VUČA, 11.avgust – Vladan Milojević, otac jednog od mladića kog je juče Kosovska policija legitimisala u selu Vuča kod Leposavića, a zatim ispalila i pucanj iz vatrenog oružja jer je njegov drug počeo da beži, smatra da su kosovski policajci preterano reagovali.
Prema njegovim rečima, njegov sin Đorđe i njegov prijatelj Mladen Miladinović roštiljali su juče sa društvom u selu Grkaje, a kada su pošli po punjač, zaustavila ih je Kosovska policija uz pratnju vozila Kfora.
Nakon legitimacije i pretresa, policija je tražila telefone mladića. Đorđe je svoj predao, dok je Mladen odbio i počeo da se povlači, a zatim potrčao prema šumi.
Milojević navodi da je tada njegov sin čuo pucanj, ali ne zna da li je pucano na Mladena ili u vazduh.
„Moj sin Đorđe je sa svojim društvom juče oko 12 časova otišao do sela Grkaje na roštilj. Njegovo društvo su sve deca od 16, 17, do 20 godina. Bilo ih je desetak. Poneli su sve potrepštine za roštilj i u jednom trenutku su shvatili da su zaboravili neki punjač. On i njegov drug Mladen Miladinović krenuli su do našeg sela da uzmu taj punjač i otprilike na pola puta od tog mesta gde su roštiljali do sela naišli su na vozilo Kosovske policije, sivu ‘tojotu’, koja je bila u pratnji dva vozila američkog Kfora. Odmah su stali na znak za zaustavljanje od strane policije. Legitimisali su ih kosovski policajci. Moj sin kod sebe nije imao ličnu kartu. Mladen Miladinović je imao i dao ju je odmah. Posle toga su pretresli vozilo i videli su da nema ničeg unutra, a onda su zahtevali njihove telefone. Moj sin je odmah dao svoj telefon, međutim Mladen iz nekog razloga nije hteo. Pretpostavljam da nije hteo da da, jer Kosovska policija ima običaj da tako uzme telefon pa pošalje na neke ekspertize i nikad ga ne vrate“, priča Milojević.
Tokom ubeđivanja sa Mladenom da i on preda telefon, prema rečima Milojevića, Mladen je polako krenuo prema ivici puta i u jednom trenutku krenuo da beži.
„Policajci su izdali naredbu mom sinu da čučne na zemlju da bude miran, što je on ispoštovao a njih troje su otišli u poteru za Mladenom. U tom trenutku je moj sin čuo pucanj. Pošto je bio u sedećem položaju nije siguran i nije mogao da vidi da li su pucali direktno u njega ili možda kao samo kao znak upozorenja, ali definitivno pucnja je bilo. Kada su se vratili iz potere posle par minuta oni su mom sinu vezali lisice na leđa i u toku tog vezivanja je bilo psovki na albanskom. Moj sin koji ne zna albanski jezik kaže da su psovali ali da nije siguran da li su psovali njega ili su psovali Mladena koji je uspeo da im pobegne“, kazao je Milojević.
Policija je Đorđa sa lisicama na rukama odvezla u stanicu u Leposaviću, gde je, kako dodaje Milojević ,dao izjavu lokalnoj i istražnoj jedinici iz Prištine.
„Ubacili su ga u auto (Đorđa) i autom sišli do reke Ibar, do mosta u našem selu gde sam ja dobio informaciju da su tu. Upalio sam auto i otišao da vidim šta se dešava. Policajci su držali mog sina vezanog u oklopnom transporteru, ali su bili korektni prema meni i pustili me da ga vidim. Video sam da je on dobro, da nema nekih vidljivih povreda i da nije tučen. Bio je raspoložen. Oni su u tom trenutku zahtevali od mene da odem do kuće da donesem njegovu ličnu kartu, što sam i uradio, međutim sina su sproveli do Policijske stanice u Leposaviću, gde je morao da da izjavu. Dugo je ostao u Policijskoj stanici, jer kad je upotreba oružja mora da dođe istražna jedinica iz Prištine, tako da je dao dve izjave, jednu za lokalnu policiju i jednu za tu istražnu“, govori Đorđev otac.
Njegov sin je u policiji ostao tri, četiri sata, ali, kaže da nije bio maltretiran niti tučen.
Kaže da je negde pročitao da je zamenik komandira policije Veton Eljšani dao izjavu da su mladići bežali i da je bila potera za njima, ali da to nije tačno.
„Taj put u tom selu Grkaje je veoma uzak i oni su čim su izašli na patrolu odmah i stali, tako da nije postojala šansa ni da pokušaju da beže niti su oni to hteli da rade, tako da ta informacija uopšte nije tačna. Moj sin je po karakteru smiren i disciplinovan tako da je ispoštovao sve naredbe Kosovske policije i oni njega nisu maltretirali, ni tukli niti nešto drugo“, kazao je Milojević.
Kako pretpostavlja, Mladen je najverovatnije bežao iz straha i u želji da sačuva telefon, a možda i u naletu nekog adrenalina.
„Kad su zapucali on je još više dobio želju za životom, za slobodom, krenuo je da beži. Međutim na nagovor porodice i drugara on se sinoć javio u Policijsku stanicu Leposavić, dao izjavu i jutros sam zvao njegovog oca koji je potvrdio da su ga pustili, da je trenutno kući“, dodao je Milojević.
Dodaje da, koliko on zna, deca nisu fizički maltretirana.
„Nisu tukli nikog, to je isto jedna od laži, nisu ih maltretirali jedino ta neka njihova preterana reakcija. Ono što sam još primetio i što je veoma interesantno je da je bio ogroman broj policijskih vozila i ogroman broj policajaca, kao da su hapsili nekog teškog kriminalca, a ne neke klince od 17, 18 godina“, istakao je Milojević.
Kaže da je straha kod dece sigurno bilo i da kao roditelji čine sve da to prevaziđu zajedno.
„Kome bi bilo svejedno posle takvog događaja? Šta god da su deca uradila nije razlog da se puca na njih. To je preterano velika upotreba sile za neku nebitnu stvar maltene. Ali, šta da radimo, uz njih smo i pokušavamo da ih smirimo i da ih izvedemo na pravi put“, kazao je Milojević.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
