BEOGRAD, 4. maj – Zainteresovanost Beograđana, ali i ljudi iz ostalih delova Srbije da velike praznike, poput Vaskrsa, provedu obilazeći srpske svetinje na Kosovu značajno raste, kaže Marko Jakasović iz pokloničke agencije SPC “Dobročinstvo” i dodaje da za ljubitelje srpske tradicije, vere i kulture, bezbednosna i politička pitanja “više nisu u modi”.
Jakasović je naveo da je agencija “Dobročinstvo” već dugo prepoznata kao patrijaršijska ustanova koja organizuje hodočašća na “srpsko sveto Kosovo i Metohiju”. Ističe da, bez obzira na kompleksnu političku situaciju, sve više građana Srbije želi da iskusi toplinu, duh, bogougodnu atmosferu i srdačnu dobrodošlicu manastira Visoki Dečani, Pećke Patrijaršije, Gračanice, Draganaca, Ulije…
“U poslednjih nekoliko meseci vidljiv je veliki porast broja zainteresovanih za putovanja na KiM, naročito u manastire koji su liturgijski živi, u kojima se vrše bogosluženja. Te crkve zapravo, sada uz veliki priliv naroda iz cele Srbije, postale su mesto saborovanja i okupljanja, gde se liturgijski dočekuju veliki praznici. Naši ljudi iz centralne Srbije, Beograda i okoline, koje mi vodimo na hodočašća na KiM, nekako prepoznaju naš trud i prepoznaju KiM kao zemlju živih”, kaže Jakasović za Kosovo onlajn.
Na posetioce iz centralne i severne Srbije, ističe – najveći utisak na Kosovu upravo ostavljaju oni manastiri u kojima bratije i sestrinstva održavaju svetinje živim.
Među najposećenijim manastirima izdvojio je Visoke Dečane i dodao da svi zainteresovani za ovu svetinju mogu da pogledaju dostupna izdanja koja je manastir priredio – Molebni kanon svetom kralju Stefanu Dečanskom i film o Strasnoj sedmici i Vaskrsu “Pobedilac smrti”.
U filmu, napominje, zainteresovani mogu da se upoznaju sa atmosferom u manastiru Visoki Dečani, zašto je on toliko posećen i zašto ljudi toliko tamo idu na liturgijsko sabranje.
Za posetioce je, kaže, posebno primamljiva Pećka patrijaršija, viševekovno sedište srpskih arhiepiskopa i patrijarha, grobnica srpskih pastira kroz istoriju.
Pećku patrijaršiju, predstavnik “Dobročinstva”, opisuje kao veličanstvenu crkvu, sa veličanstvenim živopisom.
Po lepoti, simbolici i bogoslužbenom životu izdvaja se i manastir Gračanica, ali i manastiri koji su skoro obnovljeni zahvaljujući istrajnosti bratstava i sestrinstava.
“Izdvaja se Gračanica zbog njene simbolike, zbog njene lepote, zbog bogoslužbenog života, ali i neki manastiri koji su nedavno obnovljeni i sređeni, koje su ljudi sa velikim entuzijazmom pokrenuli, tu mislim i na vladiku novobrdskog Ilarijona, ali isto tako i na neke igumane i igumanije manastira. Tu bih izdvojio Draganac u Kosovskom Pomoravlju koji nas uvek srdačno dočeka sa posluženjem, služenjem i sa tom njihovom trpezom ljubavi, gde razgovaramo sa igumanom manastira ocem Justinom, sa monaštvom koje je vrlo srdačno i vrlo ljubazno prema svima koji dođu. Na severu KiM je manastir Ulije kod mati Mine, manastir Gačevo kod oca Vasilija, to su zaista primeri kako se oživljava i vaskrsava jedna stara svetinja”, naveo je Jakasović.
Kada je reč o gostima i posetocima zainteresovanim za poklonička putovanja, on napominje da se ne može napraviti neka određena “kategorizacija” ljudi koji su zainteresovani za srpske svetinje na Kosovu.
