BEOGRAD, 22. maj – Predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović izjavio je danas da je objekat Crvenog Krsta na jezeru Gazivode, posle upada kosovske policije, prestao sa radom i više nije dostupan članovima Crvenog Krsta Kosova i Metohije.
„Trenutno je taj objekat van funkcije što se tiče Crvenog Krsta“, rekao je Radovanović za RTS.
Na pitanje da li je kosovska policija još u objektu, Radovanović je odgovorio da nema te informacije zato što objekat nije dostupan Crvenom krstu.
Radovanović je istakao da je Crveni Krst Srbije uputio dopise Međunarodnom komitetu Crvenog Krsta, Međunarodnoj Federaciji Crvenog Krsta i Stalnoj komisiji Međunarodnog Crvenog Krsta sa tri zahteva – da se obezbedi zaštita i bezbedan rad volontera i profesionalno zaposlenih u Crvenom krstu Kosova i Metohije, da se obezbedi zaštita objekata Crvenog Krsta i opreme i da se zaštiti integritet Crvenog Krsta na Kosovu i Metohiji.
On je podsetio da je rad Crvenog krsta i Crvenog polumeseca svuda u svetu regulisan sa sedam fundamentalnih principa i da su upadom kosovske policije svi ti principi prekršeni.
„Međunarodno humanitarno pravo definiše potrebu da svi humanitarni radnici, zdravstveni radnici i objekti koji se koriste za humanitarne aktivnosti Crvenog krsta i Crvenog polumeseca budu zaštićeni, što znači da je u ovom slučaju došlo do kršenja svih tih principa“, rekao je Radovanović.
Istakao je da će nekorišćenje objekta na Gazivodama imati posledice po humanitarni rad na prostoru južne srpske pokrajine i naveo da je za poslednja dva meseca 140 volontera obučeno u tom centru u okviru edukativnih programa kao što su dobrovoljno davalaštvo krvi, odgovor i delovanje u slučaju nesreća, kursevi prve pomoći.
„Ako svih tih programa obuke ne bi bilo, došlo bi do određenih pojava slabosti u lokalnim zajednicama u smislu javno-zdravstvenih problema, jer ne bi bilo dovoljno jedinica krvi koja je neophodna zdravstvenom sistemu. Ako ne bi bilo obuke prve pomoći bila bi ugrožena lična zdravstvena bezbednost“, ukazao je Radovanović.
Podsetio je da je Crveni Krst reagovao 2023. godine prilikom poplave u Bošnjačkoj mahali, koja je multietnička sredina, kada je pomogao 540 pojedinaca.
Ukazao je da volonteri i zaposleni Crvenog Krsta na Kosovu rade pod otežanim i delikatnim uslovima i naveo da je Crvenom Krstu prilikom distribucije humanitarne pomoći – paketa hrane i higijene za stanovništvo – u opštini Gora 2023. godine u Dragašu zaplenjeno 425 paketa humanitarne pomoći.
„Privedeni su sekretar Crvenog Krsta i vozač. Do danas ta humanitarna pomoć nije oslobođena. Imali smo pritiske i upade u naš objekat na Gazivodama o kojem govorimo, sa zahtevom da se ukloni tabla sa natpisom Crveni Krst Srbije, Crveni Krst Kosova i Metohije, da naši volonteri i profesionalni zaposleni u Crvenom krstu na Kosovu i Metohiji ne nose oznake Crvenog Krsta, koje je međunarodno priznat“, naveo je Radovanović.
On je naveo da Crveni Krst ima stalnu komunikaciju sa međunarodnim misijama u južnoj pokrajini kao što je UNMIK, ali, prema njegovim rečima, ne može jedna institucija da pomogne u rešavanju ovog problema, već mora da postoji zajednički napor da se obezbedi rad Crvenog Krsta na Kosovu.
„Ovde se ne radi samo o jednoj zgradi, paradigma je da se obezbedi rad Crvenog Krsta. Ne samo zbog Crvenog Krsta, nego zbog pomoći stanovništvu kojem je Crveni krst potreban, Crveni krst je priznat u svim etničkim sredinama“, istakao je Radovanović.
Izvor: Tanjug
Foto: TV Most
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
