PRIŠTINA, 4. jun – Institucija Ombudsmana sa visokom pažnjom tretira sva pitanja kršenja ljudskih prava, ocenio je u intervjuu za Kosovo onlajn zamenik ombudsmana Srđan Sentić, napominjući da je samo tokom prethodne godine iz srpske zajednice stiglo 110 žalbi, a da je od tog broja 86 prihvaćeno.
Sentić je istakao da se žalbe koje pripadnici srpske zajednice upućuju Instituciji Ombudsmana uglavnom odnose na bezbednost, imovinska pitanja, diskriminaciju, Zakon o upotrebi jezika, zapošljavanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ali i prava na pristup dokumentima.
Sentić je napomenuo da je Institucija Ombudsmana samo u periodu od mesec dana primila blizu 200 individualnih žalbi građana koje su se odnosile na pitanja dečjeg dodatka gde je, kako ističe, utvrđeno da postoji diskriminacija i da je preporuka upućena Ministarstvu finansija i transfera Kosova.
Koji su najčešći oblici diskriminacije sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu? Koliko je Ombudsman u poslednjih godinu dana primio žalbe od strane pripadnika srpske zajednice i na šta su se odnosile?
Institucija Ombudsmana je po svim parametrima, kako lokalnih, tako i međunarodnih organizacija, jedna od retkih institucija sa najvišim stepenom integriteta i poverenja kod samih građana. Što se tiče žalbi, u prošloj godini smo primili oko 1.410 žalbi od građana, od toga oko 110 je bilo iz srpske zajednice, a od 110, 86 je, ako se ne varam, prihvaćenih žalbi, i tu imamo razne predstavke i probleme koje su predstavljeni od samih građana koje se tiču od bezbednosti, imovine, diskriminacije, pitanje jezika, zapošljavanja, zdravstvene socijalne zaštite i tako dalje. Recimo, jedna od najaktuelnijih tema, u ovoj godini, nije iz izveštaja od prošle godine, je pitanje dečjeg dodatka. Kao što znate, mi smo nedavno objavili izveštaj, to jest pismo preporuke koje smo uputili Ministarstvu finansija rada i transfera, a koji se tiče diskriminacije, posebno srpske dece. Mi smo primili od sredine januara, do negde sredine februara, samo kao institucija, oko 200 individualnih žalbi, takođe smo primili i predstavke od organizacija civilnog društva kao i od saveza roditelja. Naš pravni tim vrhunskih stručnjaka je analizirao sve te žalbe, analizirao Ustav, zakone, kriterijume, razna druga dokumenta, kao i presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i utvrdio da postoji diskriminacija. Tako da smo mi uputili pismo preporuke ministarstvu kako treba da se postupi sa tim pitanjem.
Na koji način Ombudsman sarađuje sa institucijama kako bi unapredio prava nevećinskih zajednica, posebno Srba?
Mi sarađujemo sa svim institucijama. Posebno bih istakao Kancelariju poverenika za jezike. Imamo jednu dobru saradnju, pre svega koja se tiče prava upotreba jezika, s obzirom da je jezik i grana zaštićena od diskriminacije, a s obzirom da se Institucija Ombudsmana bavi tim pitanjem i da smo mi nezavisna institucija u skladu sa Ustavom i da imamo tu jednu nadležnost koju Kancelarija poverenika nema, taj Ustavni subjektivitet, mi pomažemo Kancelariji poverenika za jezike, objavjujemo razne izveštaje, objavljujemo preporuke. Jedna od poslednjih preporuka je iz decembra 2023. godine, gde smo preporučili Vladi i Skupštini da analizira sve zakone, uključujući Ustav, s obzirom da ima nedoslednosti u prevodu između albanskog i srpskog jezika.
Kada ste već spomenili ovaj problem, kršenja Zakona o upotrebi jezika i dalje ostaje izazov. Kako Ombudsman vidi ovaj problem i gde je najzastupljeniji?
Kao što smo i isticali u preporukama, to jeste jedan veliki problem. Jezik nije samo pitanje komunikacije, jezik nije samo pitanje ustavnog subjektiviteta ili zakona o upotrebi jezika, već je i temelj identiteta i mi sa velikom pažnjom pristupamo tom problemu, jer je, kao što sam i rekao, jezik veoma važna grana svih zajednica, svih građana i želimo da to pitanje nije samo pitanje vladavine prava već i jedno ljudsko pravo i da se samim tim i štiti ljudsko dostojanstvo građana.
Učestala su hapšenja Srba pod optužbom za ratni zločin, da li Ombudsman prati predmete?
Pratimo sve predmete i žalbe samih građana i kao institucija pokrećemo same postupke po službenoj dužnosti.
Poslednjih meseci učestale su prijave žena sa severa Kosova o seksualnom uznemiravanju od strane Albanaca, da li se Ombudsman bavio ovim pitanjem?
Da, Institucija Ombudsmana redovno ima sastanke i sa organizacijama civilnog društva i sa udruženjem žena i devojaka koje su imale direktno ili indirektno seksualno uznemiravanje. Mi sa visokom pažnjem ovo pitanje tretiramo i tražimo od nadležnih organa da ovo pitanje takođe tretiraju sa visokim stepenom odgovornosti. Sama činjenica da se i Ministarstvo pravde nedavno uključilo i da je policija usvojila poseban operativan plan, ukazuje na činjenicu da je ovo pitanje prihvaćeno kao problem i da mora adekvatno da se reaguje. Mi smo imali, kao što sam pomenuo, više razgovora sa raznim udruženjima, direktno sa ženama koje su doživale seksualno uznimiravanje, sa devojkama koje su doživale seksualno uznimiravanje i smatramo da ovo pitanje mora hitno da se rešava.
Kakva je zastupljenost Srba u kosovskim institucijama?
Još pre 15 godina, 2010. godine, je Kancelarija za pitanje zajednice koju sam vodio objavila studiju o zapošljavanju nevećinskih zajednica u javnim preduzećima, javnim institucijama. Tu smo identifikovali tada velike probleme na svim nivoima, od lokalne do centralnih nivoa vlasti, takođe primećujem da i danas je taj problem takođe na visokom nivou, imamo dosta javnih institucija bez Srba ili sa malim brojem Srba i malim brojem pripadnika nevićinskih zajednica i smatram da sve institucije moraju adekvatno da reaguju, jer je to pitanje takođe deo Ustava Kosova, gde se jasno nalaže ravnopravna, proporcionalna zastupljenost svih zajednica na svim nivoima.
Postoje li prepreke u pristupu javnim uslugama za pripadnike srpske zajednice i šta je preduzeto po tom pitanju?
Mi smo imali i više žalbi od strane građana u vezi prava na pristup dokumentima, adekvatno, kao institucija, reagujemo na sve te žalbe i adekvatno ih analiziramo i objavljujemo izveštaje, što se reflektuje u svakom godišnjem izveštaju Institucije Ombudsmana. Ono što apelujemo na sve je da sa posebnom pažnjom tretiraju sva ova pitanja, posebno ukoliko ne postoje alternative za građane, ona moraju sa posebnom pažnjom da se analiziraju i da im se pristupi.
Da li je bilo pritužbi posle zatvaranja institucija na severu, zbog nemogućnosti ili otežanog ostvarivanja osnovnih prava?
Institucija Ombudsmana nije primila nijednu žalbu do sada od bilo koje institucije ili pojedinca nakon zatvaranja pojedinih institucija na severu Kosova.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
