalo u popisu na severu Kosova“,neki su od podataka koje je izneo Milićević.
Milićević napominje da je tokom istraživanja postavljeno i pitanje o uticaju ukidanju dinara od strane Centralne banke Kosova. Takva odluka pogodila je 80 odsto ljudi na negativan način, dok na 8,7odsto nije uticala, jer oni nemaju prihode u dinarima, objašnjava Milićević.
Kada je u pitanju poverenje u institucije, ono je ostalo nepromenjeno, kaže Milićević.
„Vladi Srbije veruje 2,49 odsto ispitanika i Kanacelariji za KiM 2,37 odsto. Onu uživaju najveći stepen poverenja, a pojavio se podatak i poverenja u Kfor. Takođe, izražen je pad poverenja u Rusiju. Ono je 2024. godine iznosilo 44,7 odsto, dok je 2020. bilo više od 69 odsto. Briselski sporazum je vraćan u fokus srpske zajednica kao jedina valjana alternativa, vidimo rast u odnosu na prošlu godinu od 10 odsto“, dodao je on.
Istraživanje je sprovedeno i povodom bezbednosti. Kako je kazao Milićević, u poslednjih pet godina tokom istraživanja, 18,1 odsto ispitanika je kazalo da im je bezbednost bila ugrožena, 81,3 je kazalo da nije, a 66 odsto da poznaje nekog ko je napustio Kosovo 2024. godine.
Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević ističe da na osnovu analize istraživanja imamo poražavajuće podatke.
„Sveukupan utisak koji sam stekla, kada je u pitanju položaj srpske zajednice na Кosovu, ja da imamo jedno stanje razočaranosti, kako u politički, tako u ekonomski okvir, odnosno okolnosti u kojima se nalaze, ali i konkretno na okolnosti koje se tiču same egzistencije. Svi rezultati iz ovog istraživanja pokazuju na opadanje poverenja i to drastično u institucije, generalno u stanje bezbednosti u kojem se ova zajednica nalazi, ali isto tako u prilike koje ova zajednica može da ima u ovakvom društvu. Sa jedne strane mi imamo taj kolaps institucijalnog poverenja, odnosno poverenja u institucije, koje je na zabrnjavajućem lošem nivou i koje konstantno opada. Sa druge strane je vrlo važno pomenuti i čunjenicu da mi nemamo političke predstavnike koji uživaju veliku podršku, odnosno poverenje samih građana“, objašnjava Radosavljević.
Dodaje da što se tiče samih kosovskih institucija, ali i srpskih institucija, ali isto tako političkog predstavljanja, poverenje je izuzetno nisko i na neki način zajednica ih doživljava vrlo daleko od sebe.
Što se tiče percepcije izolacije i osećaja nebezbednosti, Radosavljević ističe da odluke kosovske vlade koje su trebalo biti tema dijaloga Beograda i Prištine, koje se tiču odnosa Кosova i Srbije, odnosno građana Srbije koji žive na Кosovu, koji su isto tako i državljani Кosova, su izmešteni iz formata dijaloga u sferu unutrašnjeg pitanja Кosova.
Radosavljević je napomenula i problem sa pripadnicima Kosovke policije na severu Kosova, koju Srbi doživljavaju kao pretnju, a ne kao sredstvo zaštite građana, posebno u periodu od izlazka kosovkih Srba iz institucija.
„Kako ih je trenutna vlada i adresirala, i samim tim izazivajući veći jaz kad je u pitanju poverenje između kosovskih Srba i kosovskih institucija, u potpunosti je poremetila život kosovskih Srba, posebno na severu, ali i na jugu, jer se ove akcije nisu dešavale samo na severu. Nekako je, da kažem, pritisak bio veći, medijski fokus je bio veći zbog cele te simbolike i pitanja severa Кosova, i ni na koji način nije unapredio život ovih građana, već ga je samo duboko zakomplikovao, jer ukidanjem jedne institucije, a da pritom ne obezbedite alternativu, odnosno tranziciju da se pređe u neki novi sistem, vi niste tim ljudima rešili pitanje“, zaključila je ona.
Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević kazao je da izveštaj daje jasne indikatore u kom pravcu idemo.
„Međutim, ja ću biti potpuno iskren, i na neki način surov kada su u pitanju uzroci i posledice svega ovoga što imamo ovde i na samom početku vidimo, recimo, podatak, odnosno pitanje da li se stvari na Кosovu odvijaju u dobrom smeru i dobar deo ljudi kaže uopšte ne ili uglavnom ne. Dakle, to je skoro više od 90 odsto ljudi. Dakle, sa jedne strane, nisko poverenje u donosioce odluka, čak 72 odsto, i čini mi se oko dva odsto poverenja u Srpsku listu. U svakom normalnom društvu, ovakvi podaci, i to nisu podaci koji su samo sada, dakle, ovo se radi godinama unazad, bili bi jasan indikator političarima šta i kako dalje, šta da preduzimaju, kako da se radi. Nažalost, mi živimo u izrazito populističkom okruženju i nije važno da li je u pitanju Srpska lista, da li je u pitanju kosovska vlada, da li je u pitanju vlada u Beogradu, te neke metode nastupa su otprilike iste“, kazao je Dimitrijević.
Dimitrijević ističe da građani osećaju veliku nesigurnost i napominje da iako poverenje u Evropsku uniju raste, pogotovo južno od Ibra, potreban je malo jasniji stav međunarodne zajednice kada su u pitanju poštovanja zakona i prava Srba.
„Pored svog ovog ekstremnog pesimizma, imamo taj blagi porast kada su u pitanju mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku na Кosovu. Nažalost, i ti ljudi koji rade u medijima se suočavaju sa brojnim problemima i trude se da ljudima ovako direktno kažu neke stvari, onako kako jesu, faktografski, činjenično, i mislim da su ljudi počali takve stvari da prepoznaju. Ali ja, recimo, nisam srećan, mi smo proteklih dana imali nekoliko incidenata u Goraždevcu. Ja nisam srećan zbog toga što, recimo, ti ljudi nemaju poverenja da odu i da taj slučaj prvo prijave u policiju, pa da jave nama. Nego prvo jave nama, pa onda jave policiji. Dakle, to je pogrešno, ali to, s druge strane, govori da ljudi nemaju apsolutno nikakvo poverenje u policiju. Sa druge strane, takođe, imamo i taj problem koji se odnosi na multietničnost institucija na Кosovu, i tu je takođe situacija jako loša. Nepoštovanja prava na jezik, u mnogim institucijama je tu stvar katastrofalna. Mi imamo jednu sliku koja ne reflektuje multietničnost tih institucija“, zaključio je Dimitrijević.
Prvo ispitivanje je sprovedeno 2016. godine u četiri opštine na severu Kosova, a 2019. prošireno je na sve opštine i sredine sa većinskim srpskim stanovništvom širom Kosova.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
