BEOGRAD, 28.april – Istoričar Stefan Radojković ocenio je da bi za srpsku zajednicu na Kosovu jedino održivo rešenje bilo ostanak srpskih institucija, ali da su potezi Prištine proizveli „novu situaciju“ u kojoj je upitno u kojoj meri će postignuti sporazumi moći da se sprovedu, uključujući i funkciju Zajednice srpskih opština.
„Održivo rešenje je ostanak srpskih institucija na Kosovu i Metohiji. To je apsolutno broj jedan i tu se posebno misli na prosvetu, kulturu, zdravstvo, ali i druge socijalne i javne ustanove koje su tu bile. Navodno je cilj i plan bio da one budu u okviru asocijacije srpskih opština, međutim sve je to bio deo paketa briselskih dogovora iz 2013. i 2015. koji je sada mrtvo slovo na papiru. Otuda su potezi Kurtija na terenu, čini se, doveli do nove situacije gde je prosto pitanje u kojoj meri će taj sporazum moći da se sprovede“, izjavio je Radojković za Kosovo onlajn.
Ovaj analitičar dodaje da bi za srpsku zajednicu na Kosovu još idealnije rešenje kojim bi joj se garantovao opstanak bilo poštovanje odluka Saveta bezbednosti UN.
„Najidealnija situacija je da se poštuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN“, precizirao je on komentarišući izjavu ambasadora EU u Prištini Aivo Orava da Unija „želi održivo rešenje za srpsku zajednicu na Kosovu“.
Radojković kaže da je izjava Orava zapravo „uvod“ u drugi deo „balkanske turneje“ visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas.
Očekuje se da će Kalas i u Beogradu i u Prištini insistirati na poštovanju potpisanih sporazimima, od 2013. do poslednjih koji razrađuju put sprovođenja Briselskog sporazuma.
„Međutim, čini se da je to ’premalo – došlo prekasno’. Premalo takvih izjava je uvek bilo, pa vidimo da je za vreme Kurtijeve administracije došlo faktički do poništavanja bilo kakvih odnosa između srpske zajednice i Prištine, pogotovo na severu Kosova. Međutim, i Srbi južno od Ibra su isto osetili da zapravo nisu zajednica koja je poželjna na Kosovu od strane većinske, albanske zajednice. I sada bi ovaj spisak lepih želja zapravo trebalo da revitalizuje potencijalno briselski dijalog koji je u najmanju ruku zapao u ćorsokak, a nešto teže bi se moglo reći da je klinički mrtav“, istakao je Radojković.
Zbog toga on i posetu Kalas tumači kao želju EU da izađe iz „limba“ u kome se našla novim geopolitičkim previranjima.
„Kaja Kalas dolazi kako bi u stvari potvrdila da je Zapadni Balkan dvorište Evropske unije, pogotovo sada u ovom procesu ponovnog deljenja karata na globalnoj scena između Rusije, SAD i Kine gde se Evropa se našla u jednom limbu i sada pokušava da se potvrdi barem kao regionalni akter od velikog značaja“, smatra Radojković.
Uveren je da će EU to pokušati nudeći regionu neku vrstu „šargarepe“ kroz finansijski Plan rasta i novim fondovima.
Dodatni problem za EU, a kada je reč o Prištini, vidi u sve većem približavanju Turskoj.
„Što se tiče Prištine pokušaće malo i sa sankcijama koje je uvela, neće davati podršku za članstvo u Savetu Evrope. Videćemo da li će to imati neki presudan uticaj, ali čini se da je zapravo poseta Kaje Kalas pomalo iznuđena dešavanjima na globalnoj sceni i iskreno rečeno, treba uzeti u obzir i da je predsednica prištinske administracije Vjosa Osmani bila u poseti Ankari i da očekuje verovatno veću podršku Turske nego od EU“, precizirao je Radojković.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
