BEOGRAD, 27.jun – Istoričar Momčilo Pavlović kazao je da Vidovdan asocira na Kosovo, ali i na stradanje, rađanje i ideju slobode, te da, dok režim u Prištini hapsi Srbe zbog različitih obeležja prilikom obeležavanja tog praznika, ideja i svest se ne mogu uhapsiti i maltretirati, već stvaraju prirodni otpor.
„Vidovdan je najpoznatiji dan u srpskoj istoriji. Nema takvog dana gde su poražene vojske, gde su poginula dva cara, gde je pokazano junaštvo, gde je srpsko carstvo i gospodstvo poraženo, a ipak, do dana današnjeg u svesti srpskog naroda, ma gde živeo, Vidovdan i Kosovo su spleteni u jedan događaj i jedan doživljaj“, istakao je Pavlović za Kosovo onlajn, ukazujući na to da se od Kosovskog boja, podignutih mramornih stubova, spomenika knezu Lazaru na kome, između ostalog, stoji ‘pao za srpsku zemlju’, pa do današnjeg dana kada se spomene Vidovdan, misli na Kosovo.
Ali, kako dodaje, ne samo na Kosovo, već i na stradanje, rađanje, ideju slobode, oslobođenja.
Prema njegovim rečima, koliko su Srbi bili posvećeni Kosovu pokazalo se 1999. godine.
„Od 1999. godine, ulaskom međunarodnih snaga koje su ušle silom, a ne milom, izlazila je srpska vojska, sa njom i preko 200.000 civila, nenaoružanih ljudi, a sa njima i istorija, sećanje, pamćenje, i do dana današnjeg veliki deo tog stanovništva se nije vratio. Stvoren je jedan vid okupatorskog režima koji podržava albanski separatizam i nacionalizam na način da tu nema mesta za Srbe“, kazao je naš sagovornik.
Kako je naveo, od 1999. godine stvari se nisu bitno promenile.
„Niti se veliki broj ljudi vratio na Kosovo, niti je imovina koja je uzurpirana na ovaj ili onaj način vraćena. Pritom treba reći da je stradalo i albansko stanovništvo i njihova imovina je bila uzurpirana, pa ako se to sve zna i ako su ti odnosi takvi kakvi jesu, Vidovdan je zgodan dan i praznik da se sagleda ne samo prošlost, koja se ne može promeniti, nego i budućnost. Zar nije bolje, isplativije i logičnije da se ulaže u mir, a ne u sukobe i podele? Drugim rečima, da se 28. juna na Gazimestanu nesmetano, ko želi – i Srbi, i Albanci, i bilo ko drugi – taj praznik dostojno obeleži na način na koji je to činjeno vekovima unazad, posebno od 1912. godine kada je Kosovo reokupirano u odnosu na Osmansko carstvo“, rekao je istoričar.
Pavlović je kazao da Vidovdan nema veze sa Albancima, ali da režim na Kosovu nastoji da izvrši pritisak nad Srbima koji na određeni način i određenim obeležjima žele da obeleže taj praznik.
„Kosovski boj i sve ono što je vezano za Vidovdan nema bitne veze sa Albancima. Niti su oni značajno učestvovali, niti je to bitka između Srba i Albanaca, niti je nacionalno osećanje u 14. veku isto što i danas. Nacije su, plod 19. veka, a pre svega nacija nije u krvi, nacija je u glavi. Sada vi imate taj podržani, mladi albanski nacionalizam koji se pretvara u šovinizam, da jednostavno na Kosovu i Metohiji nema mesta za još jedan narod koji baštini Kosovo i ukupnu prošlost. Bilo kako bilo, aktuelni režim na Kosovu i Metohiji, podržan od međunarodnih faktora, sprovodi pritisak prema Srbima koji bi želeli da obeleže Vidovdan određenim muralom, bilbordom, plakatom, majicom, zastavom“, izjavio je Pavlović.
Iako su hapšenja Srba prilikom obeležavanja Vidovdana učestala, Pavlović navodi da se svest i ideja ne mogu hapsiti i maltretirati.
„Ti ljudi su zbog toga hapšeni, privođeni, maltretirani, neki osuđeni. Nekima je zabranjeno da istaknu zastavu ili običnu parolu „Zavet Vidovdana“. Pritom se zaboravlja da se ideja i svest, a Vidovdan je u svesti srpskog naroda ma gde živeo, kao i Kosovo, ne mogu hapsiti, ne mogu se maltretirati, ne mogu se bombardovati, one ostaju i opstaju. Privođenje, maltretiranje zbog tih ideja i zbog svesti samo izaziva prirodni otpor i nestabilnost. I u tom smislu moje mišljenje je da je bolje ulagati u mir, u nekakvo zajedništvo, paralelni život, a ne u sukobe, maltretiranja ili pokazivanja Srbima da im tu nije mesto i da oni ne mogu obeležavati nijedan praznik, niti isticati svoje simbole“, rekao je Pavlović.
Povodom inicijative da se Vidovdan zaštititi u Unesko, istoričar kaže da je to kompleksno pitanje.
„Vidovdan je kompleksan, višeznačan pojam. Pa da li bi mi, recimo, štitili samo spomenik na Gazimestanu, i jedan i drugi spomen-kompleks? Ali ispostavilo bi se da je on na prostoru Kosova, bez obzira što su ti spomenici napravljeni ranije. Što se tiče duhovne sfere baštine, Vidovdan je i crkveni i narodni praznik, u nekim trenucima i državni praznik. Dakle, kako bi se to formulisalo? Kako bi organi u Unesku mogli da to pitanje stave na dnevni red i da donesu odluku je tema za ozbiljnu diskusiju“, dodao je Pavlović.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
