BEOGRAD, 25. mart – Medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Dušan Ristić kaže da je oko 10 tona osiromašenog uranijuma izbačenog na teritoriju Srbije i Crne Gore tokom Nato bombardovanja 1999. godine za posledicu imalo povećan broj obolelih od malignih bolesti. On je za RTS istakao da su kod pacijenata sa Kosova zabeležene, kako kaže, bizarne forme klasičnih oboljenja.
Bombardovanje Nato snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju počelo je 24. marta 1999. godine. Za 78 dana bombardovanja poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi, među kojima je bilo 126 dece. Nema preciznih podataka o štetnim posledicima bombardovanja po zdravlje ljudi, iako mnogi ukazuju na njihovo postojanje i teško merljive posledice.
Medikalni onkolog Dušan Ristić kaže da je 2001. bilo oko 200.000 obolelih od malignih bolesti, a da ih je 2011. bilo 250.000.
„To je trend koji nije zabeležen nigde drugde i direktno se povezuje sa posledicama bombardovanja“, tvrdi Ristić.
Navodi da su kod pacijenata sa Kosova zabeležene „bizarne forme klasičnih oboljenja“.
„Na KiM je među albanskom populacijom takođe veliki broj obolelih od malignih bolesti. Generalno, kod pacijenata se javljaju agresivnije ili indukovane forme, a povezujemo ih sa efektima zračenja ili osiromašenog uranijuma“, smatra onkolog.
On ističe da su tumori najčešća maligna oboljenja.
„To je zato što se osiromašeni uranijum pri kontaktu sa čvrstom materijom raspršuje i izaziva veliku kontaminaciju. Po broju obolelih i umrlih od karcinoma, Srbija je prva u Evropi. Paradoks je da smo istovremeno smanjili broj pušača, a da su ove brojke obolelih i umrlih i dalje visoke. Godišnje imamo 7.000 obolelih, a slede oboleli od karcinoma dojke i debelog creva – oko 4.000 godišnje. I ostali karcinomi dobijaju na zamahu“, navodi Ristić.
Onkolog naglašava da je problematično što u državi ne postoji sveobuhvatna analiza, već se problem posmatra parcijalno.
„Trendovi su jasni, potrebno je da se dokumentuju i dokažu. U nastanku raka ne igra samo jedna stvar, već to zamislite kao neku vrstu domina. Trebalo bi više njih da padne da bi se pojavio rak. Pod tim mislim na uzroke raka kao što su zagađenost vazduha, način života i ishrane, nedovoljna briga o reproduktivnom zdravlju i nekontrolisana upotreba hormonskih terapija“, ukazuje Ristić.
On smatra da će se posledice upotrebe osiromašenog uranijuma na teritoriji Srbije osetiti u narednim generacijama.
„Ovo do sada su prve analize. Definitivne efekte očekujemo u drugoj ili trećoj generaciji“, upozorava Ristić.
Izvor i foto: RTS
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
