GRAČANICA, 11.jun – Zakon o upotrebi jezika na Kosovu širok je u spektru dodeljenih prava, ali je primena u praksi veoma problematična, ocenio je zamenik Ombudsmana Srđan Sentić na okruglom stolu na temu „Poštovanje jezičkih prava na Kosovu“ koji je danas održan u Gračanici. Ombudsman Naim Ćeljaj ukazao je na problem malog broja žalbi koje pristižu za nepoštovanje ovog zakona i napomenuo značaj povećanja svesti kod građana po pitanju ovog problema.
Zamenik Ombudsmana Srđan Sentić istakao je da Kosovo ima jedan vrlo napredan zakonodavni okvir koji kroz ustavne i zakonske odredbe garantuje ravnopravnu upotrebu albanskog i srpskog jezika, ali i jezika drugih zajednica na opštinskom nivou, međutim, pojašnjava da se u praksi građani suočavaju sa brojnim problemima u ostvarivanju jezičkih prava.
„Primetno je da se proces poštovanja jezičkih prava uprkos nekim pozitivnim promenama odvija sporo, što samo po sebi nameće zaključak da postojaće mehanizme za zaštitu jezičkih prava treba dodatno podržati i osnažiti u pravcu njihove efikasnosti u ostvarivanju pune odgovornosti u sprovođenju zakonodavnog okvira koji se tiče Zakona o upotrebi jezika“, rekao je Sentić.
Za Srbe i druge zajednice koje se služe srpskim jezikom i žive u sredinama većinski naseljenim albanskim stanovništvom i za Albance koji žive na severu Kosova, gde dominira većinski srpsko stanovništvo, nepoštovanje jezičkih prava znači i limitiran pristup pravnim dokumentima, istakao je Sentić, dodajući da to ima afekta na limitiran pristup radu, pravima potrošača, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnim uslugama.
„Neki od problema koji se nameću su kršenje prava na ravnopravnu upotrebu srpskog jezika u upravnim postupcima građana sa organima institucija, nepoštovanje službenih jezika na zvaničnim sajtovima velikog broja institucija na svim nivoima vlasti, što centralnih, što opštinskih, velika odstupanja prilikom ažuriranja postojaćih veb stranica institucija, to je posebno evidentno u srpskom jeziku, što odražava neusklađenost, ne samo informacija na oba službena jezika, već se suočavamo sa kašnjenjima u objavljivanju informacija. Takođe, još uvek postoji neadekvatan ili netačan prevod imena toponima, uglavnom je to vezano za srpski jezik“, rekao je on.
Sentić je dalje dodao da je zaključak da je pravni okvir dobar i da je Zakon o upotrebi jezika širok u spektru dodeljenih prava, ali da je primena u praksi veoma problematična.
„Uzroci nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika bili su, a i još uvek su predmet izveštavanja mnogih međunarodnih i domaćih organizacija, koji uzrok problema vide u nedostatku političke volje, otporu u većinskoj zajednici, nedovoljnom broju kvalifikovanih prevodioca, nepostojanju kaznene politike za nepoštovanje jezičkih prava“, rekao je on.
Ombudsman Naim Ćeljaj izjavio je da je ova institucija od strane srpske zajednice tokom 2023. godine primila oko 175 žalbi, što je, kako je rekao, duplo više nego 2021. godine. Kada je Zakon o upotrebi jezika u pitanju, Ćeljaj ističe da se mali broj građana žali, te da je je taj broj prošle godine oko tri-četiri.
„Radi se o malom broju žalbi koje smo dobili, i tu se slažemo, da mora da postoji više rada što se tiče povećanja svesti, takođe kroz ovakve sastanke, konsultacije, ankete na lokalnom nivou, a opet, kao druga faza, na kraju institucija Ombudsmana je ta koja izdaje jedan pregled nalaza ili rezultata na osnovu rada koji je obavljen. Pitanje jezičkih prava jeste pitanje kojim će institucija Ombudsaman i dalje da se bavi, sve do konačnih rešenja. Sada, koliko jesmo spremni da ispunimo standarde zavisi od političke spremnosti, što je evidentirano, međutim, mislim da ta pitanja koja jesu pravna obaveza, ne tiču se samo jedne institucije ili nečije volje ili spremnosti, to jesu pravne obaveze. Kada ne postoji primena zakona samo su dve opcije, ili da se on realizuje, ili izmeni i dopuni. Upravo zbog toga, jer zakon mora da se sprovodi i da učinimo sve od sebe kako bi obezbedili da se ovo pravo poštuje 100 odsto“, rekao je Ćeljaj.
Šef Odeljenja za pravo i pravdu Oebsa na Kosovu Mark Laser rekao je da Misija Oebsa pitanje Zakona o upotrebi jeika prihvata ozbiljno i da ima veliki broj aktivnosti koje su usredređene na ovo pitanje.
„Moje odeljenje za pravdu i pravosuđe nadgleda rad sudova i uočili smo da često ljudi nemaju dokumenta na jezicima, na recimo svom jeziku, srpskom ili albanskom, postoji problem što se tiče prevoda na sudovima i to je prepoznato na najvišim instancama. Takođe se na radionicama puno razgovaralo što se tiče lošeg kvaliteta prevoda sudovima. Takođe, moj sektor daje komentare na predloge zakona, ali takođe sagledavamo kvalitet prevoda zakona sa albanskog na srpski ili ostale jezike u upotrebi i često naizlazimo na to da kvalitet prevoda nije dobar. To je nešto što smo često isticali. Takođe radimo sa Kancelarijom premijera kako bi se uspostavila posebna jedinica koja bi pokušala da poboljša prevod kvaliteta zakona, rekao je Laser.
Istakao je da svako ima pravo da razume sudski postupak na svom jeziku.
„Kako možete da se odbranite, kako možete da učestvujete u ročištu, ako ne razumete u čemu se radi ili nemate dokumenta na svom jeziku“, rekao je Laser.
Okrugli sto je organizovan od strane institucije Ombudsmana i misije Oebsa na Kosovu.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
