GRAČANICA, 1.april – Iako kosovski premijer Aljbin Kurti često govori o demokratiji i poštovanju ljudskih prava i nacionalnih manjina, šef Misije OEBS na Kosovu Majkl Devenport ocenio je nedavno da je na Kosovu preostalo još dosta posla na unapređenju položaja nevećinskih zajednica.
Devenport je tom prilikom izjavio i da je zaštita prava zajednica uključena u sve aktivnosti, kao i u angažovanje Misije OEBS na Kosovu i dodao da je poštovanje Zakona o upotrebi jezika važna oblast na kojoj Misija radi već dugi niz godina, prati sve incidente i izveštava o tome redovno sve članice OEBS u Beču.
Srpski jezik je na Kosovu, pored albanskog, službeni jezik, čime se podrazumeva da institucije i javne ustanove imaju obavezu da sva dokumenta objavljuju na oba jezika.
Međutim, iako je Zakon o upotrebi jezika usvojen pre 16 godina, na Kosovu taj zakon prvenstveno ne poštuju ustanove koje su ga donele. Neretko u dokumentima institucija izostane prevod, ili je veoma loš, pa je Srbima sa Kosova teško da razumeju šta piše u određenim dokumentima.
Takođe, na konferencijama za medije visokih zvanička kosovske vlade, prevod na srpski često nije obezbeđen.
Poverenik za jezike u Vladi Kosova Slaviša Mladenović izjavio je za Kosovo onlajn da se Zakon o upotrebi jezika na Kosovu ne poštuje u potpunosti.
“Zakon o upotrebi jezika se na Kosovu ne poštuje u potpunosti, jako su česti primeri kršenja kako u odnosu administracije prema građanima tokom pružanja usluga, tako i u komunikaciji sa građanima i medijima”, rekao je Mladenović.
Kako je dodao, potrebna je koordinacija svih aktera kako bi došlo do boljeg sprovođenja Zakona o upotrebi jezika.
“Ono što treba uraditi u cilju njegovog boljeg sprovođenja je jako kompleksno pitanje, i podrazumeva koordinaciju svih pozitivnih aktera u tom porocesu a to su građani, mediji, nevladine organizacije, vlada i svi akteri od koji to može zavisiti u budućnosti, političari na primer. To podrazumeva pritisak, sistemacke promene u sistemu obrazovanja i administraciji i pre svega podrazumeva dobru volju i strpljenje, jer to je jako dug proces koji će verujem trajati”, kazao je Mladenović.
Kada je reč o položaju nevećinskih zajednica na Kosovu, upotreba jezika nije jedini problem. Srbi na Kosovu se u poslednjem periodu suočavaju sa velikim brojem kršenja njihovih prava. Samo jedan od primera je eksproprijacija zemljišta u opštinama Leposavić u Zubin Potok, gde Vlada Kosova, kako navode vlasnici i njihovi zastupnici, protivpravno uzurpira njihovu imovinu.
Iz Vlade Kosova navode da je eksproprijcija od “javnog interesa”, ali prema saznanjima, Kosovska vlada planira da na srpskoj zemlji izgradi policijske baze u neposrednoj blizini administrativnih prelaza sa Srbijom.
Istoričar i analitičar Aleksandar Gudžić navodi da svaka vlada ima parvo da u skladu sa zakonom izvrši eksproprijaciju ako je od javnog interesa, ali da sve ukazuje da uzurpacija zemljišta na severu ima političku pozadinu.
“Svaka vlast, ima pravo, ako smatra da je to u intersu dražave, da izvrši eksproprijacju, ali mislim da sve ono što je rađeno na severu ima političku konotaciju i da je obojeno političkim namerama Prištine, da ekonmski oslabi Srbe i učini ih što slabijim”, naveo je Gudžić.
Prema njegovim rečima, Srbi na Kosovu su danas najugroženija nacija u Evropi.
“Kada govorimo o pravima, ne možemo a da ne budemo svesni činjenice da je Kosovo od 1999. godine deo međunarodnog protektorata, njhov položaj se iz godne u godinu smanjuje, od 1999. do danas, nakon svakog sporazuma, svakog dogovora zvaničnog Beograda, Prištine i međunarodne zajednice, položaj Srba se smanjuje, danas su Srbi na Kosovu najugroženija nacija u Evropi”, rekao je Gudžić.
On je dodao da Priština ne poštuje Zakon kada je u pitanju srpska zajednica, te da su Srbi na Kosovu marginalizovani.
“Institucije u Prištini ne poštuju svoju zakonsku regulativu i svoj Ustav koji predviđa prava Srba, pravo na upotrebu jezika i pisma, pravo na pozitivnu diskriminaciju, gde 10 odsto od ukupnog broja javnih činovnika, moraju da budu Srbi. Sve su to prava koja se ne poštuju, to je ono što zvanično znamo, i sa sigurnošću možemo da kažemo”, naveo je Gudžić.
Kako je naglasio, kosovske vlasti vode takvu politiku da se Srbima onemogući parvo na slobodu kretanja i ekonomskog razvoja.
“Priština godina unazad, pravi takvu atmosferu, takav privredni ambijnet, gde Srbi ne mogu ekonosmki da osnaže, da postnu ekonomski samostalni, nezavisni. I to se vidi na svakodnevnom primeru kao što su apoteke u Gračanici, imamo ih 12, a samo su dve u vlasništvu Srba, i te dve su dozvole za rad dobile 2007. godine, kada je dozvolu izdavao UNMIK, danas Ministarstvo zdravlja u Prištini da bi Srbinu izdalo dozvolu traži sijaset papira”, rekao je Gudžić.
Kako je dodao iz perspektive istoričara, Srbi na Kosovu ne predstavljaju manjinu, već državnotvorni narod.
“Moram da kažem da Srbi nisu nevećinska zajednica na Kosovu, Srbi su državotvorni narod, većinska nacija u državi Srbiji. Za Srbe sa Kosova i Srbe iz centralne Srbije, Kosovo je sastavni deo države Srbije. Kosovo je područje najizraženihih nacionalnih osećanja Srba, tu se odigrala bitka koja je odredila sudbinu i idnetitet srpskog naroda, tu je i središte crkve, jednom rečju Kosovo za Srbe ima karakter svete zemlje”, zaključio je Gudžić.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