Broj zainteresovanih za poklonička putovanja raste, konstatuje Jakasović, naglašavajući da se pokazalo da su ljudi koji idu na ta putovanja željni saznanja i da su na neki način “raskrstili” sa starim poimanjem Kosova.
“Nakon tih silnih đačkih ekskurzija koje su ’70-ih ili ’80-ih vođene na KiM, stvorio se jedan vakuum. Poslednjih decenija, koliko je taj prostor bio nedostupan za posete, nije bilo interesovanja, a sad oni najzainteresovaniji, kojima je stalo do KiM, stalo da prisustvuju bogosluženju, saznaju istoriju, vide živopisnu umetnost i kulturu toga mesta – oni se prijavljuju. Oni kojima je stalo i koji brinu o našem kulturnom nasleđu”, primećuje Jakasović.
Kako se približavaju veliki verski praznici, broj zainteresovanih za poklonička putovanja raste, te je “Dobročinstvo” započelo da prati cikluse velikih praznika i da po njemu kreira programe za obilazak Kosova.
“Tako da smo ove godine od Sretenja započeli, i nastavili za Blagovesti, do Vaskrsa. Praktično ćemo ceo taj ciklus praznika ispratiti našom posetom na KiM i tako ćemo doprineti oživljavanju svetinja i prisustvovanju liturgijama. Doprinećemo da crkva postane živa”, poručio je Jakasović.
Plan “Dobročinstva” je, prema njegovim rečima, da tokom cele godine organizuje hodočašća svake sedmice, od petka do nedelje, sa posebnim akcentom kada su u pitanju veliki praznici.
Za Vaskršnje praznike agencija organizuje putovanje, a na sam dan Vaskrsa poklonici će prisustvovati liturgiji u Pećkoj patrijaršiji.
“Već u maju imamo i praznik svetog Krila i Metodija, počekom juna je praznik prepodobne Jelene Dečanske u Dečanima, potom krajem juna pada praznik Silaska svetog duha na apostole ili Pedesetnice, koji ćemo isto provesti na KiM. I u julu i u avgustu ćemo se truditi da naše programe prilagodimo upravo proslavi velikih praznika”, naveo je Jakasović.
Veliki broj ljudi, koji je u poslednjih godinu i po dana već putovao na Kosovo, svoje utiske o Kosovu, o buđenju srpskih svetinja tamo, predivnim bogosluženjima i dočecima, prenosi dalje.
“Ljudi se sve manje raspituju o pitanjima geopolitičke situacije i bezbednosti. Mi sada već imamo ljude koji po preporuci, tako što su čuli od ljudi koji su već putovali, dolaze i prosto samo žele da krenu na KiM. Ta politička pitanja sada polako izlaze iz mode”, naglasio je Jakasović.
Poručuje da su poklonička putovanja neophodna pogotovu u ovom vremenu kada se, kako kaže, ruše neke vrednosti koje srpski manastiri nose vekovima sa sobom.
Taj kontakt sa duhovnošću koji poklonici mogu da osete na Kosovu u manastirima je nešto što je preko potrebno srpskom narodu, kao duhovno okrepljenje i vera, ocenjuje Jakasović.
“Kada vide da ti ljudi u relativno teškim uslovima ispunjavaju njihovo molitveno pravilo, sam odlazak tamo je jedna podrška da istraju. Kada se vrate u Beograd ili centralnu Srbiju svoj život nastavljaju duhovno osnaženi i okrepljeni i mnogo se lakše bore sa preprekama na koje nailaze. Time se konačno ispunjava i ta reč da su manastiri ne samo pribežišta za askete, neke tihovatelje koji žele da pobegnu od sveta i da se u manastirima nastane ne bi li se sklonili i molili za sebe i za druge, već da manastiri ispunjavaju ulogu podrške svetu, tako što upravo iz tog tihovanja i iz te molitve proizilazi jedna zajednica i ta zajednica širi kulturu, duhovnost na sve koji joj pritiču. To je upravo ta poruka pokloničkog putovanja, odlazak na takvo putovanje nosi sa sobom i povratnu reakciju u svoj rodni kraj”, zaključio je Jakasović.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
