BEČ, 5. decembar – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (Oebs), 50 godina od usvajanja Helsinškog završnog akta, ostaje u blokadi koja traje od početka rata u Ukrajini, a to nije mogla da promeni ni Finska, koja je ove godine predsedavala organizaciji, niti 32. Ministarski savet koji je protekla dva dana održan u Beču.
Ministarski savet protekao je u pozivima za poštovanje Helsinških principa, koji se, pre svega, tiču teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Naime, predstavnici zapadnih zemalja u svojim govorima isticali su da je poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta država ključno za bezbednost, istovremeno optužujući Rusiju za kršenje tih principa napadom na Ukrajinu.
Koliko pozivi za poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta važe očigledno samo za Ukrajinu, pokazuje i da je bez reakcije ostao govor ministarke spoljnih poslova Albanije Elise Spiropali.
Ona je rekla da, pošto je stabilnost i bezbednost važna u celoj Evropi, a kako bi se postigli održiva sigurnost i napredak u regionu, treba priznati Kosovo „kao nezavisnu i suverenu državu“.
To, inače, nije prvi put da Albanija lobira za priznanje Kosova.
I na prethodnim ministarskim sastancima, ali i na Stalnom savetu Oebsa u više navrata, Albanija je tražila priznanje Kosova i prijem u članstvo te organizacije.
Pre nekoliko nedelja, kada je na Stalnom savetu tema bila izveštaj misije Oebsa na Kosovu, ambasador Albanije tražio je smanjenje učestalosti razmatranja izveštaja o Kosovu, što su podržale i neke zapadne zemlje, ali je njegov predlog odbačen jer nije bilo konsenzusa.
Koliko pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, koji nisu poštovani u slučaju Srbije, a na šta je u Beču ukazao ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić – predstavlja problem u svetu, govori i činjenica da su drugog dana ministarskog sastanka u Beču Maroko i Alžir, članice mediteranskih partnera za saradnju, „razmenili“ optužbe ko je okupator na čijoj teritoriji.
Takođe, i činjenica da Turska blokira kandidaturu Kipra za preuzimanje predsedavanja Oebsu 2027. godine pokazuje da nije samo pitanje rata u Ukrajini ono koje blokira Oebs, već i teritorijalne rasprave drugih članica te organizacije, zbog kojih Trojka Oebsa, koju čine aktuelni, prethodni i naredni predsedavajući, ostaje krnja, bez jednog člana.
Naime, na Ministarskom savetu pitanje predsedavajućeg za 2027. godinu nije rešeno, pa će odgovor morati da se traži u narednom periodu.
Obraćanja ministara na skupu u Beču pokazali su da Oebs ostaje podeljen, a za organizaciju koja odluke donosi konsenzusom, to vodi samo ka nastavku blokade.
Koliko je to štetno po Oebs najbolje govori činjenica da organizacija u protekle četiri godine, pa ni na kraju finskog predsedavanja, nije usvojila budžet, što umanjuje funkcionalnost institucije i njenih misija.
Ambasador Švajcarske pri Oebsu Rafael Negeli, čija zemlja od 1. januara preuzima predsedavanje, apelovao je na konstruktivnost svih 57 zemalja članica radi usvajanja budžeta.
On je naglasio da je Oebs jedinstvena platforma za dijalog i rekao da je Švajcarska dobro razumela zahteve za modernizacijom organizacije.
„Čuli smo zahteve za reformom i spremni smo da ih uvažimo, ali nije moguće sprovesti ih bez svih 57 članica. Fokus našeg predsedavanja biće rezultati. A, za sprovođenje reformi potrebno je usvajanje budžeta. Molimo sve članice da se konstruktivno angažuju oko ove teme“, rekao je Negeli.
Istakao je da je poštovanje principa Oebsa osnova za održivi mir u Ukrajini i dodao da je Švajcarska razumela da Oebs treba da se pripremi za moguću podršku posle uspostavljanja mira.
Švajcarska će formalno 15. januara, na prvoj sednici Stalnog saveta posle zimske pauze, preuzeti predsedavanje Oebsu i na tom sastanku u Beču predstaviće detaljno svoje prioritete.
Inače, na završnoj konferenciji za štampu nisu učestvovali ministarka spoljnih poslova Finske, kao ni generalni sekretar Oebsa, što je uobičajeno, već zamenik ministra spoljnih poslova Finske Pasi Rajala i direktorka Centra za prevenciju konflikata Oebsa Kejt Firon.
Rajala je na konferenciji za medije rekao da je Ministaraski savet razgovarao o budućnosti Oebsa i da je Finska tokom svog predsedavanja podstakla diskusiju „Helsinki plus“, tokom koje je su reafirmisani principi organizaije.
Ti principi, kako je istakao, uključuju poštovanje suverenosti država, teritorijalnog integriteta, nekorišćenje sile i poštovanje ljudskih prava. Rajala je podvukao da su ti principi ne samo osnova Oebsa, već moraju biti i u fokusu dijaloga o bezbednosti Evrope.
Kada je reč o rezultatima Ministarskog saveta, priznao je da nije bilo dogovora o predsedavajućem za 2027. godinu, kao ni o budžetu.
„Nismo štedeli napore da se postigne dogovor o kandidaturi Kipra za predsedavanje Oebsu 2027. i o budžetu. Radili smo naporno na tome i sada sve što možemo jeste da se fokusiramo na pružanje podrške Švajcarskoj u postizanju napretka po tim pitanjima“, naglasio je on.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
