STRAZBUR, 2.maj – Ukoliko bi odlučivanje na Komitetu ministara Saveta Evrope o zahtevu Kosova da bude primljeno u ovu organizaciju bilo odloženo, to bi značilo da postoji svest da je to što se pokušalo sa Kosovom – pravna inverzija i da će otvoriti Pandorinu kutiju za sve druge sepratiste i frakcije u različitim državama članicama SE, kaže članica delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Dunja Simonović Bratić.
“Svako odlaganje je za nas dragoceno i bilo bi diplomatski uspeh. To su naše želje i nadanja, mada svako od nas naravno želi da to odlaganje bude zauvek, odnosno da se nikad ni ne ostvari njihov plan o ulasku u Savet Evrope”, istakla je Simonović Bratić za Kosovo onlajn.
Nakon što je Parlamentarna skupština SE 16. aprila podržala izveštaj Dore Bakojani sa preporukom da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope pojavile su se spekulacije da nije isključeno da Komitet ministara SE, koji treba da zaseda 16. i 17. maja i koji je poslednja instanca koja odlučuje o zahtevu Kosova, ovo pitanje ostavi po strani još neko vreme.
“Od usvajanja izveštaja Dore Bakojani u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope desilo se nekoliko indikativnih stvari. Pre neki dan je Frank Švabe, predsednik grupe Socijalista, demokrata i zelenih u PSSE, izjavio da su sada šanse za ulazak tzv. Kosova u Savet Evrope 50 prema 50. To nije bio njegov stav dok je trajalo zasedanje skupštine i uoči usvajanja izveštaja. Oni su već krenuli na neki način da prave izlaznu strategiju, što smo videli i po izjavama u kojima se Srbi na Kosovu kritikuju da ustvari oni ometaju formiranje ZSO. To je na neki način nemački mali manevar za izlaznu strategiju ako se ne desi da dobiju potrebnu većinu”, rekla je Simonović Bratić.
Kako dodaje, ono što se takođe u međuvremenu “ogolilo” i što je dobro za pregovaračku poziciju Srbije je to što je predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila šta znači njihov put u SE. To, kaže, ukazuje da njihov cilj nije ono za šta su se zalagali u PSSE i za šta su dobili podršku.
“To nije ona primarna teza da će Srbi kao manjina imati veća prava ulaskom u SE i pristup Evropskom sudu za ljudska prava, što je inače teška nebuloza ako znamo šta je sve nužno da bi se uopšte došlo do Evropskog suda za ljudska prava i kakvi sve pravni lekovi u primarnoj državi treba da se iskoriste da biste do tamo stigli, nego da je ideja nastavak terorisanja Srba, traženja odšteta i pokušaj skretanja pažnje sa suđenja Tačiju, Veseljiju i ostalima. U tom kontekstu, rekla bih da su se za ove dve nedelje od izglasavanja izveštaja stvorili povoljniji vetrovi i da se dosta poslanika izjašnjava kako je ipak nužno da se ZSO formira i da bi to bio pravi uslov za ulazak tzv. Kosova u SE. Ove izjave su indikativne da bismo možda i uspeli da dobijemo to odlaganje. Ceo državni vrh je angažovan 24 časa dnevno na toj temi. Svi su se uključili na najvišem nivou u lobiranje i predstavljanje činjenica zemljama koje možda nisu imale uvid u sve ovo”, navodi srpska poslanica.
Na pitanje da li bi u slučaju odlaganja odlučivanja o prijemu Kosova, Priština bila više motivisana da formira ZSO, Simonović Bratić kaže da Priština uvek gleda da ne uradi ništa.
“Oni su imali ustavnu presudu i za Visoke Dečane pa je nisu sprovodili osam godina. U ovom slučaju bi gledali da kupuju vreme i možda bi podneli statut ZSO Ustavnom sudu ali svi znamo koliko je to osetljiva tema i koliko je nužno da se stvore uslovi za njeno formiranje, zatim da se pregovara oko svih detalja. To nije stvar koja može da se reši jednom odlukom, tako da ne verujem da bi oni suštinskli radili na terenu. A, naravno da se uzdaju u pomoć svojih mentora, najviše Nemaca, da ustvari ne moraju ništa da urade, nego da dobiju sve na tacni, kao što su manje više i do sada dobijali”, ističe Simonović Bratić.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
