BREZOVICA, 7. april – Narodna nošnja zauzima posebno mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda. Neda Ilić sa Brezovice, u opštini Štrpce, izradom nošnji se bavi dugi niz godina, a ovih dana je posebno angažovana jer izrađuje nošnje za predstojeći praznik Lazareva subota kada se devojčice iz ovog kraja oblače u nošnju i pevaju pesme.
Neda Ilić je vez i izradu nošnji naučila od svoje majke i starijih članova porodice, a vremenom je to samo usavršavala.
„Od malena volim rukotvorine, majka me tome učila. Bila sam igrač folklora, i nisam uzimala tuđe nošnje već sam imala svoju. Tetka je bila krojač, ona je to krojila. Mi smo šile, vezle, najpre je to radila majka, ja sam naučila od nje, a sada to prenosim svojoj ćerki, a ona će posle svojoj, kako bi to otrgli od zaborava”, kazala je Ilić.
Ističe da je prvi komplet nošnje koji je samostalno sašila bio namenjen njenoj ćerki.
„Ovde sam došla sa sedamnaest i po godina i vrlo mlada sam postala majka, već u osamnaestoj rodila sam sina, a nakon toga i ćerku. Ovde je bio običaj da se deca od malena, već za prve Lazarice oblače u nošnju, i ja sam htela da sama sašijem nošnju za svoju ćerku. Moja ljubav prema narodnoj nošnji je počela baš tada kada sam rodila ćerku”, kazala je Ilić.
Pojašnjava da se nošnja za devojčice sastoji od kecelje, prsluka, kolana, čarapa, kratke košulje, duge takozvane pavte, dok za dečake izrađuje prsluke, košulje i čarape.
„Narodna nošnja se pravi od folklornog pliša ili čoje, tu su ukrasne trake i demac, odnosno konac za vez. Što je konac tanji i vez je lepši, ali i iziskuje više vremena i truda i teže je za rad. Za rezultat se dobije nešto poput slike i živog cveća na devojčici”, kazala je Ilić.
Ističe da ceo proces koji uključuje krojenje, fircanje, ušivanje i vez obavlja sama.
„Za izradu jedne nošnje je potrebno oko nedelju dana, ako želite da budete ponosni na svoj rad, a ja sam na svoj rad ponosna jer tu dajem svoj maksimum. Nema lepšeg osećaja od onoga kada vidim decu u mojoj narodnoj nošnji koja je prepoznatljiva, i većina Sirinićana zna da je to moj rad, i da se time bavim”, kazala je Ilić.
Navodi da je u proteklom periodu bila povećana potražnja za nošnjama, jer se uskoro proslavlja i Lazareva subota kada se devojčice oblače u nošnju i pevaju lazaričke pesme.
„Poslednjih mesec i po dana počela je izrada narodnih nošnji i polako se trudim da posao privedem kraju jer se za desetak dana bliži Lazareva subota. Dala sam maksimum, i mislim da sam prevazišla sebe po broju izrađenih narodnih nošnji. Potrudiću se da sve završim na vreme i da ovaj praznik dočekamo kako i priliči srpskom narodu i nama u Sirinićkoj župi, da uživamo u pesmi devojčica i u njihovim nošnjama”, kazala je Ilić.
Iako uživa u izradi nošnji iz svih krajeva, posebno je vezana za nošnju svog rodnog grada Prizrena, pa joj je želja da do kraja godine za sebe uradi upravo tu nošnju.
„Prizrenska nošnja je jedna od najkomplikovanijih za rad, ali i najskupljih. Nažalost ja je nemam, ali ću se potruditi da u toku godine napravim jednu prizrensku nošnju za sebe, u sećanje na svoje korene i mesto odakle sam potekla. Prizrenska nošnja sadrži: dimije, pojas, pletene čarape- nanule, belu košulju sa zlatnim nitima, mintan preko toga, anteriju, i čelenku. Nažalost, od svega toga napravila sam samo čelenku, ali ću se potruditi da kompletiram čitavu nošnju”, kazala je Ilić.
Samo u proteklih mesec i po dana ova vredna žena je izradila više od trideset kompleta nošnji, kojima je usrećila mnoge devojčice.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
