GRAČANICA, 6.februar – Kandidat partije „Za slobodu, pravdu i opstanak“ na predstojećim izborima i lider te stranke Nenad Rašić, očekuje da nakon izbora budu intenzivirani napori kako bi se došlo do konkretnijih rezultata u dijalogu Beograda i Prištine, dodajući da je vreme da se Srbi vrate u policiju i pravosuđe, jer kako navodi, ukoliko nema srpskih predstavnika, bezbednost Srba neće biti na odgovarajućem nivou.
Rašić je u intervjuu za Kosovo onlajn naveo da dijalog Beograda i Prištine i dalje postoji, a da konkretne poteze po pitanju Zajednice srpskih opština očekuje nakon izbora 9. februara.
Dodao je da je uvek pravo vreme za povratak Srba u kosovske institucije, ali da će biti potrebno mnogo vremena da se stvari vrate na stanje pre izlaska Srba sa severa iz određenih institucija.
Kakva je sudbina dijaloga i kako ga oživeti?
Dijalog i dalje postoji. S vremena na vreme vidite da imamo neke rezultate, iako su to mali pomaci, iako to nije najznačajnije od silnih nagomilanih tema, svakako ima nešto što se dešava. Znam da će posle izbora, na proleće biti intenziviran napor diplomata da dođe do nečeg praktičnijeg, konkretnijeg, dinamičnijeg. U tom smislu očekujem i nove teme koje će biti postavljene pred pregovarače, verovatno jedna od tema koja će biti na stolu posle izbora, je Asocijacija srpskih opština koja bi dala novi intenzitet. Znate i sami da je ceo koncept o kojem se do sada pričalo da bi to trebalo da bude u sredini dogovora. Po mom mišljenju nametnuće se da to bude jedan set ili paket dogovora koji bi mogao da uključi i Asocijaciju. Već sam rekao i ranije, da je bilo postavljeno, i premijer je pre nekih godinu i po dana uslovno prihvatio dizajn Asocijacije, ali to treba razraditi u detalje, pogotovu onaj nacrt koji je stigao, koji nije bio javni… verovatno će time da se bave dublje, nakon izbora.
Da li je vreme za povratak Srba u institucije (policiju, pravosuđe), koji su preduslovi, sa kim bi od potencijalnih kandidata za premijera to moglo da se realizuje?
Vreme je uvek. Podsetiću, možda je to na našu sreću, da u tužilaštvu i sudstvu nisu napravili jednu tehničku grešku kao u policiji, a to je potpisivanje zvaničnog otkaza u pisanoj formi, gde faktički i po Zakonu o službenicima, gde se kaže da se jedna ostavka pečatira, verifikije kroz arhivu, proces je završen. Tada smo napravili ogromnu grešku, svi ti ljudi koji su se povukli iz policije, koji su bili terani da napuste posao, sada imamo situaciji da regrutovanjem mladih policajaca, nećemo stići barem jedno četiri do pet godina do tog nivoa, gde možemo imati ne samo broj policajaca, koji se čini možda najbitniji, već ja znam da je ozbiljnije da imamo u komandnim strukturama, od šefova, komandanata, oficira, koji bi trebalo da budu u službi, što je značajnije i bitnije, ta kadrovska politika unutar samih institucija je najznačajnija i najbitnija.
Nas ne treba da brine ko je premijer. Ukoliko imamo jasne ciljeve i zadatke i jasno postavimo bilo kom premijeru šta je suštinski najbitnije, a to je povratak u instititucije i jačanje kadra unutar takvih organizacija kao što je policija, ali i sudstvo u kome u ovom momntu možda imamo sreću, jer nisu podneli službene zahteve sa overnim ostavkama, i oni se mogu vratiti. Koliko znam, Sudski savet nije dobio tako nešto na uvid, nije potvrdio ostavke, prema tome za njih svakako ima mesta.
To bi bila prva stvar, kojom bi trebalo da se bavimo posle izbora, možda da organizujemo sastanke, ili pozive, konsultacije sa njima, da ih pitamo šta to njih boli, ili interesuje da se vrate na svoja mesta. Rekao sam da bi nam trebalo četiri ili pet godina da napravimo kadrovsko unutar policije mi kao Srbi, a što se tiče sudstva ili tužilštvo tu nam treba više vremena sedam ili deset godina da stvorimo jednog sudiju. Te stvari su bolne, dugo traju, i moramo sa sudstvom i tužilštvom da porazgovaramo, zamolimo, da razmotre njihove odluke i da ukoliko razmotre i slože se, da ima načina na koji bi mogli da se vrate.
Kako povećati bezbednost Srba na Kosovu?
Bez policije, sudstva, tužilaštva verovatno mnoge stvari mogu biti protumačene kao da nisu urađene u skladu sa zakonom. Zbog svih ti sumnji koje imamo, pogotovo za slučajeve koji se dešavaju na severu, vrlo često, ali ja znam i slučajeve koji se dešavaju i na jugu, gde imate različitih pretpostavki kršenja osnovnih prava, to su slučajevi kojima ne može da se bavi jedan ministar, ili bilo ko od nas, već time mora da se bavi sistem. Podsetiću, kada smo usvajali strategiju za zaštitu prava i interesa zajednica, jedan od glavnih ciljava je bio proporcionalna zastupljenost nealbanaca u javnoj administraciji.
To tehnički znači, da bismo mi morali da imamo naše sugrađane i u Ministarstvu zdravlja, pravde, policije, unutrašnjih poslova, u svim tim institucijama koje bi trebalo da budu zaštitinici tih prava, ili slebdenici zakona koji su predviđeni u tim institucijama. Ukoliko mi nemamo ljude u institucijama, ne možemo da zaštitimo građane. Mi moramo da imamo adekvatne poznavaoce, bitno je da kroz naš korpus predstavnika imamo isti cilj, a to je zaštita osnovnih ljudskih prava, ne samo kao nealbanac ili manjina, već građana koji su osetljivi, marginalizovani, jer zakon u nekim segmentima može da bude tumačen na različite načine. Zakon je isto napisan, ali smo svedoci da je jedna tačka zakona bitnija od druge, ili da su u nekom slučaju često Srbi oštećena lica. Tumačenje zakona je vrlo bitno, zato moramo da imamo ljude koji znaju svoj posao i tumače zakon onako kako piše.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
